H.C.Spurgeon
“Istinita usta stoje tvrdo do veka, a jezik lažljivi za čas.” (Priče Solomunove 12:19)
Istina se testira, pati ali uvek pobedi. Dakle, ako sam rekao istinu i patim zbog toga, trebam samo ostati miran. I ako verujem u Božansku istinu i trudim se da je svedočim čak i kad naiđem na otpor, ne trebam se bojati, jer na kraju istina pobeđuje.
Uspeh kroz laž je kratkotrajan. Laž je kao tikva, prazna bundeva, koja raste i za čas nestane; koliko je velik njen rast, toliko je vidljivije njeno raspadanje. Koliko je časno za besmrtnu dušu da kaže i da brani tu istinu koja se ne može promenuti – ovo večno i nepokolebljivo evanđelje nepromenjivog Boga. Jedna stara izreka govori da onaj koji kaže istinu, čini da đavo crveni. Zaista, onaj koji kaže istinu Bogu, osramotiće sve đavole u paklu, i uplašiće sve zmijine potomke koji sada olako uzimaju laž.
Dakle, pazi, srce moje, i u svim okolnostima budi na strani istine, u najmanjim i najvećim stvarima, ali budi pogotovo uvek na strani Onoga koji je u svet doneo “blagodat i istinu”.