Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“A ona reče: sluškinja tvoja nema u kući ništa do sudić ulja.”
(2.Carevima 4:2)
U 2.Carevima 4:1-7 čitamo o udovici jednog proroka koji je imao dug. Tužno je kada muž umre i ostavi dug svojoj ženi. To je nešto što bi svi mi trebali da izbegnemo po svaku cenu. Propovednici naročito treba da izbegavaju zaduživanje, zato što je to loše svedočanstvo.
Poverilac je došao da oduzme ženi dvoje dece i da ih uzme kao robove koji će otplaćivati dug. Jelisije ju je pitao šta ima u kući. Ona je odgovorila: “Ništa osim posude ulja.” Ona je tu posudu ulja smatrala za “ništa”, a ipak je upravo u toj posudi ležalo rešenje za njen problem.
Gospod je nešto slično pitao Mojsija u pustinji: “Šta imaš u svojoj ruci?” On je imao samo pastirski štap. To je bilo dovoljno. Tim štapom je razdvojio Crveno more, učinio da voda potekne iz stene i doveo Izraelce do granice obećane zemlje.
Udovica iz Sarepte koju je Ilija posetio imala je samo malu posudu brašna i malu posudu ulja, ali u tome je bilo rešenje svih njenih porodičnih problema i spasenje za nju i njenog sina od smrti. Mi takođe možda imamo neku sposobnost koju ne vrednujemo i kažemo: “Ja ne mogu ništa da uradim sa tim.” Međutim, možda je upravo ta stvar ono što Gospod želi da koristi.
Posuda ulja je ovde ilustracija Svetog Duha. Ponekad oni koji služe Gospodu kažu: “Nemam mnogo novca i poznanja. Nisam darovan i pametan. Nemam ni od koga nikakvu novčanu podršku. Potrebe za Gospodnji posao su veoma velike. Šta ja mogu da uradim?”
Postavite im pitanje: “Da li si primio Svetog Duha?”
“Da.”
“Šta ti onda još treba?”