TRIDESET PRVA LEKCIJA

“Radujte se uvek. Molite se bez prestanka. Zahvaljujte na svačemu.” 1.Solunjanima 5:16-18

Naš Gospod je ispričao priču o udovici i nepravednom sudiji da nas nauči da se treba uvek moliti i ne umoriti se. Kao što je udovica istrajala u traženju jedne određene stvari, tako izgleda da se priča odnosi na istrajnu molitvu za određeni blagoslov, kada se čini da Bog kasni ili čak odbija da odgovori. Reči u poslanicama koje govore o stalnoj molitvi, o ostajanju u molitvi i budnosti, o molenju uvek u Duhu, izgleda da se više odnose na to da naš ceo život bude život molitve. Kao što je duša puna čežnje za ispoljavanjem Božije slave nama i u nama, kroz nas i oko nas, i sa sigurnošću da On čuje molitve svoje dece; najdublji život duše se neprestano uzdiže u zavisnosti i veri, u čežnji i poverljivom očekivanju.

Na kraju ovih naših meditacija neće biti teško reći šta je potrebno da bi se živeo takav život molitve. Prva stvar je nesumnjivo potpuno žrtvovanje života za carstvo i slavu Božju. Onaj ko nastoji da se moli bez prestanka, jer želi da bude veoma pobožan i dobar, nikada to neće dostići. Upravo zaboravljanje sebe i predavanje da se živi za Boga i Njegovu čast jeste ono što rasprostranjuje naše srce, uči nas da sve gledamo u svetlu Boga i Njegove volje i da instinktivno prepoznajemo u svemu oko nas potrebu za Božijom pomoći i blagoslovom, kao i mogućnost da se Bog proslavi. Pošto je sve odmereno i testirano od strane jedne stvari koja ispunjava srce – slava Božija, i zato što je duša naučila da samo ono što je od Boga zaista može biti za Njega i Njegovu slavu, ceo život postaje gledanje gore, vapaj iz najdubljeg srca da Bog dokaže svoju moć i ljubav i tako pokaže svoju slavu. U verniku se budi svesnost da je on jedan od stražara na Sionskim zidovima koji je tu da podseća Gospoda, čiji poziv zaista dotiče i pokreće kralja na nebu da radi ono što se inače ne bi uradilo. On shvata realnost Pavlove opomene, moleći se uvek sa molitvom i moljenjem u Duhu za sve svete i za mene, ‘i nastavljajući u molitvi, ujedno moleći i za nas.’ Zaboraviti sebe, živeti za Boga i Njegovo carstvo među ljudima jeste način da se nauči da se moli bez prestanka.

Ovaj život posvećen Bogu mora biti praćen dubokim poverenjem da je naša molitva efektivna. Videli smo da naš blagosloveni Gospod ni na čemu nije toliko insistirao u svojim lekcijama o molitvi kao na veri u Boga kao Oca koji zasigurno daje ono što tražimo. ”Ištite i daće vam se.“ Računati pouzdano na odgovor, je sa Njim i početak i kraj Njegovog učenja (uporediti Matej 7:8. i Jovan 16:24). Proporcionalno sigurnosti da naše molitve govore i da Bog radi ono što tražimo, mi se nećemo usuđivati da zanemarujujemo korišćenje ove divne moći: duša se u potpunosti okreće Bogu i naš život postaje molitva. Mi vidimo da je Gospodu potrebno vreme i da On koristi vreme, jer smo mi i svi oko nas stvorenja vremena, pod zakonom rasta; ali znajući da nijedna molitva vere ne može da se izgubi, I da ponekad postoji potreba za čuvanjem i akumuliranjem molitve, da je istrajna molitva neodoljiva, molitva postaje tiho, uporno življenje našeg života želje i vere u prisustvu našeg Boga. O, ne dozvolimo više da naše rezonovanje ograniči i oslabi takva besplatna i sigurna obećanja živoga Boga, da potkrada moć tih obećanja i naše divno poverenje koje ona imaju za cilj da inspirišu. Ne u Bogu, a ne ni u Njegovoj tajnoj volji, ne u ograničenjima Njegovih obećanja, nego u nama samima je prepreka; mi nismo ono što bi trebalo da budemo da dobijemo obećanje. Hajde da otvorimo celo svoje srce Božijim rečima obećanja u svoj njihovoj jednostavnosti i istini: ona će nas istražiti i poniziti; ona će nas uzdignuti, razveseliti i osnažiti. Za onu veru koja zna da dobija ono što traži, molitva nije posao ili teret, već radost i trijumf; postaje nužnost i naša druga priroda.

Ovo jedinstvo jake želje i čvrstog poverenja opet nije ništa drugo nego život Svetog Duha u nama. Sveti Duh prebiva u nama, skriva sebe u dubini našeg bića i izaziva želju za nevidljivim i božanskim, za sâmim Bogom. Nekad u neizrecivim vapajima, zatim u jasnom i svesnom presvedočenju, nekad u posebnim različitim molbama za dubljim otkrivenjem Hrista, drugi put u molitvi za duše, za posao, za crkvu ili svet, to je uvek i samo Sveti Duh koji izaziva u srcu žeđ za Bogom i čežnju da Bog bude obznanjen i proslavljen. Kada dete Božije zaista živi i hoda u Duhu, gde nije zadovoljno da ostane telesno, već nastoji da bude duhovno, u svemu pogodan instrument za Božanskog Duha da otkrije život Hrista i samog Hrista, tada nikad neprestajući život posredovanja blagoslovenog Sina ne može da se ne otkrije i ponavlja u našem iskustvu. Pošto je Duh Hristov taj koji se moli u nama, naša molitva mora biti saslušana; ali pošto smo mi ti koji se mole u Duhu, potrebno je vreme i strpljenje, i kontinualno obnavljanje molitve sve dok svaka prepreka ne bude pobeđena, i uspostavljena savršena harmonija između Božijeg i našeg duha.

Međutim, glavna stvar koja nam je potrebna za takav život neprestane molitve jeste da znamo da nas Isus uči da se molimo. Mi smo počeli malo da razumevamo kakvo je Njegovo učenje. Ne komunikacija novih misli ili pogleda, ne otkrivanje pada ili greške, ne raspirivanje želje i vere, iako je sve to od velikog značaja, već zajedništvo u Njegovom sopstvenom molitvenom životu pred Ocem – to je ono u čega Isus želi da nas uvede i ono što On zaista uči. Prizor Isusovog molenja je doprineo da učenici čeznu i traže da se nauče moliti. Vera Isusa koji se stalno moli jedino ima pravu moć molitve i uči nas da se istinski molimo. Mi znamo zašto: Onaj koji moli jeste naša Glava i naš život. Sve što On ima je naše i dato nam je kada u potpunosti dajemo sebe Njemu. Svojom krvlju On nas uvodi u neposredno Božije prisustvo. Svetinja nad Svetinjama je naš dom, mi tu prebivamo. I onaj koji živi tako blizu Boga i zna da je on doveden blizu da bi blagoslovio one koji su daleko ne može ništa drugo osim da se moli. Hristos nas čini svojim zajedničarima Njegove molitvene sile i Njegovog molitvenog života. Stoga razumemo da naš pravi cilj ne sme da bude da mnogo radimo i imamo dovoljno molitve da bi se posao održavao u ispravnom stanju, nego da se mnogo molimo i onda da radimo dovoljno da bi sila i blagoslov zadobijeni u molitvi pronašli svoj put kroz nas do drugih ljudi. Hristos je taj koji uvek živi da se moli, koji spašava i vlada. On prosleđuje svoj molitveni život nama: On ga održava u nama ako se pouzdajemo u Njega. On je jemstvo za naše molenje bez prestanka. Da, Hrist uči da se molimo pokazujući kako On to radi, čineći to u nama i vodeći nas da to radimo u Njemu i kao On. Hristos je sve, život i sila za život neprestane molitve.

Taj prizor, prizor Hrista koji se uvek moli kao onaj koji je naš život, omogućava nam da se molimo bez prestanka. Pošto je Njegovo Sveštenstvo moć beskrajnog života, vaskrsli život nikada ne bledi i nikada ne podbacuje, i pošto je Njegov život naš život, molenje bez prestanka može nam postati ništa manje nego radost nebeskog života. Dakle, apostol kaže: “Radujte se uvek; molite se bez prestanka; na svačemu zahvaljujte.” Postavljena između neprestane radosti i neprestanog slavljenja, neprestana molitva je manifestacija sile večnog života, gde se Isus uvek moli. Sjedinjenje čokota i loze je u sâmom delu molitveno sjedinjenje. Najveća usaglašenost Hristu, najblagoslovenije učešće u slavi Njegovog nebeskog života jeste da učestvujemo u Njegovom delu posredovanja: On i mi uvek živimo da se molimo. U iskustvu našeg jedinstva sa Njim, molenje bez prestanka postaje mogućnost, realnost, najsvetiji i najblagosloveniji deo našeg svetog i blagoslovenog zajedništva sa Bogom. Imamo naše prebivalište iza zavese, u Očevom prisustvu. Ono što Otac kaže, radimo; ono što Sin kaže, Otac čini. Molitva bez prestanka je zemaljska manifestacija silaska neba na nas, predukus života gde se oni ne odmaraju ni danju ni noću u pesmi obožavanja i klanjanja.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO.”

Molitva

O, moj Oče, svim srcem Te slavim zbog ovog čudesnog života neprestane molitve, neprestanog zajedništva, neprestanih odgovora i neprestanog iskustva mog jedinstva sa Onim koji uvek živi da se moli. O moj Bože! Drži me da uvek prebivam i hodam u prisustvu Tvoje slave, da bi molitva bila spontani izražaj mog života sa Tobom.

Blagosloveni Spasitelju! Svim svojim srcem Te slavim što si došao sa neba da podeliš sa mnom moje potrebe i vapaje, da bih ja mogao imati udeo u Tvom preovlađujućem posredovanju. I zahvaljujem Ti što si me uveo u školu molitve da bih učio o blagoslovenosti i sili života koji je potpuno u molitvi. I iznad svega, hvala Ti što si me postavio u zajedništvo Tvog života posredovanja, da bi se i kroz mene Tvoji blagoslovi mogli izliti na one oko mene.

Duše Sveti! Sa dubokim poštovanjem zahvaljujem Ti za Tvoje delovanje i rad u meni. Samo kroz Tebe sam uzdignut u sudelovanje u odnosima između Sina i Oca, i tako sam ušao u zajedništvo života i ljubavi Svete Trojice! Sveti Duše, usavrši svoj rad u meni; dovedi me u savršeno jedinstvo sa Hristom, mojim Posrednikom. Neka Tvoje neprestano prebivanje u meni učini da moj život bude neprestano posredovanje. I neka tako moj život postane takav da bude na neprestanu slavu Oca i na blagoslov onima oko mene. Amin.