H.C.Spurgeon
“A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidiš pravednika, i da čuješ glas iz usta Njegovih: Da Mu budeš svedok pred svim ljudima za ovo što si video i čuo.” (Dela 22:14,15)
Pavle je bio izabran da vidi Gospoda i da čuje kako mu govori sa neba. Na taj način imao je neprocenjiv poziv; ali blagoslov koji je dolazio iz tog poziva nije bio samo za njega, nego je trebao da se podeli svim ljudima kroz njegovo svedočenje. Evropa njemu duguje što danas poznaje Evanđelje.
Mi smo takođe dužni da budemo svedoci onome što je Gospod uradio za nas. Ako sakrivamo ovo dragoceno otkrivenje, nama će biti loše. Najpre trebamo sâmi čuti ovu dobru vest, inače nemamo šta da svedočimo; a onda da budemo puni bremena da iznesemo naše svedočanstvo. Svedočanstvo treba da bude lično: “da Mu (ti) budeš svedok”. Ono treba da bude za Gospoda Isusa: Ti ćes biti Njemu svedok. Svedočanstvo o Njemu treba da bude ispred drugih stvari; ono ne treba da se kaže samo nekim pojedincima koji nas prihvataju dobrom voljom, nego “svim ljudima”: bogatima i siromašnima, mladima i starima, dobrima i zlima. Ne treba da ćutimo kao oni koji su bili opsednuti duhom nemosti, jer naš današnji tekst sadrži zapovest i obećanje i mi trebamo to ispuniti: “Ti ćes mi biti svedok” – “Vi ste moji svedoci”, govori Gospod.