Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“A kada je Sanavalat čuo da obnavljamo zid,
plamteo je od besa i jako se razgnevio,
pa se rugao Jevrejima.”
(Nemija 4:1)
U 4. poglavlju vidimo da se neprijatelj Sanavalat razljutio kada je video da se zid podiže. Zid nije uzrokovao nikakve lične probleme Sanavalatu. Zašto se onda uznemirio? Sotona ga je na to podstakao. To isto vidimo i danas. Kada kao hrišćani radimo delo za Gospoda u nekom kraju, nikome ni na kakav način ne štetimo. Ipak, mnogi ljudi nam se energično suprotstavljaju! Pitamo se zašto! Mi činimo dobro svima njima i bivamo blagoslov društvu. Zašto se onda ljudi ljute?
Jedini način da objasnimo protivljenje i bes tih ljudi jeste da ih Sotona na to podstiče. Zašto se ljudi u Srbiji ljute na Hrišćane kada oni mnogo pomažu siromašnim ljudima? Mi nikome ni na koji način ne nanosimo štetu. Oni se ljute zato što Sotona mrzi sve koji na bilo koji način proslavljaju Hristovo ime. Taj princip nalazimo svuda u Svetom Pismu. U Nemijino vreme neprijatelji Jevreja su se toliko naljutili da su pokušali da im nametnu i pritisak državne vlasti. Vidimo istu stvar u Srbiji danas.
Sanavalat je zatim pokušao da utiče na bogate ljude da se suprotstave radu Jevreja i Tovija je ismejavao njihov posao. Šta je Nemija radio? Nije uopšte ulazio u raspravu sa njima. Molio se rekavši: “O Bože, mi smo prezreni. Ovi ljudi su protiv nas. Mi samo zidamo zid, a ovi ljudi su protiv nas” (stih 4). Zidanje je nastavljeno jer je “narod imao srce za posao” (4:6). Sanavalat i Tovija su se zatim udružili u borbi protiv Jerusalima i želji da prouzrokuju pometnju u njemu (stihovi 7 i 8). Nemija je međutim nastavio da se moli i postavio je danonoćnu stražu protiv neprijatelja (stih 9). Drugim rečima, oni su stražili i molili se. Isto tako i mi moramo raditi delo Božije danas.
Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavamo u hrišćanskom radu jeste da pored neprijatelja koji napadaju od spolja, takođe imamo one koji gunđaju i obeshrabruju iznutra. U Delima apostolskim čitamo kada su se učenici umnožili da je među grčkim udovicama nastalo gunđanje zato što ne dobijaju hrane koliko i jevrejske udovice (Dela 6:1). Gunđanje koje dolazi iz unutrašnjosti je bilo nešto sa čime je Nemija takođe trebao da se suoči.
Ljudi u Judi su počeli da gunđaju govoreći: “Previše je ruševina, a mi nismo u stanju da obnovimo zid!” Nemija je trebao da se pozabavi sa svim tim gunđanjem i obeshrabrivanjem. Jevreji koji su živeli blizu njih su bili jako uplašeni i prenosili su taj strah na druge deset puta govoreći: “Dolaze na vas iz svih mesta u koja ćete se vratiti k nama!” (stih 12). U crkvi ćemo takođe imati ljude koji će želeti da nas zastrašuju i obeshrabruju.
Međutim, Nemija se nije uplašio. Rekao je ljudima: “Ne plašite ih se! Setite se Gospoda, velikog i strašnog i borite se za svoju braću i svoje sinove, za svoje ćerke, svoje žene i svoje domove” (stih 14). Ako se bojimo Gospoda, ne treba da se bojimo ničega više (Isaija 8:12,13). Ako stvarno verujemo da nas Svemogući Bog podržava u tome šta radimo, smešno je i bezumno bojati se ikoga.