H.C.Spurgeon
“Gospod nas se opominje, blagosilja nas.” (Psalam 115:12)
Što se mene tiče, mogao bih da se potpišem za prvi deo stiha. Da li ti možeš? Da, Bog se nas setio; On nas je utešio, izbavio nas, vodio nas; On se brinuo za sve što nam je bilo potrebno. U Njegovoj očinskoj ljubavi, On je mislio na nas i Njegov Duh nije gledao sa prezirom ni na jednu našu potrebu. On nas je pratio u svakom trenutku, neprekidno, i u puno slučajeva vrlo jasno smo mogli da primetimo Njegovu brigu za nas. Da, Gospod nas se setio!
Drugi deo je nastavak prvog. Ako se Bog ne menja, On će nastaviti da nas se seća, kao u prošlosti; i to nam obezbeđuje blagoslov u budućnosti. Međutim, ne trebamo se prepustiti vođstvu samo na osnovu zaključaka našeg uma, nego prepustimo se tome što piše u Reči, koja kroz nadahnuće Duha kaže: “On će nas blagosloviti” na Njegov božanski način i to do večnosti. Eto zašto vičemo sa radosnim uzbuđenjem: “Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.”