Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Vi ste mislili zlo po mene,
ali je Bog mislio dobro…”
(1. Mojsijeva 50:20)
Kada je nastala velika glad u zemlji, Jakov je rekao svojim sinovima da idu u Egipat i nabave hranu. Kada negde nastane glad, treba da ideš po hranu kod onih koji su bili mudri pre nego što je nastala glad. Josif je bio mudar tokom sedam godina izobilja. On je sakupljao hranu. Zato su oni koji su bili lenji u periodu prosperiteta trebali sada da dođu kod njega. Biblija kaže: „Idi mravu, lenjivče i nauči od njega – kako sabira svoju hranu leti i sprema se za zimu“ (Priče 6:6-8).
Primenite ovu istinu duhovno: U periodu kada imaš mnogo prilika da proučavaš Božiju Reč i time postaneš duhovno bogat, mudro koristi to vreme. Mnogo godina kasnije kada ne budeš imao mnogo vremena da proučavaš Reč zbog pritisaka života, imaćeš odakle da ‘povučeš’ izobilje mudrosti. Mudrost koju sada sabiraš iz Božije Reči neće u potpunosti zadovoljiti samo tebe, nego ćeš moći podeliš i sa drugima to izobilje.
Ja sam ozbiljno proučavao Bibliju u periodu pre nego što sam se oženio, dok sam bio oficir u Indijskoj mornarici. Nikada nisam išao u Biblijsku školu. Proučavao sam Bibliju kod Isusovih nogu. Ta navika me je sačuvala od mnogih iskušenja. To je bilo vreme izobilja – zato što sam imao mnogo vremena kao neženja. Kada jednom stupiš u brak i dobiješ decu, nećeš više imati toliko mnogo slobodnog vremena. Dakle, ako si lenj u godinama kada imaš mnogo vremena, žalićeš kada stignu ‘gladne godine’. Nauči tu lekciju i primeni je u svom životu.
Josif se poneo prema svojoj braći na pobožan način. U poglavlju 45:5 on kaže: „Bog je bio taj koji me je poslao ispred vas.“ Ponovo u stihu 7 – „Bog me je poslao pred vama“, i ponovo u stihu 8 – „Bog me je poslao.“ On je govorio svojoj braći: „Niste me vi prodali Ismailjcima, bio je to Bog. Nije me Petefrijeva žena poslala u zatvor, bio je to Bog.“ Zaista smo blagosloveni ako možemo videti Boga u svim našim putevima – čak i u zlu koje nam drugi čine.
Da li ste videli ovu slavnu istinu? Nikada nemojte reći: „On mi nanosi štetu, ona mi nanosi štetu“. Bog je taj koji dopušta ljudima da ti to čine.
Josif je pripremio veliku gozbu za svoju braću koja su ga nekada prodala u ropstvo. On im je takođe dao najbolju zemlju u Egiptu – Gesemsku zemlju – braći koja su ga nekada ubacila u jamu (46:34)! Takav je stav Božijeg čoveka.
Takođe, vidimo izvanredno poštovanje koje je Josif imao prema svom ocu (46:29). Iako je bio drugi vladar sveta, otišao je da se sretne sa svojim ocem i pokazao mu poštovanje. Pobožan čovek će uvek poštovati i odavati čast svojim roditeljima.
Sada vidimo Jakova u poslednjim godinama svog života kao Božijeg proroka. U poglavlju 47:10 on blagosilja Faraona, najvećeg vladara u svetu, i blagosilja svoje sinove. Josif je doveo Jakovu svoja dva sina, Manasiju i Jefrema, i rekao: „Stavi svoju desnicu na Manasijinu glavu (stariji sin), a levu ruku na Jefremovu glavu (mlađi sin).“ Međutim, Jakov nije to učinio. On je ukrstio ruke i blagoslovio mlađeg sina više od starijeg. Njegove oči su oslabile (poput njegovog oca Isaka), ali Jakov je imao duhovnu viziju, za razliku od Isaka. Znao je koga da blagoslovi, a koga ne. Zašto? Zato što je Jakov prošao kroz mnoge probe u životu, za razliku od njegovog oca koji je živeo vrlo udobnim životom. Bog oštri našu duhovnu viziju kroz različite životne probe.
Jakov je bio prvi čovek koji je prorokovao o dolasku Hrista. On kaže Judi, svom sinu, da će Lav iz Jude doći iz njegovog potomstva i vladati (49:9,10).
U 50:20 vidimo kako Josif izgovara reči slične Pavlovim iz Rimljanima 8 – „Vi ste smislili da mi zlo učinite, ali Bog to vrati na dobro.“ Taj stih je starozavetni stih Rim.8:28. Bog čini da sve ide na dobro onima koji Ga vole.
Ovim dolazimo na kraj ove divne knjige Postanka – 1.Knjige Mojsijeve. Hajde da sada pogledamo poslednji stih ove knjige. Knjiga počinje rečima: „U početku Bog“, ali se završava rečima, “kovčeg u Egiptu.“ To je rezultat čovekovog greha.
Međutim, Bog će od egipatskog kovčega izvesti predivno otkupljenje za palog čoveka . Haleluja!