Po ličnom nahođenju

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

„U to vreme Izrael nije imao cara.
Svako je radio po svom nahođenju.“

(Sudije 21:25)

U poglavljima 17-21 knjige o sudijama čitamo o idolopoklonstvu, nemoralu i ratovima među Izraelcima, što otkriva degradirano stanje naroda koga je Bog izabrao da bude Njegov predstavnik na zemlji. Oni su pali toliko nisko kao Sodoma i Gomora.


U 17:7-13 vidimo prvi slučaj plaćenog profesionalnog propovednika u Bibliji koji je uvek bio spreman da ide tamo gde će imati bolju platu i bolju korist. Bio je to Levit koji se složio da služi kao sveštenik po najvišoj mogućnoj ponudi. Jedan poslovni čovek mu je prišao i ponudio dobru platu, novu kolekciju odeće svake godine, besplatno stanovanje i hranu. Propovednik je odmah potpisao ugovor! Biznismen koji ga je platio je mislio da će ga Bog blagosloviti pošto je uposlio propovednika koji je diplomirao u Levitskoj školi! Kako slične stvari vidimo da se dešavaju danas. Neko bi pomislio da se radi o priči iz 21.veka. Razlog ovako patetičnog stanja nalazi se u stihu koji prethodi opisu tog događaja, „svako je radio po svom nahođenju“ (17:6).


U ovom stihu je sumirano sve što se dešavalo u Izraelu u periodu sudija. Ta rečenica se opet ponavlja u poslednjem stihu knjige. „U to vreme Izrael nije imao cara. Svako je radio po svom nahođenju“ (21:25).


U tom periodu Izraelci su živeli tako što je svako radio ono što je po njegovom mišljenju ispravno, a tako žive i mnogi hrišćani danas. Isus nije Kralj u njihovim životima i oni čine sve po svom nahođenju. Oni troše novac po svom nahođenju i oni žive po svom nahođenju. Propovednici idu tamo gde mogu dobiti najveću moguću platu. Svi oni žive bez ikakvog pozivanja na volju Božiju ili na Božiji savršen plan za njihove živote.


Bog nam je dao Isusa Hrista kao naš Primer. Ako Ga ne sledimo kao svog Gospoda i Kralja, i mi možemo završiti kao ti Izraelci koji su opisani u knjizi o sudijama.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: