Dete podignuto iz mrtvih

U 2.Car.4:8-37 čitamo o još jednoj ženi – istaknutoj, bogatoj i uticajnoj ženi, koja je bila blagoslovena službom proroka Jelisija. Bog ne bira za svoje blagoslove samo siromašne, nepismene i neobrazovane ljude. On ne gleda ko je ko. On je izabrao nepismenog Petra, ali takođe i visoko obrazovanog Pavla. Petar nije mnogo poznavao Pisma, a Pavle je bio naučnik po pitanju Pisma. Postojale su neke bogate žene koje su finansijski podržavale Isusa i Njegove učenike, i Isus je prihvatao njihove velike darove zato što su bile pobožne žene (Luka 8:3).

Ovde vidimo bogatu ženu koja je odlučila da podrži Jelisija. Ona je takođe bila pobožna, jer kada je videla da je Jelisije povremeno posećuje, rekla je svom mužu: “Vidim da je ovo sveti Božiji čovek.” Kako je prepoznala Jelisija kao svetog Božijeg čoveka kada nikada nije poslušala nijednu njegovu propoved? Ona je jednostavno posmatrala kako se on ponaša za stolom. Kakav primer za nas! Upravo u tim malim stvarima se pokazuje pobožan čovek – kako sedi i razgovara sa ljudima, kako jede hranu i kako se ponaša u tim običnim stvarima. Ne treba da slušamo njegove propovedi da bismo znali da je Božiji čovek.

Tako je ova žena odlučila da napravi malu gostinsku sobu u svojoj kući za Jelisija. U sobi je bio krevet, sto, stolica i svetlo. Jelisije joj nikada nije ni predlagao tako nešto, ali ona je bila pažljiva i obzirna žena – kao što su i sve pobožne žene. Bog se brine za svoje sluge tako što im obezbeđuje takva mesta za odmor, bez njihovog očekivanja. Međutim, istinski Božiji čovek nikada neće ostati dužan takvim ljudima. Tako je Jelisije poslao svog slugu Gijezija da pita ženu šta bi mogao da učini za nju. Gijezije je rekao da ona nema decu. Jelisije se pomolio za nju i rekao joj da će za godinu dana dobiti dete i tako se i desilo.

To dete je odraslo i onda se jednog dana razbolelo i umrlo (2.Car.4:20). Zamislite koju veru je imala ta majka kada nije odmah sahranila svoje umrlo dete, već je rekla: “Idem prvo da se sretnem sa Božijim čovekom” (4:22). Tako je otišla da se sretne sa Jelisijem. Kada ju je Jelisije ugledao izdaleka, rekao je Gijeziju da je pita: “Da li si dobro? Da li ti je muž dobro? Da li ti je dete dobro?” (stih 26). Pogledajte odgovor vere u vezi njenog mrtvog deteta: “Dobro je.” Koja je to vera bila! Jelisije je otišao i pomolio se za to dete i podigao ga iz mrtvih. Zadivljujuće je videti šta je vera majke učinila za to dete. Ona je primila na osnovu svoje vere. Upravo zato se spominje u spisku junaka vere: “Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja i dobiše svedočanstvo verom” (Jevr.11:35,39). Da ta žena nije imala vere, ona bi sahranila svoje dete. Koja čuda Gospod čini kad god pronađe nekoga ko ima vere!

U 2.Car.4:38-44 čitamo o periodu kada je otrovna loza slučajno bila ubačena u hranu koja se kuvala. Rekli su to Jelisiju. On je ubacio malo brašna u to jelo i ono je postalo zdravo. Nakon toga se desilo još jedno čudo – prvi slučaj umnožavanja hrane u Bibliji. Bilo je nedovoljno vekni hleba za sto ljudi, ali Jelisije je umnožio hranu tako da su se svi najeli i još je preteklo!