Bog je imao veliku i uzvišenu svrhu za čoveka kada ga je načinio. Od svih stvorenja, jedino je čovek stvoren sa kapacitetom da deli Božiji život i da ima udeo u Božanskoj prirodi. Ali on bi mogao da uživa ovu privilegiju jedino ako dobrovoljno odabere da živi život usredsređen u Bogu.
Dva drveta u vrtu Edena predstavljala su simbolično dva načina življenja. Adam je mogao imati udeo ili u drvetu života (koje simboliše sâmog Boga) i živeti Božanskim životom, ili je mogao odabrati drvo poznanja dobra i zla, i tako razviti sopstveni samo-život i živeti nezavisno od Boga. Kao što svi znamo, on je odabrao ovo drugo. Potekavši od Adama, mi svi sada imamo tu suviše unapređenu samoživost.
Međutim, Božija namera za čoveka se nije promenila kada je Adam pao. Hrist je došao na svet da bismo mogli biti oslobođeni od ovog samocentričnog života koji smo nasledili, i iznova imati mogućnost da sudelujemo u drvetu života. To je izobilni život koji nam Hrist nudi.
Isaija je prorokovao (Isa.61:1-3) da će Hrist kada dođe osloboditi narod od robovanja. Čovek nije vezan samo od strane Đavola nego takođe svojom samoživošću. Hrist je došao da nas oslobodi i od jednog i od drugog. Isaija je rekao da će Hrist dati onima koje oslobodi lepotu koja će zameniti njihov pepeo. Pepeo je najprikladniji simbol samoživosti, prikazujući njegovu ružnoću i beskorisnost. Hrist nudi i želi da nam dâ lepotu Njegovog ličnog života u zamenu za pepeo naše samoživosti. Kakva privilegija! Ipak, mnogi hrišćani ne uživaju ovo u potpunosti. Zašto ne?
Kako ovo možemo uživati?
To je tema ove knjige.
Ove poruke su propovedane na Nilgiris Keswick (Dublji Život) skupštini održanoj u Coonor-u, Južna Indija, Maja 1971.
Pogledaćemo četiri ličnosti iz Biblije na stranicama koje slede, i svaka od njih će imati nešto da nas nauči.
Bangalore, India.
Zac Poonen