Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Kada je Samuilo ostareo,
postavio je svoje sinove za sudije nad Izraelom.”
(1.Samuilova 8:1)
U poglavlju 7:15-17 čitamo da je Samuilo godišnje obilazio Vetilj, Galgal i Mispu i sudio Izraelcima u tim mestima. Međutim, on je toliko mnogo putovao da nije imao puno vremena za svoju porodicu. Kakve su bile posledice? Njegovi sinovi su zašli sa pravog puta, a Samuilo ih je ipak postavio da budu sudije u Izraelu nakon njega. Njegovi sinovi su počeli da uzimaju mito, izvrću pravdu i zarađuju novac za sebe (8:1-3). To je bila najveća greška koju je Samuilo učinio u svom životu. Nije trebao da postavi sinove za sudije kada ih Bog nije pozvao u tu službu.
Mnogi propovednici prave istu grešku danas, postavljajući svoje sinove za naslednike u službi. Pristrasnost i ljubav prema našim sinovima može doprineti da naše uši ogluve i da više ne čujemo Boga. Možemo prestati da slušamo Boga u stvarima koje se tiču članova naše porodice. Čak i tako pobožan čovek poput Samuila postao je gluv po tom pitanju. Kao mladić, Samuilo je propovedao Iliju kako treba da postupa sa njegovom decom. Sada ga vidimo kako je neuspešan u svom domu po načinu odgajanja svoje dece. Kada je video da njegovi sinovi ne slede Gospoda, nije trebao da ih postavi za sudije Božijem narodu. On je bio prorok i sudija i čovek rasuđivanja. Slušao je Boga od detinjstva. Međutim, kada se nešto ticalo njegovih sinova, on je prestao da sluša Boga. Da li je pitao Gospoda: “Koga treba da postavim za sledećeg sudiju tvom narodu, Gospode? Govori Gospode, tvoj sluga sluša.” Da li mu je Bog rekao da postavi njegove sinove? Ne. On je bio toliko samouveren da je sledio svoja pristrasna rezonovanja i postavio je svoje sinove. Tako je uništio živote mnogih ljudi.