TRIDESETA LEKCIJA

“Da budete sveto sveštenstvo, da prinosite duhovne žrtve koje su Bogu ugodne kroz Isusa Hrista.“ (1.Petrova 2:5)

„A vi ćete se zvati sveštenici Gospodnji“ (Isaija 61:6)

Duh je Gospodnji na meni, jer me je Gospod pomazao”. Ovo su Isusove reči u Isaiji. Kao plod Njegovog dela svi iskupljeni su sveštenici, sudeonici sa Njim u Njegovom pomazanju Duhom kao Prvosveštenikom. ”Kao dragoceno ulje na bradi Aronovoj koje se sliva na rub njegove odeće”. Kao svaki Aronov sin, tako i svaki ud Hristovog tela ima pravo na sveštenstvo, ali to ne upotrebljava svako: mnogi su još uvek u potpunom neznanju u vezi toga. Ipak, još uvek to je najuzvišenija privilegija Božijeg deteta, obeležje najveće bliskosti i sličnosti Njemu, ”koji uvek živi da se moli”.

Da li sumnjaš da će to zaista biti tako? Razmislite o tome šta predstavlja sveštenstvo. Kao prvo, postoji delo sveštenstva. To ima dve strane, Božiju i ljudsku. ‘‘Svaki sveštenik se postavlja za ljude na službu Bogu” (Jevrejima 5:1), ili kao što je Mojsije rekao (5. Mojsijeva 10:8, vidi isto 21:5, 33:10, Malahija 2:6): ”Gospod je odvojio pleme Levijevo, da stoji pred Gospodom da mu služi i blagosilja u Njegovo ime”. Sa jedne strane, sveštenik je imao moć da se približi Bogu, da prebiva sa Njim u Njegovom domu, i da prinese pred Njim krv žrtve ili kâd. Ovo on nije radio zbog sebe, nego zbog ljudi čiji je bio predstavnik. Ovo je druga strana njegovog rada. On je od ljudi primio žrtve, prineo ih pred Bogom, i onda je izašao da blagoslovi u Njegovo ime, da im dâ sigurnost u vezi Božije milosti i da ih uči Njegovom zakonu.

Sveštenik je čovek koji uopšte ne živi za sebe. On živi sa Bogom i za Boga. Kao Božiji sluga, njegov posao je da brine o Gospodnjem domu, Njegovoj časti i obožavanju, da obznani ljudima Njegovu ljubav i volju. On živi sa ljudima i za ljude. (Jevrejima 5:1). Njegov posao je da sazna njihov greh i potrebu, i da to iznese pred Boga, da prinese žrtvu i kâd u njihovo ime, da zadobije oproštenje i blagoslov za njih, i zatim da izađe i blagoslovi ih u Njegovo ime. Ovo je uzvišen poziv za svakog vernika. Takvu čast imaju svi Njegovi sveti. Oni su otkupljeni sa jednom svrhom da budu usred miliona ljudi oko njih koji su izgubljeni, kao Božiji sveštenici koji u jedinstvu sa Isusom, Prvosveštenikom, treba da budu sluge i upravljači blagodati Božije na sve oko njih.

Zatim, kao drugo postoji hod sveštenstva, u skladu sa svojim radom. Kao što je Bog svet, tako i sveštenici treba da budu posebno sveti. To ne znači samo biti odvojen od svega nečistog, nego i svet Bogu, da budu odvojeni i predani Bogu za Njegov posao. Odvojenje od sveta i posvećenje Bogu se pokazuje na razne načine.

To se vidi u oblačenju: svete haljine, napravljene prema Božijem nalogu, označene kao Njegove (2. Mojsijeva 28. glava). To se vidi u zapovesti u vezi posebne čistote i slobode od svih kontakata sa smrću i nečistoćom (3. Mojsijeva 22). Mnogo toga što je bilo dopušteno ostalim Izrailjcima, njima je bilo zabranjeno. To se vidi u naređenju da sveštenik ne sme imati telesni defekt ili manu, telesno savršenstvo je trebalo da bude vrsta celovitosti i svetosti u Božijoj službi. I to se vidi u uređenju po kojem svešteničko pleme ne sme da ima nasledstvo sa drugim plemenima, Bog je trebao da bude njihovo nasledstvo. Njihov život je trebao da bude život vere: odvojeni za Boga, trebali su da žive za Njega.

Sve ovo je amblem kakav karakter novozavetni sveštenik treba da ima. Naša sveštenička sila sa Bogom zavisi od našeg ličnog života i hodanja. Treba da budemo među onima za čije hodanje na zemlji je Isus rekao: „oni nisu opoganili svoje haljine“.

U našem odvajanju od sveta mi moramo predati Bogu nešto što se može činiti da je drugima dozvoljeno, i time dokazati da je naše posvećenje da budemo sveti Gospodu svesrdno i potpuno. Telesno savršenstvo sveštenika treba da ima svoj duplikat u nama, tako što ćemo i mi biti „bez mrlje i mane“, (3. Mojsijeva 21:17-21, Efescima 5:27) „da čovek Božiji bude savršen, za svako dobro delo pripravljen“, (2. Timotiju 3:17) „da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka“ (Jakov 1:4). I iznad svega mi pristajemo da se odreknemo svakog nasledstva na zemlji, da ostavimo sve, i da kao Hristos imamo samo Boga za naš deo: da tako posedujemo kao da ne posedujemo i držimo sve samo za Boga. To su obeležja pravog sveštenika, čoveka koji samo živi za Boga i njegove bližnje.

I zatim treće, put u sveštenstvo. U Aronu Bog je izabrao sve njegove sinove da budu sveštenici. Svako od njih je bio sveštenik po rođenju, ali ipak on nije mogao obavljati taj posao bez posebnog obreda – njegovog posvećenja. Svako dete Božije je sveštenik u pogledu svog rođenja, njegovim ‘krvnim srodstvom‘ sa Velikim Prvosveštenikom, ali ovo nije dovoljno, on će upotrebljavati svoju silu samo ako prihvati i shvati svoje posvećenje.

Kod Arona i njegovih sinova je bilo ovako (2. Mojsijeva 29. glava): nakon što su bili oprani i obučeni, oni su bili pomazani svetim uljem. Zatim su bile prinešene žrtve, i njihovo desno uho, ruka i noga su bili pomazani krvlju, i zatim su oni i njihove haljine još jednom bile poprskani krvlju i uljem zajedno. Tako je i sa Božijim detetom kada ono potpunije shvata šta za njega znači KRV i DUH, čiji je već učesnik, sila Svetog Sveštenstva će već raditi u njemu. Krv će oduzeti svaki osećaj nedostojnosti, a Duh sav osećaj nesposobnosti.

Zapazimo šta je bilo novo u primeni krvi na sveštenike. Ako je on ikada kao pokajnik doneo žrtvu za svoj greh, tražeći oproštenje, krv bi bila poprskana na oltar a ne na njega kao osobu, ali sada zbog posvećenja sveštenika trebao je da postoji bliži kontakt sa krvlju, uho, ruka i noga su posebnim delom dovedene pod silu krvi, i celo biće je predato i posvećeno Bogu. I tako, kada vernik koji je uglavnom bio zadovoljan da samo misli o krvi kao milosti koja mu je potrebna za njegov greh, sada je doveden do tačke da traži potpun sveštenički pristup Bogu, on sada oseća potrebu za većim i potpunijim iskustvom moći krvi, kao stvarno prskanje i čišćenje srca od zle savesti, tako da on „više nema svesnosti o grehu“ (Jevrejima 10:2) kada je očišćen od svih greha. I kada on počne da uživa u ovome, probuđuje se svest o predivnom pravu njegovog najintimnijeg pristupa Bogu, i o punoj sigurnosti da su njegove zastupničke molbe prihvatljive.

Kako krv daje pravo, tako Duh daje silu i osposobljava za verujuće zastupanje. On udahnjuje u nas sveštenički duh, goreću ljubav za Božiju čast i spasenje duša. Čini nas toliko jednim sa Isusom da je molitva u Njegovo ime stvarnost. Osnažuje nas na verujuću, nametljivu molitvu. Što je više hrišćanin istinski ispunjen Hristovim Duhom, sve spontanije će sebe predavati životu svešteničkog zastupanja. Ljubljeni hrišćani! Bogu su potrebni, preko potrebni sveštenici koji mu mogu prići blizu, koji žive u njegovom prisustvu, i čije zastupanje spušta blagoslove Njegove blagodati na druge. I svetu su potrebni, preko potrebni sveštenici koji će nositi breme izgubljenih i posredovati u njihovo ime.

Da li ste spremni da predate sebe ovom svetom poslu? Znate kakvo to zahteva predanje, ništa manje nego kao što je Isus ostavio sve, da bi plan spasenja Božije ljubavi mogao da se ostvari među ljudima. O, ne budimo više oni koji su zadovoljni svojim spasenjem, i koji samo toliko radimo koliko je dovoljno da održavamo sebe vrućim i živim. O, neka vas ništa ne zadrži da se predate da budete potpuno i samo sveštenici – ništa drugo, ništa manje nego sveštenici Svevišnjeg Boga. Misao o nedostojnosti i nesposobnosti ne treba da vas zadržava. U Krvi stvarna sila savršenog otkupljenja radi u tebi, u Duhu je obezbeđen božanski život u ličnom iskustvu. Krv obezbeđuje beskonačnu dostojnost da učini vaše molitve najprihvatiljivijim, Duh obezbeđuje božansku sposobnost učeći te da se moliš po volji Božijoj. Svaki sveštenik je znao da kada je prineo žrtvu prema zakonu o svetinji, ona je bila prihvaćena: pod Krvlju i Duhom imate sigurnost da sva predivna obećanja u vezi molitve u Isusovo ime će biti ispunjena u vama. Prebivajući u jedinstvu sa Velikim Prvosveštenikom, „tražite šta hoćete, i biće vam učinjeno“. Imaćete silu da molite efektivnu molitvu pravednika koja mnogo postiže. Vi se nećete samo pridružiti opštoj molitvi Crkve za svet, nego ćete moći u vašoj sferi da preuzmete specijalan posao u molitvi, kao sveštenici da iznesete pred Boga, da primite i znate odgovor, i tako da blagoslovite u Njegovo ime. Dođi, brate, dođi i budi sveštenik, samo sveštenik! Traži sada da hodaš pred Gospodom u punoj svesnosti da si odvojen za svetu zastupničku službu. Ovo je pravo blaženstvo usaglašenosti obličju Božijeg Sina.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO!”

Molitva

O moj blagosloveni Prvosvešteniče, prihvati posvećenje u kojem će moja duša da odgovori na ovu Tvoju poruku.

Verujem u SVETO SVEŠTENSTVO TVOJIH SVETIH, i da sam i ja sveštenik sa silom da izađem pred Oca i u molitvi koja mnogo postiže spustim blagoslove na izgubljene oko mene.

Verujem u SILU TVOJE DRAGOCENE KRVI koja očišća od svakoga greha, da mi dâ savršeno poverenje u Boga i dovede me u punu sigurnost vere da će moje zastupanje biti saslušano.

Verujem u POMAZANJE DUHA, koje silazi svakodnevno od Tebe, moj veliki Prvosvešteniče, da me posveti, da me ispuni svesnošću o mom svešteničkom pozivu, i sa ljubavlju prema dušama da me uči šta je po Božijoj volji i kako da molim molitvu vere.

Verujem da, kao što si Ti sâm, moj Gospode Isuse, moj život u svemu, tako si takođe SIGURNOST MOG MOLITVENOG ŽIVOTA, i Ti sâm ćeš me privući u zajedništvo Tvog čudesnog dela zastupanja.

U ovoj veri ja se predajem mom Bogu, kao jedan od Njegovih pomazanih sveštenika, da stojim pred Njegovim licem da posredujem za grešnike, i da izađem i blagoslovim u Njegovo ime.

Sveti Gospode Isuse! Prihvati i zapečati moje posvećenje. Položi svoje ruke na mene, i posveti me Tobom za ovaj sveti posao, i neka hodam među ljudima sa svesnošću i karakterom sveštenika Svevišnjeg Boga.

Njemu koji nas je voleo i oprao nas od naših greha NJEGOVOM KRVLJU i UČINIO NAS carevima i sveštenicima Bogu i Ocu, NJEMU neka je slava i vlast zauvek. Amin!