Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“On napravi bronzani umivaonik i njegovo bronzano postolje od ogledala žena koje su služile na ulazu u Šator sastanka.“
(2.Mojsijeva 38:8)
Umivaonik je bila velika kada napunjena vodom, koja se držala ispred šatora. Bio je načinjen od poliranih mesinganih ogledala koje su žene Izraela koristile (2.Mojs.38:8). On simboliše najpre Reč Božiju. Jakov 1:23-25 kaže da je Božija Reč kao ogledalo. Kada su sveštenici došli pred umivaonik, mogli su da vide da li su njihova lica prljava i da se operu i budu čisti dok služe Gospodu u svetinji. Hrist nas takođe pere rečju Božijom (kada je slušamo i izvršavamo), tako da možemo da Mu služimo u svetosti (Ef.5:26).
Umivaonik takođe simboliše vodu krštenja.
Bog nas najpre čisti vodom, a zatim i vatrom Svetog Duha – kao što se zlato čisti vodom i vatrom (4.Mojs.31:21-23). Pranje rečju od spoljašnjih greha u dvorištu daje nam dobro svedočanstvo pred ljudima. Međutim, ako ne pritisnemo ka svetinji nad svetinjama i ne dopustimo Božijoj vatri da nas iznutra očisti, nikada nećemo postati duhovni. Zauvek ćemo ostati samo religiozni ljudi.
U šatoru, u svetinji,
nalazila su se tri predmeta. Na severnoj strani nalazio
se sto sa hlebovima, na južnoj strani svećnjak, a na zapadnoj
strani kadioni oltar.
Na zlatnom stolu se nalazilo 12 hlebova koji predstavljaju dvanaest Izraelskih plemena. On predstavlja Isusa kao Hleb života po kome mi treba da živimo (Matej 4:4). U Starom zavetu je postojalo dvanaest odvojenih hlebova, zato što Izrael nije mogao da postane jedno telo. Svako pleme je zadržalo neku svoju svojstvenost. Međutim, u Novom zavetu imamo samo jedan hleb koji predstavlja Hristovo telo na Gospodnjem stolu, zato što smo svi jedno telo, iako smo iz mnogih različitih naroda i pozadina.
U Starom zavetu su
samo sveštenici mogli da jedu taj hleb, a jeli su ga u ime
Izraelskih plemena. Međutim, danas mi svi možemo imati udeo u hlebu, zato što svako od nas može imati
direktan kontakt sa Hristom, našom Glavom, a ne preko nekog
vođe ili posrednika.