Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“I načini svećnjak od čistoga zlata i iskova ga tako da su
njegovo postolje, stalak, čašice, cvetne lože i latice
činile jednu celinu.“
(2.Mojsijeva 37:17)
Svećnjak simboliše svedočanstvo našeg života, kao i lokalnu crkvu. On je slika Hrista koji je svetlo sveta, a takođe i nas koji smo svetlo sveta (Matej 5:14). Sveštenici su trebali da se pobrinu da uvek ima dovoljno ulja da taj svećnjak gori, simbolišući našu odgovornost da u svako doba naše svedočanstvo bude jasno i svetlo, silom Svetog Duha.
U starom zavetu postojao je samo jedan svećnjak sa sedam krakova. To simboliše Izrael kao jednu denominaciju sa mnogo ‘filijala’. Međutim, u novom zavetu vidimo u knjizi Otkrivenja da je svaka crkva bila predstavljena kao zasebni svećnjak, i da Gospod hoda posred njih, kao glava svakog pojedinačnog svećnjaka (Otkr.1:20). To nas uči da je Božija zamisao da novozavetne crkve budu nezavisne jedinke koje se nalaze pod direktnim Hristovim upraviteljstvom, za razliku od izraelskih plemena. Međutim, većina današnjih crkava još uvek sledi starozavetni primer gde su one samo filijale velike denominacije (jednog velikog svećnjaka sa mnogo krakova).
Svih sedam svetiljki u svećnjaku (simbolišući svakog člana lokalne crkve) trebale su zasebno da svetle. Ako neki član crkve greši i ugasi svoju svetiljku, treba u što kraćem roku da to popravi i ponovo ukrasi svoju svetiljku. U suprotnom, takav se mora odstraniti iz svoje lokalne crkve da Gospodnje svedočanstvo u toj crkvi ne bi bilo narušeno na bilo koji način radi njega. Jedino ako precizno sledimo Božiji nacrt, Njegova slava će ispuniti našu lokalnu crkvu.