H.C.Spurgeon
“Ne boji se zlog glasa; srce je njegovo stalno, uzda se u Gospoda.” (Psalam 112:7)
Čekanje je ponekad užasno. Nemati vest o bližnjima je nama razlog za zabrinutost i ne možemo biti mirni ako ne saznamo da je sa njima sve u redu. Jedini lek za ovu tugu je vera. Gospod svojim Duhom daje našem srcu svetu vedrinu koja prevazilazi svaki strah u vezi budućnosti kao i sadašnjosti.
Pažljivo tražimo ovu sigurnost u srcu, o kojoj govori Psalam. Ovde se ne radi o veri u neko Gospodnje obećanje, nego o tom stanju duše koja stavlja nepokolebljivo poverenje u svog Boga, sa čvrstom verom da On neće raditi ništa škodno. Sa ovim uverenjem mirno možemo dočekati razne događaje u našem životu. Koliko god da su nepoznate okolnosti u našem zivotu, Bog je isti za nepoznato kao i za poznato. Budimo odlučni da se pouzdamo u Njega, šta god da se desi. Zato se nećemo bojati, čak ako nas usred noći probude da nam isporuče telegram. Bog je živ, čega da se boje Njegova deca?