Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Natan reče Davidu: ‘Ti si taj čovek!'”
(2.Samuilova 12:7)
U 12.poglavlju vidimo da je postojao jedan hrabar prorok, Natan. U to vreme je bila veoma opasna stvar da se suočiš sa kraljem i da mu kažeš da je grešnik. Čak i danas se 99% pastora ne bi usudilo da se suoči sa članom crkve koji je bogat ili je neki državni zvaničnik i da mu ukaže na neki njegov greh. Međutim, Natan je bio drugačiji. Došao je kod Davida i ispričao mu priču: “Bila su dva čoveka u gradu. Jedan je bio bogat i imao je mnogo ovaca u stadu. Drugi je bio siromah koji je imao samo jedno malo jagnje. Kada je gost došao kod bogatog čoveka, on je želeo da ga ugosti, ali nije uzeo nijedno svoje jagnje, već je uzeo siromahovo jagnje, zaklao ga i pripremio gostu.” Davidov gnev se žestoko podignuo kada je čuo to (12:5). Lako je gneviti se na grehe drugih ljudi. Zatim je Natan rekao: “Ti si taj čovek. Imao si mnogo žena. Urija je imao jednu, a ti si je uzeo.” David je odmah razumeo istinu.
Šta je David rekao ranije kada je čuo Natanovu priču? Toliko se naljutio da je rekao: “Tako živ bio Gospod, taj čovek zaslužuje smrt” (12:5). Zakon nije govorio da čovek treba da plati smrću ako ukrade jagnje. Međutim, David je bio striktniji od Zakona kada se radilo o grehu drugog čoveka. Takvi smo i mi, takođe. Ne vidimo veće grehe u našem životu.
David je takođe rekao: “Mora da vrati četvorostruko” (2.Sam.12:6). Pošto je ukrao jedno jagnje, bogataš je morao da vrati siromahu četiri jagnjeta. Upravo to je bila cena koju je David trebao da plati zbog ubistva Urije. Natan je rekao Davidu: “Zato se mač neće odmaknuti od tvoje kuće. Evo podižem zlo protiv tebe iz tvog doma” (10,11). Četiri Davidova sina su trebala da umru: beba koju je rodila Vitsaveja, Amnon, Avesalom i Adonija. Mi žanjemo ono što sejemo i naša osuda će biti u skladu sa onim što smo sâmi izgovorili. Isus je rekao da ćemo biti suđeni istom osudom kojom smo sudili druge. Zato je najmudrije biti milostiv drugima i ne suditi ih.
Ovde vidimo čoveka po Božijem srcu koji ponovo dolazi sebi. David je rekao Natanu: “Zgrešio sam Gospodu” (12:13) i napisao je taj predivan psalam, Psalam 51. “Gospode, tebi sam zgrešio. Nemoj oduzeti svog Svetog Duha od mene” (Psalam 51:4,11). On nije pokušavao da prikrije svoj greh kao Saul. Saul je rekao: “Molim te, ukaži mi čast, ne dozvoli da svi saznaju za moj greh” (1.Sam.15:30). Međutim, David to nije rekao Natanu. On je napisao Psalam i svima rekao o tome. To je predivna stvar koju vidimo kod Davida. Nije se pretvarao da je duhovna osoba kada to nije bio. Kada je zgrešio, to je priznao.
Šta još možemo da naučimo iz ovog slučaja? Koliko god bio veliki pred Bogom, kada ti neko ukaže na nešto što je pogrešno u tvom životu, priznaj to. Nikada ne budi toliko ponosan i arogantan da niko ne sme da ti priđe i da ti ukaže na nešto pogrešno ili na potrebu da se promeniš u nekoj oblasti života. David se javno ponizio i napisao 51.Psalam, priznajući svoj greh celom svetu i tražeći Božiju milost.
Međutim, Bog je ipak udario Vitsavejino dete i ono je umrlo uprkos Davidovom pokajanju, priznanju, postu i molitvi. Bog radi sa nama u blagodati i oprašta nam, ali radi sa nama i u disciplini.