Ilija i njegova služba (5)

Ilija je živeo tokom tri i po godine suše i bio je iscrpljen. Postao je veoma obeshrabren i pobegao je iz Izraela u planinu i legao pod drvo smreke (19:5). Anđeo je došao sa neba. Anđeo nije došao da mu donese ohrabrenje, nego hranu. Ilija je opet zaspao, pa se probudio. Anđeo mu je ponovo doneo hranu. Bog je veoma „prizemljen“ i praktičan u svojim načinima na koje nam pomaže. Mnogo puta ono što je potrebno obeshrabrenoj osobi jeste hrana i malo više spavanja. Malo ohrabrenja, malo hrane i mali poklon može ohrabriti ljude daleko više od mnogih propovedi. Nama je potrebna mudrost da bismo mogli pomoći drugima.

Međutim, Ilia je živeo u starom zavetu. Njegovo obeshrabrenje nije za nas uzor. Mi danas trčimo u trci gledajući ne na Iliju, već na Isusa, koji nikada nije bio obeshrabren. Nikada ne bismo trebali biti obeshrabreni. Sve zavisi od toga koga sledimo.

Ilija je zamislio da je samo on ostao uz Boga u Izraelu i zato je tražio od Boga da mu oduzme život (19:4,10). Međutim, Bog mu je pokazao da pored njega ima i drugih takvih ljudi u Izraelu. Zapravo, Gospod je već pripremio nekog ko će biti naredni prorok. Ilija je uskoro trebao da pomaže Jelisija za sledećeg proroka (19:16). Gospod je takođe rekao Iliji da postoji 7000 ljudi u Izraelu koji su odbili da se poklone Valu (19:18). Dakle, Bog je imao svoj ostatak u narodu.

Međutim, postojala je velika razlika između tih 7000 ljudi i Ilije. Istina je da oni nisu priklonili svoja kolena Valu, ali niko od njih nije mogao da spusti Božiju vatru sa neba i da vrati narod Bogu. Samo je Ilija mogao to učiniti. Tu vidimo sliku dve vrste vernika, jednu grupu čije svedočanstvo je negativno: oni se ne klanjaju idolima, ne puše, ne piju itd… i drugu grupu, poput Ilije, čije svedočanstvo je pozitivno: oni stoje uz Boga i zapaljeni su Božijom vatrom.

Jedan beskompromisni prorok danas može učiniti više za Boga nego 7000 vernika koji služe Bogu polovičnim srcem.