8 Dovesti očeve kući

“Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odrasta u mladosti;
kćeri naše kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru”
Psalam 144:1

Naš dragi praotac David je bio prorok. Hodao je u proročkoj realnosti nadahnućem Duha Svetog. Kao što to proroci često rade, on je duboko gledao na stvari, a imao je veliko breme koje drugi nisu osećali. U Psalmu 144 nalazimo izražaj dubokog bremena koje je Bog usadio u njegovo srce. U tom psalmu imamo uvid u potrebe američke porodice, isto kao i u porodice ostalog brzo-razvijajućeg sveta.

Dopusti mi da malo povedem tvoje misli dok budemo čitali odlomak ovog psalma. Kontekst ovog psalma je rat. David govori o Gospodnjim blagoslovima za vreme rata. Dok tako razmišlja i slavi Boga, u njegovom srcu se javlja molitva. Ono što dolazi iz dubokih težnji njegovog srca jeste molitva za kraj rata, za mir u društvu i plod koji proizilazi iz toga. Hajde da čitamo psalam sa tim čežnjama na umu.

“Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tuđinaca,

Kojih usta govore ništave stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

Bože, pesmu novu pevaću ti, u psaltir od deset žica udaraću tebi,

Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svojega izbavljaš od ljutoga mača.

Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca, kojih usta govore ništave stvari,
i kojih je desnica desnica lažna.

Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odrasta u mladosti;
kćeri naše kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru;

Žitnice naše pune, obilne svakim žitom;
ovce naše neka se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim.

Volovi naši neka budu tovni;
neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.

Blago narodu u kojega je sve ovako! Blago narodu, u kojega je Gospod Bog!

Psalam 144:7-15

Davidova molitva

U prvom delu ovog psalma David razmišlja, slavi Boga i moli se u vezi rata. On se moli za Božiju pomoć. Moli se da ga Bog oslobodi od njegovih neprijatelja. Ovde vidimo breme pravednog cara koji želi da se oslobodi uticaja bezbožnih naroda. U zadnjem delu psalma (stihovi 11-15), on se preusmerava na stanje života u Izrailju kada je mir. U stihu 11 nalazimo molitvu koju sam spomenuo ranije, a ona se po drugi put ponavlja u ovom poglavlju. To je molitva da Izrailj bude oslobođen od rata. On opet kaže: “Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca, kojih usta govore ništave stvari, i kojih je desnica desnica lažna.”

Svi mi znamo da je David bio ratnik. Za vreme Davidove vladavine Izrailj je bio u ratnom stanju. Bila je borba. To znači da su ljudi mnogo puta trebali da ustaju i idu u bitku. Kada je Izrailj išao u rat, ljudi su ponekad i po šest meseci bili odsutni od kuće. Živeli su na otvorenom. Imali su duga putovanja, bili su odvojeni od svojih porodica, svojih gradova, svojih farmi i od svega čime su se bavili. Sve to su napuštali kada su išli u bitku.

Pošto smo sada saznali koja cena se plaćala kada je Izrailj išao u rat, lako možemo videti zašto je Davidova molitva bila puna težnje za mir u društvu. David se moli za oslobođenje od rata, da bi “doveo ljude kući”. Zašto? Postoji sedam stvari u ovom psalmu za koje se David moli. Sve to će moći da se desi tek kada se ljudi vrate kući. Ispred svih sedam aspekata društva u miru nalazi se reč “da” (tako stoji u engleskom prevodu, prim.prev.) Davidova molitva jednostavno je bila: “Gospode, oslobodi nas od rata i dovedi ljude kući da:

• Naši sinovi budu odgojeni u zrele ljude
• Naše ćerke budu prekrasno izgrađene i formirane u ljubazne devojke
• Naša polja izobilno rađaju radom naših ruku
• Naša stada imaju pastire i iznesu još sto puta više
• Našim volovima bude povećana snaga i rad zbog naše brige
• Naša zemlja ima sve blagoslove mira u sebi
• Naš narod bude pun hrabrosti i da prestane sva tužnjava.”

Kada je u Izrailju bilo ratno stanje, ljudi su napuštali svoje domove, svoju decu i svoje žene. Napuštali su svoje farme, svoje poslove i svoje gradove i odlazili su u rat. Šta se dešavalo ženama, deci, farmama, stadima i svim tim stvarima dok su ljudi bili u ratu? Dobro, šta se dešava sa našim porodicama kada su ljudi suviše odsutni? Svi znamo odgovor na to pitanje. Znamo odgovor na osnovu ličnog iskustva. Kada se porodica zanemari stvari ne idu tako dobro. Mi gotovo odbacujemo porodicu i ona pati zbog odsustva ljudi. Ovde u Americi to činimo jako često. Mnogo puta kažemo: “Sutra ću više raditi za porodicu”. Ali to sutra nikada ne dolazi. Postoji uvek drugi glas koji nas poziva na nešto drugo.

Možeš li obuhvatiti dubinu mudrosti i vizije koju je David imao u ovoj nadahnutoj molitvi za izrailjski narod? Zahvaljujući njegovom konstantnom razmišljanju o Reči, Bog je u Davidovo srce stavio takvu viziju. On je znao kakav bi Izrailj mogao biti. Znao je kakva bi deca mogla biti. Znao je kakve blagoslove Bog želi da izlije na Izrailjski narod, samo ako budu sledili uputstva koja sam već opisao. Ali, Izrailj je opet išao u bitku.

David je znao šta se dešava sa decom kada su očevi odsutni. Mi takođe znamo šta se dešava našoj deci kada smo suviše odsutni. David je znao da ono što čini Izrailja jakom nacijom jeste mnogo više od samih ljudi koji idu u rat. Postojali su temelji pravde koji su se trebali izliti na sledeću generaciju, u suprotnom nacija ne može postati onakva kakvu ju je Jehova predvideo. Imajući sve to u vidu David je plakao: “O Gospode, izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca”. Molio se: “Gospode, izbavi Izrailja od rata” da bi se Božij ljudi, ratnici mogli vratiti domu, voditi svoje porodice i brinuti se za svoje farme.

Kako je molitva bila odgovorena

Gospod nije odgovorio na Davidovu molitvu za vreme njegovog života, ali Bog je ipak odgovorio na njegovu molitvu. Njegov sin Solomun je vrlo malo ratovao za vreme svoje vladavine. Pogledaj kako je drugačije stanje u Izrailju posle dvadeset ili trideset godina bez rata. Dvadeset ili trideset godina sa očevima koji su svaki dan kući i vode i uče svoju decu. Dvadeset ili trideset godina sa ljudima koji nadgledaju stada i farme i brinu šta se dešava na ulicama. Vođe svih domova u Izrailju su kući! Šta se desilo Izrailju za vreme Solomuna? Izrailj je postao najmoćnija nacija na licu zemlje u toku Solomunove vladavine.

Da li si nekada razmišljao o tadašnjem svedočanstvu Izrailja? Kakvo je bilo i zašto? Nije bilo veliko svedočanstvo čak ni onda kada je Izrailj bio moćna ratna nacija za vreme Solomunove vladavine. Za vreme Davidove vladavine, neprijatelji i okolne nacije su strepele u strahu. Da, jesu! Izrailj je bio moćna ratna sila i snaga. David je nadvladao mnoge narode gvozdenom palicom.

Ali ovde smo došli do Solomunove vladavine kada se narod odmara od rata. Za vreme tog perioda mnoge nacije su poštovale Izrailj. On je postao veliko svedočanstvo svim narodima oko sebe. Izrailj je stojao kao nacija koja se mnogo razlikovala od svih drugih nacija. U tom periodu mnogi narodi su gledali na Izrailj i rekli: “Samo je ovaj veliki narod narod mudar i razuman” (5.Mojs.4:6b). Izrailj je bio zdraviji, bogatiji i mudriji od svih naroda oko sebe. Mnoge nacije sveta gledale su na Izrailj i rekle: “Postoji nešto specijalno u vezi tog naroda.”

Jedan od glavnih razloga za njihovo obnovljeno svedočanstvo u svetu jeste to što su za vreme Solomunove vladavine ratnici došli kući! Pobožni očevi su stigli kući! Ti Božiji ljudi koji su stajali u bitkama i borili se protiv neprijatelja u sili Duha Svetog, sada su stigli kući. Sva duhovna energija koja je bila usmerena na bitku, sada je stigla kući i preusmerila se na porodice!

Izrailj je postao moćna nacija zahvaljujući učenju i propovedanju očeva u svakom domu. To je jedini način da nacija postane moćna! Kada očevi nacije okrenu svoja srca prema domu, tada nacija počinje da se menja. Tek kada oni budu ustali sa bremenom i vizijom onoga što Bog može da uradi kroz njih u njihovim domovima, sreća će obuzeti naciju. O, slušaj! Bog bi mogao da potrese ovu zemlju kroz pobožne porodice.

Ovih dana se mnogo govori o probuđenju i ja slavim Boga za probuđenje! Verujem u probuđenje, a to je izlivanje Božijeg Duha. Ja se molim i čeznem za probuđenjem. Čujem kako se mnogi mole: “Bože, spasi našu naciju kroz probuđenje”, ali ako je sve što vidimo kada mislimo na probuđenje propovedanje i duše koje dolaze u crkvu, tada vidimo samo polovinu slike. Druga polovina probuđenja jeste nacija pobožnih očeva i majki koji vaspitavaju svoju decu. Jedan od jasnih biblijskih plodova probuđenja jeste porodica koja ljubi Boga celim svojim srcem. Probuđenje je više od samog izlivanja emocija. Pravo, ispravno probuđenje će uticati na naše najbliskije odnose koji su u porodici. Ako probuđenje ne dotakne naše domove onda nešto nije uredu.

Dakle, kako ovaj psalam da primenimo na nas? Živimo u Americi i od nas se ne zahteva da idemo u rat. Razmisli šta odvaja naše očeve od njihovih domova. Mi živimo u neobičnom društvu. Mi smo ljudi koji “hoće da se obogate” (1.Tim. 6:9a). Živimo na prostorima gde je lako zaraditi novac. To sve više i više ohrabruje ljude da “postanu uspešni”, a žena i deca plaćaju taj uspeh. Plaćena cena je vrlo evidentna kada gledaš prepune zatvore, porast stope razvoda u našoj zemlji, čak među hrišćanima. Hajde da se suočimo sa tim, ljudi, prosperitet će uništiti naše dragocene porodice. Ipak, svi pričaju o probuđenju. Onda zašto taj moćni pokret Duha ne okrene srca očeva prema njihovoj deci? Znam da su ovo oštre reči, ali jako je velika sadašnja opasnost.

Moje srce se ujedinjuje sa Davidovom molitvom. Gospode, dovedi očeve kući,

Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odrasta u mladosti;
Kćeri naše kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru.

Molitva

O Gospode Bože, Oče naš, otvori naše uspešne oči da bi videli realnost pravog stanja naših porodica. Dovedi očeve kući pre nego što bude suviše kasno, čak iako to znači da treba da izgubimo sve i dođemo u siromaštvo, pa čak i ako treba da dođemo do toga da samo preživljavamo. Postavi očeve opet u centar njihovih domova, kao stare patrijarhe. U ime Isusa Hrista. Amin.