Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Levita: sinova Isusovih i Kadmilovih između sinova Odujinih sedamdeset i četiri.”
(Jezdra 2:40)
U Jezdri 2:40 vidimo da je samo 74 Levita otišlo za Jerusalim. Zašto je taj broj bio toliko mali? Bog je zapovedio Levitima da nemaju nikakav posed. Oni su živeli od desetaka Božijeg naroda. Oni su videli da su ljudi koji se vraćaju za Jerusalim veoma siromašni i smatrali su da ti siromašni ljudi neće biti u situaciji da plaćaju bilo kakav desetak, a čak i da budu, to neće biti neki veliki iznos! Zato je većina Levita odlučila da ostane u Vavilonu. Tamo im je bilo sigurnije. Samo 74 Levita je moglo da se pouzda u Boga da će se pobrinuti za njih u Jerusalimu!
Ista priča je i danas. Propovednici i dalje idu tamo gde su bogati ljudi koji mogu da im daju zgodne poklone.
U stihovima 59-63 čitamo o određenim ljudima koji po osnovu svog porekla nisu mogli da dokažu da su pravi Izraelci. Ti ljudi su slika današnjih vernika koji nemaju sigurnost spasenja. Neki od onih koji su tvrdili da su iz svešteničkog plemena nisu mogli da pronađu svoja imena u zapisima o njihovim precima. Tako su bili isključeni iz svih svešteničkih funkcija sve dok sveštenik nije mogao da dođe i otkrije Božije mišljenje (uz pomoć Urima i Tumima) po pitanju da li su oni zaista svešteničko potomstvo.
Tu vidimo da su vođe bile veoma striktne u vezi porekla onih koji su želeli da grade Jerusalim. I mi moramo biti posebno pažljivi da zahtevamo visoke standarde čistote kod onih koji će biti vođe u crkvi.
Moramo biti sigurni u iskustvo spasenja onih koji žele da budu deo naše crkve. Živimo u danima kada su se srozali standardi za ljude koji trebaju biti kršteni i postati deo crkve. To se danas dešava zbog pomame za impresivnim statistikama i brojevima. Moramo biti sigurni da su se ljudi zaista obratili pre nego što im bude dozvoljeno da se priključe crkvi.
Jovan Krstitelj nije želeo da krsti Fariseje zato što se nisu pokajali. To je dobar primer koji treba slediti.