“Ako GOSPOD neće graditi doma, uzalud se muče koji ga grade”
Psalam 127:1a
Voleo bih da sada obratimo pažnju na tri najvažnije oblasti vaspitanja deteta. Te oblasti su najuzbudljiviji aspekti zato što obuhvataju Božanske perspektive vaspitanja deteta. Reč misteriozan znači, “izvan ljudske snage da objasni ili razume”. Ovo je dobar način za opis ovog poglavlja. Želimo da pogledamo iza scene i vidimo silu živog Boga koja radi u životima naše dece. Želimo da pogledamo tri različita načina kako Bog gradi naše kuće. On svojim skrivenim putevima osvaja naše sinove i ćerke da bi stvorio svete generacije za sebe.
Ova tri načina još uvek jako mnogo zavise od nas roditelja, iako je Bog taj koji radi taj misteriozan posao. Već sam dosta pisao o tome šta mi treba da radimo u svojoj potrazi Božijeg semena. To je dobro. Međutim, ako nemamo element živog Boga u našim domovima, to što radimo ili ne radimo neće imati mnogo uticaja. Sada želim da se skoncentrišem na uticaj Božijeg prisustva u našim domovima. Nedostatak Boga u domu jeste najsigurniji razlog za pad i poraz. Spomenuo sam u dvadesetom poglavlju kako su roditelji bili u konfuziji sa samovoljnim detetom. Mnogi roditelji su pokazali svojoj deci ono što treba da rade. Međutim, nisu im ukazali na Osobu koja stoji iza svega: Isusa Hrista. Hajde da pogledamo ta tri načina.
1. Snažna atmosfera duha
“Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju,Izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.I procvetaće kao u travi, kao vrbe kraj potoka.Ovaj će reći: ja sam GOSPODNJI,A onaj će se zvati po imenu Jakovljevu”
Isaija 44:3-5a
Ovi stihovi su mi toliko dragi i slatki da teško mogu da ih pišem bez plakanja. O, koja dragocena obećanja Bog daje nama očevima i majkama dok se trudimo da podižemo Božije seme.
Dozvoli mi da počnem sa pitanjem. Koja se to voda spominje u prvom stihu? Da li Bog govori o davanju vode za piće iz čaše? Ili nam Bog obećava nešto dublje od toga? Znamo odgovor. Bog govori o vodi Njegovog Duha – izvora žive vode. Moje srce stalno traži od Boga više te vode u mom životu.
Treba takođe da razmotrimo dubinu reči “žedan” jer to je ključna reč ovog uslovnog obećanja. Nisam siguran da li možemo da razumemo dubinu te reči. Živimo u zemlji gde je vrlo lako doći do vode. Ustvari, mi smo jako retko zapravo žedni.
Idem u Afriku već nekih šesnaest godina. Tamo sam naučio šta znači biti žedan. Kod njih nije svaka voda za piće, tako da sam trebao da naučim tu tešku lekciju. Jednom sam bio smrtno bolestan zato što sam nemudro pio vodu kada sam ožednio. Dakle, nekada sam trebao da čekam i po tri sata pre nego što bih našao vodu koja je bila bezbedna za piće. Do tada sam bio strašno žedan. I to je ono što nam Bog ovde govori.
Ovaj stih govori o duhu prosjaka: “Blago siromašnima duhom” (Matej 5:3a). Ah, kada stvarno budemo bili žedni Boga, živog Boga, kao što je bio David u 42.psalmu, tada će On sigurno doći i izliti Duha sa visine na nas.
Kada se to desi, još nešto uzima maha. Bog izliva svog Duha na naše seme, to jest na našu decu. To je vrlo motivišući stih za mene. Postavio sam ga na zid naše velike trpezarije da bih se konstantno sećao tog obećanja. Treba da se sećam da Božiji blagoslov na mojoj deci zavisi od moje žeđi za Bogom. Mogli bi reći, koliko sam ja žedan Boga, toliko će Bog izliti svog Duha na mene i toliko će Bog dati svoj blagoslov na moje seme. Koje uzbudljivo obećanje! Želim da Božiji Duh prebiva u mojoj deci; jako to želim. To je obećanje sa kojim se molim Gospodu za svoju decu.
Dopusti mi da objasnim kako se to obećanje ispunjava. Kada Bog izliva svog Duha na mene i moju ženu, On se izliva iz nas i pada na naše sinove i ćerke. Treba da budemo čaša koja je puna i koje se preliva u našoj kući. Deca su ta koja primaju taj preplavljujući život.
Ponekad sam na sastancima koristio svoja dva sina da bih ilustrovao šta Bog ovde kaže. Njih dvojica sednu na platformu u skupštini. U jednu ruku uzmem čašu i u drugu bokal vode. Počnem da sipam vodu u čašu. Držim čašu iznad dečaka, a oni gledaju gore očekujući vodu. Kada se čaša napuni ja ne prestanem da sipam i tako voda počne da se izliva iz čaše na dečake. To je snažna ilustracija. Nekada me slomi i plačem dok se voda izliva na njihove glave.
Ovo predstavlja misteriozan uticaj Božijeg Duha na našu decu. Božiji plan za naše porodice jeste da one rastu u atmosferi Duha – atmosferi Božijeg prisustva. Božije prisustvo se nalazi u mojoj kući. Postoji li bolji način da podižem svoju porodicu?!
Pomisli na malo dete koje se igra kod majčinih nogu dok ona radi u kuhinji. Mališani su jako otvoreni za sve uticaje oko njih i oni to primaju tokom celog dana. Kako je snažno kada dete živi u kući gde iz dana u dan kapi milosti padaju oko njega! To ima izvanredan efekat na razvoj deteta. Na njega svakodnevno dolazi uticaj Duha, kroz roditelje. To je ilustracija koju vidimo u ovim stihovima.
Mali Hudson Taylor je odrastao u takvom domu. Kapi milosti su od detinjstva padale na njega. Te kapi milosti su se prelivale iz pobožnih roditelja i njihovih iskrenih molitava za Kinu. Nije čudno što je Hudson u svojoj šestoj godini života rekao svom ocu: “Tata, kada narastem ići ću u Kinu.”
U poslednje dve godine proučavao sam biografije pobožnih domova. Nadam se da ću ih uskoro objaviti u knjizi. U svojim proučavanjima primetio sam da su mnoge izabrane sluge koje je Bog iskoristio u prošlosti odrasle u takvim, duhom ispunjenim domovima. Dok su odrastali, atmosfera Duha je preovladavala u domu. Verujem da je to jedna od ključnih stvari za osiguravanje sledeće generacije. Bog nas je saterao u ćošak, da tako kažem. Moramo biti duhovni. To nije opcija – to je imperativ.
U četvrtom stihu Bog daje ilustraciju iz koje vidimo rezultat takve atmosfere. On kaže da će naša deca biti kao ”vrbe kraj potoka”. To je ista analogija koju vidimo u prvom Psalmu – “drvo usađeno kraj potoka”. Vrba koja je posađena kraj potoka će rastiti. Izvanredno će prosperirati. Isto tako treba da razmotrimo drvo koje je posađeno na nekom drugom mestu. Ono će tu i tamo dobijati vodu – kada pada kiša. Ono će rastiti. Sazreće i eventualno doneti rod, ali sigurno ne onakav kao drvo pored vode. Neki hrišćanski domovi su baš takvi. Deca tu i tamo dobijaju vodu, možda putem povremenih porodičnih bogosluženja ili posebnih sastanaka u skupštini. To je sigurno bolje nego ništa. Hvala Bogu i za to što dobiju. Ali, to ipak nije ono što je Bog planirao za njih.
Kada smo mi kao roditelji potpuno posvećeni Gospodu i tražimo Ga celim svojim srcem, to stvara jedno potpuno drugačije uređenje za decu. Mi postajemo potoci. Mi smo reke žive vode koje stalno teku kroz kuću. Deca treba da budu posađena pored nas, duhovnih roditelja. Dok iz dana u dan hodamo sa našim Bogom, On izliva živu vodu na nas. Ta voda se preliva na ostatak porodice i tada sve napreduje.
Da li vidite viziju, roditelji? Nije li ovo nadahnjujuća perspektiva? O, koju promenu to može načiniti u našem vaspitanju dece! To je mnogo više od jednostavnog porodičnog bogosluženja jednom dnevno. Ne želim da vas obeshrabrim ako to radite. Želim da vas podignem na više tlo. Zapravo, mnogi imaju više starozavetni pogled na vaspitanje dece: učiti ih, vaspitati ih, karati ih itd. To je sve dobro i ja sve to radim. Međutim, mi smo novozavetni Hrišćani koji smo primili Svetog Duha – obećanje od Oca. Moramo ući u svet duhovnog vaspitanja dece. Sve praktične stvari koje Bog daje moraju se ukrasiti Duhom živog Boga.
Ovde se nameće pitanje: Šta želimo da prosledimo sledećoj generaciji? Treba da prosledimo “veru koja je jedanput dana svetima” (Juda 3b). Šta je “vera”? Da li misliš da je to sistem učenja i doktrina? Svi znamo odgovor. To je živa vera, izobilan život u Duhu sa učenjem i doktrinama. Bog je obezbedio najlakši način da to radimo: “Nego se još ispunjavajte Duhom” (Ef.5:18b). Ako pogledamo vreme tog glagola na grčkom jeziku, ovaj stih će imati mnogo veći značaj za nas. Mogao bi se ovako parafrazirati: “Budite stalno ispunjeni i kontrolisani Duhom”. Ako mi roditelji budemo sledili ovu Biblijsku zapovest naša deca će prosperirati u atmosferi Duha.
Ne želim da te šokiram, ali pre ili kasnije moramo se suočiti sa onim što Bog kaže o hrišćanskom životu i vaspitanju deteta. Hajde da se suočimo sa tim. Većina skupština gubi sledeću generaciju. Nešto je drastično pogrešno. Primam pisma od roditelja koji plaču za svojom decom i zato znam da je to istina. Deca zaobilaze svoje roditelje i idu za mladima u skupštine koje su pune sveta. A roditelji žele da im pomognu.
Postoji još jedno obećanje koje treba da vidimo u ovim stihovima pre nego što pređemo na drugi uticaj u ovom poglavlju. U petom stihu nalazimo ispunjenje želje svakog iskrenog hrišćanskog roditelja. Deca koja odrastaju u takvoj blagoslovenoj atmosferi izabraće Gospoda. Smisao reči predstavlja entuzijastički izbor: “Ja sam Gospodnji”. To je ono za čega se svi molimo i radimo. To je ono za čime težimo.
Upravo to je težnja mog srca. Želim da moja deca odrastu i samostalno izaberu Boga njihovog oca. To nije samo krštenje ili članstvo u skupštini. To je predanje celog srca Gospodu Isusu Hristu koji donosi totalnu obnovu unutrašnjeg čoveka. Pravo spasenje za moju decu – o koja je sreća kada se to desi!
Dragi roditelji, možemo doživeti tu najdivniju radost. To je obećanje koje će se ispuniti. Ako želimo da hodamo čistim srcem pod otvorenim nebom, Bog će to učiniti.
2. Sila entuzijastičnog, pomazanog primera
“Blago čoveku koji se boji GOSPODA, kome su veoma omilile zapovesti njegove.Silno će biti na zemlji seme njegovo, rod pravednički biće blagosloven”
Psalam 112:1-2
Psalmista počinje sa slavljenjem svoje izlaganje u vezi ovih dragocenih obećanja. To mi dokazuje da ispunjenje Božijih obećanja doprinosi da iz naših srca teče slavljenje. Ova obećanja su uslovna, ali nisu predstavljena na zapovedan način. Naprotiv, predstavljena su kao snimak pobožnog čoveka i rezultirajućeg uticaja koji će on imati na svoju decu. Primer pobožnog oca jeste drugi način na koji Bog misteriozno radi u životima dece. Mala izreka izražava tu istinu: “Više se pokupi nego što se nauči”. To nije mala rečenica. Može ti biti vrlo ohrabrujuća, ali i razarajuća misao, u zavisnosti gde se nalaziš u odnosu na Gospoda i kako živiš pred svojom decom.
Sveti Duh nam je naslikao portret duhovnog čoveka koji ljubi Gospoda celim svojim srcem, baš kako je i zapoveđeno u 5.Mojsijevoj 6. On se boji Gospoda. To znači da pred sobom uvek vidi Gospoda. Taj strah jeste poštovanje prema Bogu, a ne stanje straha od Njega. Taj pobožan čovek ljubi Reč, raduje se u Njoj i raduje se u poslušnosti toj Reči. On je “Psalam 1” otac, čudak, fanatik. On je uzbuđen za življenje hrišćanskog života. Otišao je iza dužnosti Zakona – u lepotu Zakona. To za njega nije stvar “trebanja”. Taj otac ima decu koja tokom celog dana žive uz njega. Šta misliš kako će on uticati na svoju decu?
Pre par godina proveo sam subotnji dan u pripremanju službe za sutradan. Kada sam stigao kući, mala Esther me je predusrela pitanjem: “Tata, ti treba sutra da propovedaš?”
Razmislio sam za trenutak pre nego što sam odgovorio. Moje srce je bilo preplavljeno porukom koju sam pripremao jer volim da propovedam. Tako sam joj rekao: “Ne slatka, ne treba da propovedam. Ja hoću da propovedam!” Tada smo imali lekciju o radosti koju treba da imamo u službi Bogu.
Takav je čovek iz Psalma 1. Nije stvar “trebati” nego “hteti”. Taj čovek to čini celim svojim srcem. Kada se to stavi u novozavetni jezik, on voli da ide u skupštinu, da čita Bibliju, da govori ljudima o Isusu. Ja zamišljam čoveka punog entuzijazma. On živi svoj hrišćanski život sa radošću i zapovesti Božije nisu mu teške. Taj čovek ima decu koja žive u kući pod njegovom brigom. On ima uticaj na njih. Šta misliš kakav će to biti učitelj dok bude učio svoju porodicu: suv i “dužan”, ili svež i živ? Svi znamo odgovor. Možda nema baš sve sposobnosti koje su mu potrebne, ali uzbudljivost će to upotpuniti.
Efekat koji će taj čovek imati na svoju decu malo je misteriozan. Njihova srca će se nevidljivom rukom krećati njegovim smerom. Entuzijazam je zarazan. On te osvoji i povede sa sobom. Primetićeš da želiš da radiš ono što radi entuzijastička osoba. Želiš da budeš kao ona, zato što je voliš. Imitiranje je najviši oblik ljubavi. Svi to znamo. To možemo videti i u svetu. Pogledaj koje sve lude stvari će mladi uraditi zbog nekog neobičnog muzičara koga volu.
Ono što mi volimo i naša deca će takođe voleti. Mi smo ovo videli u našim porodicama. Ako je otac zaljubljenik u sport (kraće “fanatik”), obično i sin takođe voli sportove. To je jednostavno tako. Sva moja deca volu baštu. Da li znaš zašto? Ja volim da izađem u baštu, da stavim svoje ruke u zemlju i posadim neku biljku. Kada dođe proleće, sve nas uhvati baštenska groznica. To je moja krivica. Ja uzimam sramotu za to.
Ovaj princip važi bez obzira da li se radi o dobrim ili lošim stvarima. Vrlo je snažan ako se koristi za ono što je dobro i pravo, a vrlo razoran ako se podrazumeva ljubav prema pogrešnim stvarima. Ja volim puno da radim, a tako i moji dečaci. To je jednostavno tako. Na čega usmerimo svoja osećanja na to će i naša deca želeti da usmere. Zbog toga mi očevi treba da budemo fanatici za Carstvo Božije.
Setio sam se svedočanstva Williama Booth. On je bio fanatik za carstvo Božije. Detaljno sam proučavao njegov život zbog teksta “Istorijat doma” koji sam napisao za Remnant magazin.
On je svaki dan jako ljubio Gospoda. Već smo videli kako je taj čovek uticao na generacije nakon sebe. To je bila jedna od njegovih tajni. Živeo je posvećeni život pred svojom porodicom i svi oni su to isto poželeli. Kada posle uličnog sastanka dođe kući, pričao bi svojoj deci o divnim stvarima koje je Bog učinio. Oni su ga željno očekivali da stigne kući i da im priča o tome. Svakome od njegovih osmoro dece bilo je dopušteno da ide zajedno sa tatom kada napuni dvanaest godina. Oni su to jedva čekali iako su znali da će ih ljudi gađati pokvarenim paradajzima. Dobro, kako može biti da jedan dvanaestogodišnjak želi paradajz u lice? Lako. Ti sam u tome uživaš i smatraš to privilegijom.
Kada učim na temu doma, često mi roditelji priđu i pitaju: “Brat Denny, kako to da tvoja deca poste, ustaju rano, čitaju Bibliju i rade mnoge druge stvari? Da li su to zakoni u kući koje oni moraju slušati?”
Odgovor je: “Ne”. Nikada ne forsiramo te stvari deci. To su dobrovoljne discipline koje se moraju činiti voljnim srcem, ili neće izaći na dobro. Ključ za ovo jeste entuzijastički primer. To su dragocene discipline u našoj kući. Ako otac ili majka radosno okrenu tanjir za vreme doručka i tada daju radosno svedočanstvo blagoslova u postu, nije teško da dobiješ da i dete posti. Uvek smo imali problem što su deca želela da poste kada su bila suviše mala. David sada ima osam godina, a posti sa ostatkom porodice. On to radi već oko dve godine.
Znači, odakle potiče sav taj entuzijazam? To je dobro pitanje. Ne mislim na telesno uzbuđenje. Postoje ljudi koji su eksperti za uzbuđenje. Oni su plaćeni hiljade dolara da bi održali neki uzbudljiv govor. Ne mislim na to. Ali moramo pronaći način da pređemo iz stanja “treba da radim” u stanje “hoću da radim”. Odgovor je da tu promenu u nama čini Duh Božiji. Opet smo se vratili na to da moramo biti duhovni.
Grčka reč za entuzijazam jeste “enthusiasmos.” Ona bukvalno znači “Božija unutrašnjost”. Dobija se od korena reči “entheos” ili “u Bogu”. Govorimo o Bogom-nadahnutom životu koji živimo kao primer svojoj deci. Bog je u meni. On me pokreće, inspiriše i daje snagu da živim hrišćanski život. Moja deca svakodnevno gledaju taj primer. Pogledaj neke sinonime te reči: “svesrdnost”, “žar”, “duhovnost”, “iskrenost” i “revnost.” Već znamo da treba da živimo svoj život “od srca kao Gospodu” (Kol.3:3). Bog nas je opet dotereo u ćošak. Postoji samo jedan način za izlaz iz svega toga. Moramo učiti da živimo u blagodati koja je u Hristu Isusu.
Zaista, pričamo samo o osnovnim principima učeništva. Ljubi ih, živi to, uči ih i deca će te slediti. Pitanje je, kakvu decu želiš? Nebo je granica. Imaš celu Bibliju koja je puna principa za život. Sve što želiš da tvoja deca rade, voli to radosnim srcem i sâm tako živi. Tada će i ona to želeti da rade.
Da li zeliš da tvoje dete zadobija duše? Idi onda za tim, celim svojim srcem. Pokaži im i reci im koji je blagoslov zadobijati duše i uskoro će ona pecati sa tobom. Daleko je uzbudljivije pecati ljude nego ribe, zar ne? Ona će dobiti tu groznicu ako je ti budeš imao. Kada se naše kompletno vaspitanje dece završi, imaćemo ono čemu smo sami želeli da se posvetimo. Hajde da platimo cenu ličnog probuđenja i gledamo šta će se dešavati u deci.
3. Osvajajuća posrednička molitva
Ovaj poslednji uticaj takođe je vrlo duhovan. Molitva se ne može odraditi u telu. Niko nema pobedničke molitve, osim onih koji prebivaju pod otvorenim nebom. Osobe koje prebivaju u tom stanju mogu moliti snažne, osvajajuće molitve koje će pokrenuti Božiju ruku da menja živote njihovih porodica. Ovo je možda najsnažniji uticaj, od sva tri koja smo naveli u ovom poglavlju.
“Ustani, viči obnoć; u početku straže,
prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom,
Podiži k njemu ruke svoje za dušu dece svoje
koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica”
Plač Jeremijin 2:19
Tekst koji sam ovde izabrao istekao je iz Jeremijinog srca. To je bio prorok koji je duboko ljubio Božiji narod. Međutim, oni ga nisu razumeli zato što je govorio o sudu. Kada ja pisao Plač (misli se na knjigu Jeremijin Plač, prim.prev.), sud je već došao i Jeremija se moli za decu. Plašim se da je Amerika u sličnom stanju, ali ona to ne zna. Moje srce se mnogo puta ujedinilo sa srcem ovog čoveka kada sam se budio noću. Izabrao sam da baš ovim stihom otvorim poslednji deo poglavlja zato što jasno pokazuje da to nije obična molitva.
Jackie i ja se stalno molimo za decu. To je redovan deo posvećenog života. Kada šaljem decu u krevet uvek imam period molitve sa njima i za njih. Mi se uvek molimo za decu. Ali ovde govorim o nečemu što je dublje od toga.
Mislim na one trenutke kada te zahvati Duh i kada ti dođe nadahnuće za molitvu. To je posredovanje, kada se čovek ili žena uhvate za rogove oltara i ne žele da idu odatle. Takve molitve se moraju upućivati Bogu za tvoju porodicu. Moraju postojati trenuci kada si apsolutno slomljen pred Bogom zbog potreba u tvom domu.
U životu deteta postoje periodi kada mu je potreban neko ko će se moliti sa njim za određenu stvar. Dok mladi sazrevaju, oni ponekad gube osećaj za ono što je pravo. Tada im je potreban otac ili majka koji će posredovati za njih i moliti se za vreme tih teškoća. U toku noći postoji nešto divno. Dok ostali spavaju, potrebno je da ustaneš iz svog kreveta i uputiš Bogu efektivne, žarke molitve. Mnogi roditelji nemaju viziju za to. Oni često čekaju da se desi tragedija i tek tada postaju iskreni i mole se.
Sećam se kada sam čitao priču o majci James-a Stewart. James je bio evangelizator iz Škotske ranih 1900-ih godina. Bog ga je moćno iskoristio u Istočnoj Evropi pre Hitlera i komunizma. Njegova majka je bila žena posvećena molitvama. Posvetila je Bogu svog sina pri rođenju, ali u njegovim ranim tinejdžerskim godinama odvukao ga je fudbal. Mladić je tada imao četrnaest godina i bio je na putu da postane slavan igrač.
Ta draga “majka u Izraelu” nije želela da se to desi. Iz dana u dan ustajala je noću da posreduje za svog sina. Protivila se đavolu u ime Isusa Hrista. To je trajalo nekoliko dana dok nije izmolila. Dobila je svedočanstvo Duha da će se sinu nešto desiti. Te noći James se obratio. Bio je na igralištu usred utakmice. Tamo ga je zahvatilo teško presvedočenje i on se predao pri kraju utakmice. Kada je te noći ušao u kuću, njegova majka se nije iznenadila jer je to već čula od Gospoda.
To je vrsta molitve koju zastupam. Moje presvedočenje jeste da mnogo puta treba da se molimo tako. Treba da sklanjamo sotonu iz života naše dece dok stvari idu dobro. Treba da se molimo da naša deca budu u Božijoj volji i kada ona to iskreno žele.
Pre nekog vremena jedan čovek mi je opisao efektivne, žarke molitve njegove majke. Pričao mi je kako je slušao majčine žarke molitve još dok je bio mali dečak. Slušao je njen plač Bogu dok je posvećivala svoju decu Njemu. Ona se molila Bogu da ih iskoristi i da blagoslovi dolazeće generacije. Šta misliš, kakva je bila posledica njenih molitava? Tri njena sina i četiri unuka postala su propovednici, a još nismo videli kraj priče.
Moje srce je ponovo preplavljeno kada shvatim koliko možemo doticati generacije čak i kada umremo i odemo. Naše molitve, tople posredničke molitve mogu dotaći živote naše dece, decu naše dece, čak i decu naše unučadi. O da bi Bog podigao moćne Božije ljude i žene koji će Ga poznavati i koji će znati da dotaknu nebo za živote svoje dece.
Andrew Murray je molio takvu vrstu molitve. Pošto se taj pobožan čovek molio za svoje potomstvo, podignuto je osam njegovih generacija koji su služili Bogu. Otkrio sam to u nedavnom proučavanju njegovog doma i doma njegovog oca. Bio sam oduševljen tim dalekosežnim uticajem dok sam proučavao jedan istorijat doma. Osam generacija je došlo od njegovih molitava. Verovao je u molitve za dolazeće generacije. I ja takođe verujem. Proveo sam mnogo vremena u molitvi za generacije koje će doći od moje dece. Braćo i sestre, naše molitve mogu dugo dosezati naše potomke nakon što mi odemo. Hajde da učinimo to našim molitvama. Bog je na svom tronu.
Žene koje nariču
“Ovako veli Gospod nad vojskama: gledajte i zovite narikače neka dođu,I pošljite po vešte neka dođu i neka brže nariču za nama,Da se rone suze od očiju naših i od veđa naših da teče voda.Zato žene, čujte Reč Gospodnju i neka primi uho vaše reč usta njegovih,I učite kćeri svoje ridati i jedna drugu naricati”
Jeremija 9:17,18,20
Pošto sada govorim o molitvi, osećam da je odgovarajuće mesto da zamolim vas sestre da se molite za ljude. To je deo misterioznog načina da Bog radi u domu. Majke, najsnažniji način da dotaknete živote svoje dece jeste da se molite za svoje muževe.
Kada su u Izrailju stvari izgledale jako loše, Bog je pozivao žene da se sakupe i nariču za ljudima. Pitam se šta bi se desilo ako bi sve majke u našoj zemlji počele da posreduju za ljude. U ovoj knjizi stavio sam mnogo odgovornosti na ramena ljudi, jer to i Bog radi. Ali ljudima su potrebne vaše molitve. Vaše molitve mogu biti deo tog misterioznog Božijeg uticaja u vašem domu. Nemate ideju šta bi Bog uradio kada bi se molile. Sestre, naričite za nama. Znamo da smo promašili u mnogim stvarima. Znamo da smo napravili mnogo grešaka. Odrasli smo u generaciji bez vođa. Većina nas nismo onakve vođe kakve bi trebali biti. Retko to priznajemo. Naričite za nama. Idite i uhvatite se za Boga.
Još jedna reč za vas majke, ne žalite se svojim ćerkama u vezi njihovog oca. Naučite ih da nariču. Naučite ih da uzdišu, plaču i mole se pred Bogom. Opet želim da ponovim, molitve koje imamo na umu jesu vrlo duboke. Naravno, molite se za svoje muževe, ali nama ljudima su potrebni posrednici koji će se uporno boriti i nadvladati. Ovi stihovi iz Jeremije su izvanredna ilustracija: grupa ljudi, toliko slomljenih da voda roni iz njihovih očiju. Molite se da nas Bog učini žednima, sa dubokom čežnjom u našim srcima za dubljom zajednicom sa Njim.
Molitva
Oče na nebu, smiluj nam se. Jasno smo videli Tvoj standard iz ovih reči. Šta možemo reći? Jako smo daleko od Tvog plana i Tvojih ciljeva. Učini nas duhovnim ljudima i ženama, bez obzira na cenu. Sada vidimo koliko je važno hodati sa Bogom. Pošalji nam lično probuđenje koje će naša deca videti. U ime Isusa Hrista. Amin.