Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Ako sveštenik pomazani zgreši, te bude na greh narodu,
neka za greh svoj koji je učinio prinese tele zdravo Gospodu
na žrtvu za greh. „
(3. Mojsijeva 4:3)
Kada je pomazani sveštenik zgrešio, on je trebao da dovede svoj prinos na vrata šatora (stih 4). Nije mogao to da uradi privatno ili u tajnosti govoreći: „Ja sam pomazani sveštenik i moja reputacija će opasti ako to učinim javno.“ On je trebao da ispovedi svoj greh naočigled svih ljudi, kod vrata šatora. Trebao je da položi svoju ruku na glavu teleta i prizna da je zgrešio, i da uzme krv teleta, umoči svoj prst u nju i prinese je Gospodu.
Želeo bih da primetite jednu interesantnu stvar ovde u 4:13,14 – „Ako cela Izraelska zajednica učini greh nehotice, i učini ono što je Gospod zabranio da se ne čini…onda neka prinesu tele na žrtvu za greh.“ Postoje različiti prinosi koji se ovde spominju – za vođu koji je zgrešio (4:22) i za običnu osobu koja zgreši (4:27). Kada običan čovek zgreši, trebao je da donese samo žensko jare (4:28) koje nije bilo veoma skupo. Međutim, kada je cela zajednica zgrešila, trebalo je da se prinese tele (što je dosta skuplje). Ako je sveštenik zgrešio, trebao je da prinese takođe tele. Primetite ovde da je prinos za greh sveštenika bio jednak prinosu za greh cele zajednice. Nije bila ista stvar kada zgreši sveštenik ili običan čovek. Greh sveštenika bio je ekvivalentan grehu cele zajednice. U oba slučaja je trebalo da se prinese tele.
Mnogi ljudi ne shvataju da Bog uopšte ne gleda na isti način iste grehe. Kada pomazani vođa greši na neki način, i običan čovek greši na potpuno isti način, to nisu isti gresi u Božijim očima. Greh pomazanog sveštenika je daleko ozbiljniji. On je trebao da prinese tele, dok je običan čovek trebao da prinese samo kozu. Što smo više pomazani i učimo druge (kao što su činili starozavetni sveštenici), to smo odgovorniji Bogu za svoje živote. „Kome je više predato, više će se tražiti od njega“ (Luka 12:48).
Primetite da se žrtva za greh opisuje samo za nehotičan greh (4:2,13,22,27). Pogledajte upozorenje u Jevr.10:26 – „Jer ako grešimo navalice (hotimično, namerno)…nema više žrtve za grehe.“ To se slaže sa 3.Mojs.4. Ako si se zaista obratio Gospodu i postao Božije dete, nećeš želeti da grešiš. To je jedno obeležje nanovo rođene osobe. Dešavaće se da upadamo u greh. Zapravo, mi svi nesvesno grešimo. Međutim, ako smo nanovo rođeni, nikada više nećemo želeti da grešimo. Mi ne zloupotrebljavamo Božiju milost i dobrotu. Onaj koji greši protiv Boga pošto zna da će lako dobiti oproštenje, gotovo sigurno nije nanovo rođen. Nanovo rođeni hrišćanin će upadati u greh, ali on mrzi greh.
Međutim, svi moramo ispovediti da smo grešili i namerno, čak i nakon što smo bili nanovo rođeni. Šta ćemo sa tim gresima? Jevrejima 10:26 se odnosi na ostajanje u grehu, a ne na jedno povremeno delo: „Ako nastavljamo voljno da grešimo“ odnosi se na kontinualno zloupotrebljavanje Božije dobrote. Tada više nema žrtve za grehe, već sledi očekivanje Božijeg suda (Jevrejima 10:27).
