DVADESET DEVETA LEKCIJA

“I ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako šta molimo po volji Njegovoj posluša nas. I kad znamo da nas sluša šta god molimo, znamo da će nam dati šta tražimo od Njega.” (1. Jov. 5:14,15)

Jedna od najvećih prepreka molitve vere za mnoge je nesumnjivo ovo: oni ne znaju da li je ono što traže po Božijoj volji. Dokle god u ovo sumnjaju, ne mogu imati slobodu da traže sa sigurnošću da će to zasigurno i dobiti. I uskoro počnu da misle da, ako su jednom nešto tražili i nisu dobili odgovor, najbolje je da to ostave Bogu da uradi po Njegovoj zamisli. Jovanove reči “Ako molimo po Njegovoj volji, poslušaće nas,” kako ih oni razumeju, čine odgovor na molitvu nemogućim, zato što ne mogu biti sigurni šta je zasigurno volja Božija. Oni misle da je Božija volja sakrivena – kako može čovek biti sposoban da pronikne šta je istinska namera premudrog Boga.

Ovo je potpuno suprotno od onoga šta je Jovan imao na umu kad je to pisao. On je želeo da nas probudi na slobodu, poverenje, punu sigurnost vere u molitvi. On kaže, “Ovo je sloboda koju imamo k Njemu,” da možemo reći: Oče! Ti znaš, a isto tako i ja znam da je ono što tražim u skladu sa Tvojom voljom: znam da me čuješ. “Ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako šta molimo po volji Njegovoj posluša nas.” On još dodaje: “Kad znamo da nas sluša šta god molimo, znamo,” kroz veru koju imamo, “da će nam dati šta tražimo od Njega.” Jovan je pretpostavljao da kada se molimo, prvo istražimo da li su naše molitve u skladu sa voljom Božijom. Možda su one u skladu sa Božijom voljom, ali možda neće odmah biti odgovorene, ili bar ne bez istrajne molitve vere. Zato nam ovo što On kaže daje hrabrosti da istrajemo i da budemo jaki u veri: Ovo nam daje slobodu ili pouzdanje u molitvi, da će nas čuti ako tražimo u skladu sa Njegovom voljom. Očigledno je da ako nismo sigurni da li su naše molbe u skladu sa Njegovom voljom, ne možemo imati utehu u sledećim rečima, “Znamo da će nam dati šta tražimo od Njega.”

Ali upravo to je teško. Mnogi vernici kažu: “Ne znam da li je ono što želim u skladu sa voljom Božijom. Božija volja je ono što je On namerio u svojoj beskrajnoj mudrosti: nemoguće je da znam da li On ima nešto bolje za mene od onoga što ja želim, ili postoji neki razlog koji zadržava ono što tražim.” Mnogi misle kako je nemoguće imati molitvu vere kakvu je Isus rekao, “Ko god uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.” Tu mogu biti molitve pokornosti, molitve poverenja u Božiju mudrost, ali ne i molitve vere. U tome je velika greška što Božija deca ne veruju istinski da je moguće znati Božiju volju. Ili ako veruju u to, ne posvete dovoljno vremena niti truda da je saznaju. Ono što nam je potrebno je da jasno vidimo na koji način Otac vodi svoje dete koje iščekuje i koje je željno saznanja, da sazna da su njegove molbe u skladu sa Očevom voljom. Kroz Božiju svetu reč, usađenu u srce, život, volju; i kroz Božijeg Svetog Duha, prihvaćenog u Njegovom prebivanju i vođstvu, mi ćemo naučiti da znamo da su naše molbe u skladu sa Njegovom voljom.

Kroz Njegovu reč. Postoji tajna Božija volja, i mi se često plašimo da će naše molitve biti u suprotnosti sa njom. Mi ne treba da se trudimo da se molimo u skladu sa ovom Božijom voljom, već sa Njegovom voljom koja je otkrivena u Njegovoj reči. Naši pojmovi o tome šta ta tajna volja odlučuje, i o tome da je moguće da zbog nekog razloga ona ne odgovori na naše molitve, su uglavnom pogrešni. Detinja vera u to šta je On spreman da uradi za svoju decu, jednostavno se drži pouzdanja u Oca, da je Njegova volja da čuje molitvu i da učini šta vera u Njegovu reč čezne i prihvata. U reči je Otac otkrio u opštim obećanjima velike principe Njegove volje sa svojim narodom. Dete treba da prihvati obećanje i da ga primeni u specifičnim okolnostima života na koje se ono odnosi. Šta god traži u okvirima te otkrivene volje, on može da zna da je to u skladu sa voljom Božijom, i može sa pouzdanjem da očekuje odgovor. U svojoj reči, Bog nam je dao otkrivenje svoje volje i planova za nas, njegov narod, i sa tom reči, sa najdivnijim obećanjima blagodati i sile sa kojima će kroz Njegov narod sprovoditi svoje planove i obavljati svoj posao. Kad vera postane jaka i dovoljno odvažna da traži ispunjenje opštih obećanja u specifičnim slučajevima, možemo imati sigurnost da su naše molitve uslišene: one su u skladu sa Božijom voljom. Uzmimo reči Jovana u sledećem stihu kao ilustraciju našeg teksta: „Ako ko vidi brata svog gde greši greh ne k smrti, neka moli, i daće mu život.“ To je opšte obećanje; a vernik koji zastupa na temelju ovog obećanja, moli se u skladu sa voljom Božijom, a Jovan bi mu dao slobodu da zna da ima molbu koju moli.

Ali ovo shvatanje Božije volje je duhovno, i mora da se duhovno primenjuje. Nije u pitanju logika oko koje možemo da se raspravljamo: ako je Bog to rekao; ja to moram imati. Nema svaki hrišćanin isti dar ili poziv. Dok je opšta volja otkrivena u obećanju ista za sve, za svakog pojedinačno postoji različita volja u skladu sa Božijom namerom. I u tome je mudrost svetih, da znamo tu specifičnu volju Božiju za svakoga od nas, u skladu sa merom blagodati koja nam je dana, i da tražimo u molitvi samo ono što je Bog pripremio i omogućio za svakoga. Sveti Duh koji prebiva u nama nam daje ovu mudrost. Lična primena opštih obećanja iz reči na naše specifične potrebe – to je posledica vođstva Svetog Duha koji nam je dat.

Ovo učenje jedinstva reči i Duha mnogi ne razumeju, a ima dva razloga zašto je teško saznati šta je Božija volja. Neki traže volju Božiju kao neko unutrašnje osećanje ili ubeđenje, i hteli bi da ih Duh vodi bez uključivanja reči. Drugi je traže u reči, bez živog vođstva Svetog Duha. Ove dve stvari moraju biti ujedinjene: i kroz reč i kroz Duha, mi možemo znati volju Božiju i možemo se moliti u skladu sa njom. Reč i Duh se moraju susresti u srcu: samo kroz prebivanje u njima možemo iskusiti njihovo učenje. Reč mora da prebiva, da ostaje u nama: srce i život moraju iz dana u dan biti pod njenim uticajem. Oživljavanje reči kroz Duha dolazi ne od spolja, već iznutra. Samo onaj ko se poptuno prepušta u njegovom celom životu autoritetu reči i volji Božijoj, može očekivati da zna da razlikuje u specifičnim situacijama šta ta reč i volja njemu dopuštaju da moli. I kako je sa reči, tako je i sa Duhom: da bih imao vođstvo Duha u molitvi da mi da sigurnost šta je Božija volja, moj ceo život mora da se prepusti tom vođstvu; tako da um i srce postanu duhovni i sposobni da upoznaju Božiju svetu volju. Samo onaj koji, kroz reč i Duha, živi u volji Božijoj čineći je, on će znati da se moli u skladu sa tom voljom sa sigurnošću da će nas On čuti.

Kad bi hrišćani mogli da vide koliku veliku štetu čine sebi misleći da zbog toga što njihove molitve možda nisu u skladu sa Božijom voljom, oni moraju biti zadovoljni i bez odgovora. Božija reč nam kaže da je jedan od razloga što su molitve neodgovorene taj da se ne molimo ispravno: „Ištete, i ne primate, jer zlo ištete.“ Kad ne daje odgovor, Otac nam kaže da je nešto pogrešno sa našom molitvom. On želi da to otkrijemo i da ispovedimo, i da nas nauči pravoj verujućoj i zadobijajućoj molitvi. On jedino može da postigne svoj cilj kad nas dovede do stanja da vidimo da smo mi krivi zbog uskraćivanja odgovora; naše stremljenje, naša vera, naš život nisu onakvi kakvi bi trebali biti. Ali ova Božija namera je uskraćena dokle god mi govorimo: Možda me On ne čuje jer moja molitva nije u skladu sa Njegovom voljom. O prestanimo za naše neodgovorene molitve kriviti tajnu volju Božiju, već pogledajmo šta je u molitvama pogrešno. Neka ta reč, „Ne primate, jer zlo ištete,“ bude Gospodnja lampa koja istražuje srca i živote da dokaže da smo zaista oni kojima je Hrist dao svoja obećanja da će zasigurno odgovoriti. Verujmo da možemo znati da li su naše molitve u skladu sa Božijom voljom. Neka se reč Očeva bogato useli u naša srca, da bismo imali Hristovu reč koja prebiva u nama. Živimo dan za danom u pomazanju koje nas uči svim stvarima. Prepustimo se bezrezervno Svetom Duhu da nas On uči da ostajemo u Hristu, da prebivamo u Očevom prisustvu, i onda ćemo brzo razumeti kako Očeva ljubav čezne da deca znaju Njegovu volju. I u poverenju da ta volja uključuje sve što je u Njegovoj sili i ljubavi obećao da će učiniti, znajmo da On čuje molbe koje molimo. „Ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako šta molimo po volji Njegovoj posluša nas.“

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO.”

Molitva

Blagosloveni Gospodaru! Zahvaljujem Ti celim svojim srcem za ovu blagoslovenu lekciju, da je put do života ispunjenog odgovorima na molitve kroz volju Božiju. Gospode! Uči me da upoznajem ovu blagoslovenu volju živeći je, voleći je, i uvek je izvršavajući. Da bih tako mogao naučiti da ponudim svoje molitve u skladu sa tom voljom, i da otkrijem njihov sklad sa Božijom blagoslovenom voljom, da otkrijem moju slobodu u molitvi i moje pouzdanje da prihvatim odgovor.

Oče! To je Tvoja volja da Tvoje dete uživa u Tvome prisustvu i blagoslovu. To je Tvoja volja da sve u životu Tvog deteta bude u saglasnosti sa Tvojom voljom, i da Sveti Duh radi u njemu. To je Tvoja volja da Tvoje dete živi u svakodnevnom iskustvu jasnog odgovora na molitvu, kao i da uživa u u direktnom zajedništvu sa samim Tobom. To je Tvoja volja da se Tvoje ime proslavi u Tvojoj deci i kroz njih, i da to bude u onima koji Ti veruju. O moj Oče! Neka Tvoja volja bude moje pouzdanje u svemu što molim.

Blagosloveni Spasitelju! Uči me da verujem u slavu ove volje. Ta volja je večna ljubav, koja božanskom silom ispunjava svoju svrhu u svakoj ljudskoj volji koja joj se prepušta. Gospode! Nauči me ovome. Ti možeš učiniti da vidim da je svako obećanje i svaka zapovest u reči zaista volja Božija, i da mi je njeno ispunjenje osigurano od strane samog Boga. Neka mi zato volja Božija postane tvrda stena na kojoj se oslanjaju moja molitva i sigurnost da će biti odgovorena. Amin.