“Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvojega;
Sinovi tvoji kao grane maslinove oko stola…
Gle, tako će biti blagosloven čovek koji se boji Gospoda”
Psalam 128:3,4
Kako imamo bogatu i izobilnu ilustraciju u ovim stihovima! Božija Reč je puna značenja i duboke duhovnosti. Jehova je obećao sinovima Izrailjevim izobilan porodični život sa mnogo dece, ako budu besprekorno hodali pred Njim. Koliko su ta obećanja sigurnija za nas koji se nalazimo u novozavetnom odnosu sa Bogom! Postoji nekoliko ovakvih ilustracija iz starozavetnih spisa. One čekaju da iz njih izvučemo bogatstvo mudrosti, vizije i pronicljivosti. Hoćemo li ići da kopamo sakriveno blago? U ovom i sledećem poglavlju izvukao sam dragulje iz nekoliko ilustracija pobožnog doma u Starom Zavetu.
Pre nego što počnemo dopusti mi da te podsetim da su ratnici koje smo spomenuli u prošlom poglavlju znali stihove koje ćemo sada razmatrati. Ti pobožni ljudi – ti ratnici koji su iz rata došli kući da bi se brinuli za svoje porodice proučavali su ove Biblijske ilustracije. Njihovo Sveto Pismo su bili stihovi koje ćemo čitati. Oni su slušali kako se to propoveda u hramu i sinagogama. Bog je koristio te ilustracije da bi u periodu od tri hiljade godina izazivao i nadahnjivao svoj narod. Molim se za još jednu eksploziju nadahnuća u nama kada ih budemo posmatrali.
Zrelo, odgojeno bilje
David se molio Gospodu za završetak ratova i dovođenje ljudi kući da “sinovi naši budu kao bilje koje veselo odrasta u mladosti” (Psalam 144:12a). Prorok David je načinio analogiju između naših dragih sinova i bilja. On se molio da Bog dovede ljude kući – svojim sinovima. Dok sam proučavao tu frazu slika mi je postala jasna. David je govorio o biljci koja se odgajala do plodonosne zrelosti. On je govorio o biljci koja je bila pažljivo odgajana tokom celog procesa rasta i onda je postala spremna da donosi plod. Zemlja je bila iskultivirana i seme posejano. Klica je izbila iz zemlje i tokom rasta je bila odgajana.
Da li možeš da zamisliš zemljoradnika koji se brine za svoj sâd sa snom i vizijom u svom umu? Biljka je bila zalivana, korov odstranjivan, đubre primenjivano. On sada gleda zrelu biljku, zdravu, snažnu i spremnu da donese plod. Za zemljoradnika ne postoji ništa divnije od biljke koja je jednostavno spremna da donosi plod. Znaš, kada biljka jednom počne da proizvodi plod i kada bude već duže u tom procesu, ona počinje da gubi svoju lepotu. Ali, pre nego što počne da donosi plod, biljka je na svom vrhuncu. Divna je! Snažna! Zemljoradnik je posmatra i zna da je postigla zadovoljavajući stepen razvoja. Plod dolazi i on se raduje. Vi koji ste baštovani i zemljoradnici vrlo dobro shvatate o čemu pričam. Zrele biljke koje su još uvek u svojoj mladosti, a spremne da donesu plod – to je ilustracija koju je Bog dao Izrailju za nadahnuće.
Hajde da ovu analogiju sada povežemo sa našim dragim sinovima. Koji je naš cilj? Šta mi vidimo? Bog nam daje vrlo jasan smer ovom ilustracijom. Ja vidim mladića od nekih 18 godina. On je odrastao u srcu. Ima sjajan izgled lica zato što ima čistu savest. On ljubi Gospoda Isusa celim svojim srcem i njegovo svedočanstvo je valjano među onima koji ga poznaju. On je nevin i čuva svoju čistotu za ženu svoje mladosti. Ispunjen je Duhom i Rečju i vredan je u poslu svog Gospodara. On ljubi svoje roditelje i nalazi ogromnu radost pod njihovim autoritetom. Spreman je da živi plodonosan život za slavu svog Boga.
Nisam siguran kako prihvataš ovu ilustraciju. Možda osećaš da je standard suviše visok ili nerealan. Ali, to je upravo slika koja je analogna ranije opisanoj ilustraciji. Duhovni Izrailj je radio na tome sa svojim sinovima i mnogi od njih su požnjeli ono što su tražili. Dobili su ono za čega su se molili i trudili.
Tri dobra primera mi odmah dolaze na um. Seti se Davida pastira koji je bio pomazan za cara u otprilike osamnaestoj godini života. Seti se Danila, mladića odvedenog u Vavilon, koji nije poklekao u testu na kojem bi mnogi od nas pali. Na kraju, seti se i Josifa, mladića koji je gledao vizije i bio postavljen u vrlo teškim okolnostima, pa ipak položio test.
Svi ti mladići su imali oko osamnaest godina. Razmisli o njihovim mladim životima. Oni su “bilje koje veselo odrasta u mladosti”. Bog želi da podigne naš pogled sa svedočanstvima tih pobožnih mladića. Oni su tada stojali, svako od njih je bio čist, zreo i spreman za plodonosan život. To je ono što Bog želi i od naših mladića. I to može biti ostvareno Božijom blagodaću i našim srcima koja to žele. Možemo imati mladež koja je zrela, stabilna i spremna za suočenje sa stvarnim životom u pravednosti. Ali, moramo to videti očima svog srca, kao što sam i rekao ranije u ovoj knjizi.
Hajde da se opet na brzinu vratimo zemljoradniku i biljci i da duboko pogledamo u tu analogiju. Odgajivanje biljke je proces. Dovoljno znamo o baštovanstvu i svi shvatamo da treba mnoge stvari da se učine da bi se proizvela zdrava biljka. Isto je sa našim sinovima. Postoji vizija, a postoji i posao koji treba da se radi. Kada zemljoradnik poseje seme on već “vidi” visoku biljku sa plodom. Ako ne bi imao viziju, ne bi ni išao da sadi. Isto je i sa našim sinovima. O, neka nam Bog dâ viziju za sejanje – sina koji je odrastao i koji je spreman da donese plod. Neka nam onda dâ hrabrost, svetu hrabrost, karakter i disciplinu da održavamo odgajivanje, da sejemo, kultiviramo, okopavamo, đubrimo. Neka nas On pokrene da provodimo sve potrebne sate da bismo podigli zrelu biljku koju možemo poslati u pravi svet da donosi plod.
Stupovi prekrasno izrađeni u dvoru
Dok je sa čežnjom prebivao u proročkom svetu, David je takođe posmatrao ljubljene ćerke Siona. Ta vizija je bila deo njegove molitve. Gospode, oslobodi nas od naših neprijatelja da “kćeri naše budu kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru” (Ps.144:12b). On se moli da Bog dovede ljude kući – svojim ćerkama. Mnogi hrišćani osećaju da otac nema mnogo uticaja na život i vaspitanje svoje ćerke. Božija Reč ne govori ništa u prilog tome. Kako je opasno to učenje koje nam je već dalo dve generacije majki koje su izgubile svoj put. Ali, ovo se menja i ja slavim Boga zbog te promene u teologiji.
Stupovi su vrlo važno kamenje u dvoru. To je kamenje koje daje stabilnost zidovima zgrade. To je kamenje koje kompletno povezuje celu građevinu i daje joj čvrstinu. To je kamenje koje građevinci koriste da bi nadogradili i dozidali ostalo kamenje u zidove. Iz tog razloga, ono mora biti pravo. Zato se to kamenje pažljivo ručno obrađivalo.
Naravno, stupovi dvora moraju biti divni da bi ukrasili snažnu kamenu građevinu. Dvor mora imati jake ravne zidove, u suprotnom neće trajati dugo. Stupovi su se koristili za ukras i ulepšavali su dvor. Zbog toga se posvećivalo mnogo vremena i specijalne brige za obradu i poliranje kamenja. Prorok David navodi analogiju između tih specijalnih kamenja i naših dragocenih ćerki. Postoji bogatstvo nadahnuća i uputstava u ovoj ilustraciji koja je vodila život duhovnog Izrailja.
Hajde da povežemo ovu analogiju sa našim ćerkama, kao što smo ranije učinili sa sinovima. Kakve treba da budu naše ćerke? Šta bi želeli? Šta vidimo i gde idemo sa njima? Ja vidim mladu ljubljenu devojku od oko osamnaest godina. Njeno lice sija zato što je njeno srce čisto. Ona je jedna od carevih ćerki, sva ukrašena iznutra. Ona čeka da bude postavljena negde u zgradu Božijeg Carstva. Božija blagodat je na njoj i svi oko nje to znaju. Ona je nevina, čuva čistotu svog srca i tela za svog muža. Ona stoji pripremljena, spremna da vodi svoj dom i da se brine za porodicu. Ona je divna, kao što lepotica i treba da bude – ne spoljašnji izgled, nego unutrašnje oblačenje u tihost i krotost. Možeš li je zamisliti? Ona je zaista divna.
Ne pokreće li ova ilustracija nešto unutar tebe koje ti kaže: “Zaista tako treba da bude”? Ona je kao “stup prekrasno izrađen u dvoru”. Braćo i sestre, ja želim takve ćerke i sinove kao što sam opisao ranije u ovom poglavlju. Šta treba da dam za dragocene sinove i ćerke koji će imati takvu vrstu svedočanstva? Bog je u svojoj Reči jasno otkrio cenu koju moram platiti. O tome se zapravo radi u celom sadržaju ove knjige – cena koja mora da se plati da bi se dobili dragoceni dragulji.
Hajde da se opet osvrnemo na analogiju i izvučemo neke praktične primene. U ovoj starozavetnoj ilustraciji postoji vizija. Kada zanatlija, kamenorezac pristupi kamenu da ga seče i polira, on ima viziju završenog kamena. On u svojoj glavi ima viziju kako će kamen izgledati kada završi posao. On već vidi oblikovan kamen, tačno onako kako želi. On vidi kako je taj kamen već postavljen u građevinu, ulepšavajući je i čineći je da izgleda kao dvor. On vidi sve to, ali o, mnogo posla mora biti urađeno pre nego što se taj kamen uzida u građevinu.
Čovek koji seče ima alate. Ima čekić, cirkular sa sečivom i neke brusne instrumente za rezbarenje i oblikovanje kamena. Kada bude radio na tom kamenu, on će prouzrokovati neki zvuk. Podrazumeva se da će postojati i napor i bol kada se određeni delovi tog kamena budu odstranjivali čekićem i sečivom. Da li vidiš značaj i metode koje su skrivene u ovoj nadahnutoj ilustraciji? To je ono za čega se David molio. To je bilo njegovo proročko breme.
Dragi roditelji, mi moramo videti gde Gospod želi da idemo sa svojim porodicama. Slučajno zbližavanje se ne uklapa u ovu analogiju. Bog ima planove za svaku našu ćerku. Jednog dana one trebaju da postanu snaga i lepota našeg doma. One će biti primer na kojem će se nadograđivati zgrada i živa veza sa drugim kamenjem u kući. Da li vidimo u ovome večne primene? Istina je da majke imaju najjači uticaj na ljude. Ali, pobožne majke se ne stvaraju slučajno. One se iz dana u dan oblikuju rukama roditelja koji vide gde će njihova mala ćerka stojati jednog dana.
Maslinove grane
Nije li divno kako nas Gospod uči nekim lekcijima? On je iskoristio bilje koje odrasta, prekrasno izrađene stupove i maslinove grane da bi nam pomogao da razumemo šta je Njegova volja za našu decu. U 128. psalmu postoje divna obećanja koja su u istoriji Izrailja i crkve bila izvor ohrabrenja i uputstava za mnoge.
“Blago svakome koji se boji Gospoda, koji hodi putevima njegovim!
Sinovi su tvoji kao grane maslinove oko stola tvojega”
Psalam 128:1,3b
Sećam se kada sam bio mlad čovek sa dvoje dece za stolom i jednim u ženinom naručju. Razmišljao sam o ovim stihovima i sanjao o danu kada ću imati više dece za stolom. Ako ste mlad bračni par, ovo je dobra vizija za razmatranje. Gospod je na kraju stavio osam maslinovih grana oko našeg stola i moj san se ostvario.
Za jednog čoveka u Izrailju, maslinove grane su bile vrlo značajna ilustracija. Maslinovo drvo je bila skupocena stvar. Maslinovo ulje je bilo simbol mira, zdravlja i bogatstva u Izrailju. U to vreme se koristilo za različite stvari. Ulje je korišćeno za fenjere koji su osvetljavali kuću u toku noći. Korišćeno je za pripremanje specijalnih ulja za pomazanje bolesnika, za njihovo zdravlje i izlečenje. Korišćeno je za pravljenje svetih ulja za pomazanje prilikom rukopolaganja pojedinih proroka, sveštenika i careva. Korišćeno je za pravljenje sapuna za pranje i prodavano je za novac da bi se kupile druge neophodne stvari. Kada si imao osam ili devet maslinovih drveća, bio si blagosloven čovek. Jedno maslinovo drvo je živelo dugo; izgleda skoro zauvek. Dopusti mi da objasnim.
Jedno maslinovo drvo je samo od sebe moglo da nadživi dve ili tri generacije ljudi. Međutim, kada staro čvornovato drvo počne da izumire, njegovo korenje izvodi nekoliko novih izdanaka i drvo nastavlja da proizvodi kroz njih. Da li vidiš kako ta ilustracija osvetljava čovečije lice dok razmišlja o tome?
Kako se ove misli odnose na tvoju decu? Šta možemo naučiti iz ove ilustracije obećanja? Postoji mnogo divnih upoređenja koje možemo izvući za naše savremene porodice. Pogledaj nekoliko njih:
- Vidimo blago koje imamo kada nam Bog dâ decu. Gospod je mogao da iskoristi mnoge druge blagoslove da bi opisao čoveka koji je blagosloven od Boga. On je izabrao da nas nadahne ilustracijom žene koja rađa mnogo dece i ilustracijom mnogo dece koja su okupljena oko čovekovog stola. Bog koristi dve najvrednije imovine u Izrailju da pokaže koliko ceni decu.
- Vidimo izvanrednu iskorišćenost maslinovog drveta. Baš kao što je maslinovo ulje na puno načina koristilo drugima, tako i naša deca treba da budu vredna imovina nama roditeljima i društvu u kojem žive. Treba da budu svetlo koje obasjava izgubljeni svet koji umire i izlečujući melem za slomljene i povređene. Znamo da je Bog svoja dva svedoka nazvao maslinovim granama, u Otkrivenju 11. Koja ilustracija iz koje možemo izvući nadahnuće – sto pun svedoka za Gospoda Isusa Hrista! Gospode, učini našu decu maslinovim granama iz kojih će isticati ulje Duha Svetog.
Želim da kažem nešto i u vezi finansijskog blagoslova koji takođe dolaze od dece. Shvatam da mnogi od vas gledaju svoju decu kao finansijski teret, ali to je zato što se naše društvo drastično promenulo. Porodična farma i porodičan posao su skoro iščeznuli. Pomisli koju pomoć deca mogu pružiti svojim roditeljima kada svi zajedno izvršavaju potrebe doma. Tako bi trebalo biti svugde. O, kako smo daleko pali!
- Hajde da se setimo, to su maslinove grane, ne maslinovo drveće. Potrebno je da se oko petnaest godina odgajaju maslinove grane da bi se pojavio plod. To su godine nežne brige. Postojalo je mnogo maslinovih drveća u zemlji, ali ona apsolutno nisu imala vrednost. Divlje maslinovo drvo je bilo maslinova grana prepuštena sama sebi, da raste kako god ona izabere, bez nekoga ko se brinuo za nju. Takvo drvo više liči na ružan žbun nego na drvo, a plod je vrlo mizeran, skoro bez ulja. Kada je čovek imao nekoliko maslinovih grana, nije imao problem da provodi svoje vreme brinući se za te obećavajuće grane. Znao je da će one blagosloviti njega i njegove generacije sa mnogo skupocenog ulja. Koja savršena ilustracija vaspitanja dece. Postoji li nešto jasnije od toga? Čovek je trebao da zaliva te grane zbog tipa zemljišta u kojem one rastu. Trebao je da okopava zemljište nekoliko puta godišnje iz istog razloga i da đubri korenje. Trebao je da verno radi mnogo godina, pošto je želeo da ima plodonosno drvo. To isto i mi moramo učiniti ako želimo da vidimo maslinovo drvo koje će jednog dana blagosloviti svet.
- Pogledaj generacijski aspekt maslinovih grana. Spomenuo sam kako staro maslinovo drvo pre nego što izumre istera nekoliko novih izdanaka iz svog korena. To je divna ilustracija pobožnog nasledstva koje se prosleđuje na našu decu. Pošto je narod Izrailjski znao prirodu maslinovog drveta, njihova vizija za sledeću generaciju je bila vrlo široka. Tako i mi treba da gledamo svoju decu čak i kada su ona mlada. Kao očevi, treba da vidimo stvari koje će se dešavati posle života našeg deteta. Dok odgajamo naše maslinove grane, treba da vidimo uticaj naše dece koji se proširuje generacijama. Ako gledamo našu decu u tom svetlu, mi tada nikada ne umiremo. Naša deca su klice našeg korena koje postaju drveće. Hajde da pažljivo odgajamo te grane. One će produžiti naš život i uticaj i nakon našeg odlaska.
Da li vidiš svoju decu kao maslinovo drveće iz kojeg ističe ulje u mračni i mučni svet? To je ilustracija koju nam Bog daje u ovom psalmu. To je ilustracija u kojoj su spakovane snažne vizije. Najuticajniji blagoslovi na ovoj zemlji jesu pobožna deca koja su podignuta sa ciljem da budu iskorišćeni svedoci – zato što je ulje na njima. Hajde da verujemo Bogu za maslinove grane koje prerastaju u maslinovo drveće. To drveće će biti plodonosna i uticajna sila u svetu. To je bila Božija vizija za Izrailj, a to je takođe Njegova vizija za današnju crkvu.
Zidanje kuće
U Psalmu 127:1 imamo sledeću ilustraciju iz koje bih želeo da iskopamo blago. Voleo bih da posmatramo zidanje kuće. “Ako Gospod neće graditi doma, uzalud se muče koji ga grade”. Dok sam proučavao reč “dom” na jevrejskom jeziku pronašao sam da se ta reč koristila na dva načina: jedno značenje se odnosilo na bukvalnu fizičku kuću, a drugo na dom. Dakle, da bi razmotrili ovaj stih, moramo znati koje značenje se koristilo u ovom slučaju.
U ovom psalmu reč “dom” se može shvatiti na oba načina. Bog koristi analogiju zidanja fizičke kuće da bi nas izazvao na zidanje naših domova – porodica. Ova ilustracija nije obećanje, nego izazov i upozorenje ljudima. Ako razumeš kako je tekao život u Izrailju, biće ti vrlo snažno duplo značenje ove reči.
U davno vreme, kada se mladić spremao da započne svoj dom, on je zidao kuću za svoju ženu i porodicu. To je slično kao sada u nekim delovima Afrike gde svaki čovek zida svoju kuću. Hajde da malo zamislimo mladog Jevreja. On ima svoju verenicu i počeo je da priprema mesto za nju, da bi opet mogao doći po svoju nevestu i započeti dom. Ako je mladić duhovan, šta misliš o čemu će razmišljati dok bude zidao svoju kuću? Mislim da se svi slažemo da će on sanjati snove i viđati utvare za svoju buduću porodicu. U tom smislu, ove reči će se konstantno javljati u njegovom umu: “Ako Gospod neće graditi doma, uzalud se muče koji ga grade”. Bog je u svojoj mudrosti dao taj stih Izrailju, naročito mladićima koji sami zidaju svoje kuće.
Hajde sada da nastavimo sa stvarnim zidanjem doma. Kada neko hoće da zida kuću, on ima jasnu ideju kako će kuća izgledati još pre nego što započne posao. On ima plan, zidarski nacrt detalja kuće. Ima materijale i alate i mora puno truda uložiti u to. Sve to je uključeno u zidanje kuće. Opet vidimo kako je ilustracija savršeno predviđena da se odnosi na zidanje doma za slavu Božiju.
Dok tražimo primenu tog drevnog primera, možemo izvući dva različita upoređenja. Prvo i osnovno, mi vidimo našeg Gospoda koji zida kuću. On je glavni zidar koji nadgleda ceo projekat. Ja sam često video kako Gospod radi iza scene, blagosilja, nadgleda i zaštićuje naše domove. Sa druge strane, mnogo više sam video i intimnu i kooperativnu scenu. Video sam Gospoda kako koristi moje ruke i pažljivo zida kuću kroz mene. Prva vizija zahteva veliki posao pouzdanja i poverenja u Boga. Druga zahteva konstantno predavanje svog srca Bogu, da bi mogao biti instrument u Njegovim rukama. Moje srce drhti pri potencijalu te vrste zidanja kuće. O dubino mudrosti svevišnjeg Boga. Ako ceo projekat treba da se učini ispravno, mora se učiniti na Njegov način, a Njegov način je način totalnog predanja.
Drugo upoređenje se odnosi jednostavno na zidanje kuće. Kao što smo već rekli, postoji mnogo različitih aspekata koji su uključeni u gradnju: planovi, alati, materijali, temelj i sama konstrukcija. Znam da se nalazimo u različitim nivoima zidanja domova, a neki od nas su se probudili baš usred zidanja. Ali, radi čistog modela, ja ću navesti ideal. Nemoj se osećati osuđenim ili obeshrabrenim ako si počeo kasno: Jackie i ja smo takođe počeli kasno. Želim samo da te izazovem da sanjaš za svoju decu.
Polaganje temelja počinje u srcima pobožne mladeži koja sopstvenim izborom služi živom Bogu sa žarom čistog srca. Dok Gospod zbližava mlade, oni ulaze u odnos udvaranja, sa brakom kao njihovim konačnim ciljem. Njihova srca nastavljaju da se ujedinjuju sličnim snovima i vizijama. Da li vidiš pobožan temelj? On je snažan.
Mladi tada ulaze u sveti bračni odnos ili brak, i tako se započinje novi dom. Dok zajedno hodaju sa Bogom u jedinstvu srca i ciljeva, divna građevina mira, ljubavi i svetosti počinje da raste. Kada Bog pokloni decu, oni ih prime sa poštovanjem i radošću, i počinju da ih vaspitavaju prema uputstvu datom u Knjizi (misli se na Bibliju, prim.prev.).
Te male maslinove grane su posađene u snažnoj, plodnoj atmosferi ljubavi, i one počinju da rastu i napreduju. Da li vidiš li kuću koja se podiže? Nije li divna? Slava Gospodu! Ta sveta građevina nastavlja da raste dok se roditelji mole, odgajaju i disciplinuju decu. Potrebno je trideset ili više godina zidanja, ali o, kako je to divna kuća. Dragi očevi i majke, ja želim tu goru. Znam da to takođe žele i mnogi od vas. Gospod nam je to dao. Hajde da ustanemo i da je osvojimo. Hajde da, imajući pred sobom viziju, dohvatimo alate i zidamo
Ja to ne mogu činiti
Ovo je rečenica koju često čujem kada govorim na temu doma i vaspitanja dece. Roditelji kažu: “Ja ne vidim kako mogu to da učinim. Nemam sposobnost da izvršim taj zadatak. Molim te, moli se za mene.”
Razumem šta oni misle kada kažu te reči. Roditelji se iskreno osećaju preplavljenim kada čuju sve propovedi i mnogo puta nemaju lične darove da bi to izveli. Međutim, hajde da zajedno razmislimo o nekim starozavetnim pričama.
Zamisli građevinu hrama u Solomunovo vreme i građenje šatora za vreme Mojsija. Da li si znao da kada je Bog zaželeo da sagradi šator, On je dao svog Duha i mudrosti majstorima da bi bili sposobni da naprave taj šator tačno onako kako je On želeo (2.Mojs.31)? Kada je došlo vreme za zidanje hrama, Duh Božiji i duh mudrosti je takođe osvetlio majstore. Bog im je dao posebne sposobnosti da zidaju prema uzorku koji je bio dat Davidu.
Hajde opet da zajedno razmislimo. Ako je Bog dovoljno vodio brigu za zemaljski šator i hram da je dao posebnu blagodat zidarima, koliko mnogo više Bog ima brigu za naše male hramove, našu decu u kojima će On živeti jednog dana? Koliko više će Bog izliti duha mudrosti, ljubavi i sile u srce svakog vernog oca i majke. On će sigurno dati blagodat onima koje će Ga svakodnevno tražiti celim svojim srcem.
U pravu si. Ti ne možeš to činiti. Ali Bog želi da te osposobi da to radiš i tada će On dobiti slavu. Mislim da nemamo zato što ne tražimo! A mnogo puta ne tražimo zato što nemamo viziju! Nemamo viziju onoga što Bog može da uradi kroz nas! Ljubazni, hajde da iz jutra u jutro čekamo na vratima mudrosti. Bog će ispuniti duboke želje tvog srca. Samo veruj.
Molitva
Dragi Oče u nebu, čuj našu molbu. Ti si zidar kuće. Potvrđujemo to pred Tobom. Mnogi od nas su ovog trenutka preplavljeni zbog potreba u našim domovima. Smiluj nam se i pokaži gde oskudevamo. Vidimo uputstvo vrlo jasno, ali se nalazimo jako daleko od toga. Daj nam veru da se pokrenemo i zidamo hramove u kojima ćeš Ti živeti jednog dana. U Isusovo ime. Amin.