Zac Poonen
Hristova nevesta
Na poslednjim stranicama Svetog Pisma nalazimo rezultat rada Svetog Duha – Hristovu nevestu. Takođe, tamo vidimo rezultat Sotoninog dela falsifikovanja – crkvu bludnicu.
Jovan kaže: “Video sam SVETI GRAD, NOVI JERUSALIM, divan kao NEVESTA, koji silazi od Boga. Bio je ISPUNJEN BOŽIJOM SLAVOM i sjajio se kao dragi kamen, kristalno jasno, kao jaspis“ (Otk.21:2,10,11, Living Bible prevod).
Pre nego što je video ovu viziju Hristove neveste, Jovanu je bila data vizija bludnice – duhovne preljubnice koja tvrdi da voli Boga, a u stvarnosti voli ovaj svet (Jakov 4:4). To je lažno hrišćanstvo koje ima obličje pobožnosti (ispravnost doktrine), ali bez sile božanskog života (2.Tim.3:5).
Jovan kaže: “Video sam ženu, VAVILON VELIKI, MAJKU BLUDNICAMA, i glas koji kaže: „Pade veliki Vavilon. Vidite DIM OD NJENOG SAGOREVANJA. Njen dim se podiže zauvek.“ (Otkr.17:3,5; 18:2,9; 19:3).
Kontrast je upadljiv. Dok nevesta prolazi kroz plamen suda, “sjajeći se kao dragi kamen”, bludnica je u potpunosti svedena na pepeo. Njen dim doseže nebesa, zato što je sačinjena od prolazne tvari.
Jerusalim nevesta i Vavilon bludnica jesu dva sistema – jedan od Boga, a drugi “zemaljski, duševni i demonski“ (Jakov 3:15).
Hajde da najpre pogledamo Vavilon.
Vavilon potiče od vavilonske kule koja je sagrađena po ljudskom planu, u ljudskoj snazi i za slavu čoveka.
“Rekoše jedni drugima (OD ČOVEKA): “Hajde da sebi sagradimo grad (KROZ ČOVEKA)
i stvorimo sebi ime (ZA ČOVEKA)“ (1.Mojs.11:3,4).
Godinama kasnije car Navuhodonosor, pošto je sagradio veliki grad Vavilon kao glavni grad njegove velike svetske imperije, jednog dana je pogledao na svoj grad i rekao u istom tonu:
“Zar nije ovo veliki Vavilon, koji sam ja sagradio (OD ČOVEKA) u sopstvenoj snazi (KROZ ČOVEKA) za slavu mog veličanstva (ZA ČOVEKA)?“ (Danilo 4:30).
Vavilonska kula je završila u ruševinama. Navuhodonosorovo hvalisanje je takođe dovelo do njegove trenutne kazne od Boga (Danilo 4:31-33). Konačan kraj svega što je proizvedeno ljudskom mudrošću i ljudskom snagom za slavu čoveka, biće takođe osuđeno od Boga. Ono što je učinjeno snagom ljudske duše propašće, čak i ako se to naziva ‘hrišćanski rad’.
“Široki zidovi Vavilona biće sravnjeni sa zemljom i njegove visoke kapije biće spaljene; GRADITELJI (‘hrišćanski’ radnici?) IZ MNOGIH ZEMALJA SU UZALUD RADILI – NJIHOV RAD ĆE BITI UNIŠTEN VATROM“ (Jeremija 51:58 – Living Bible prevod).
Sa druge strane, Jerusalim je Božiji Grad (Jevr.12:22). U Starom Zavetu to je bilo mesto gde se nalazio Božiji hram. Jerusalim, Božije prebivalište, ima svoje poreklo u Šatoru od sastanka koji je Mojsije sagradio (2.Mojs.25:8).
Šator od sastanka bio je napravljen tačno prema Božijem planu:
“…prema svemu onome što je Gospod zapovedio…” (2.Mojs.40:16) (OD BOGA)
Sagradili su ga ljudi osposobljeni snagom od Boga:
“Veseleilo… ispunio sam ga Duhom Božijim…” (2.Mojs.31:1-5) (KROZ BOGA)
Bio je sagrađen za Božiju slavu:
“Gospodnja slava je ispunila šator“ (2.Mojs.40:34) (ZA BOGA).
Ono što potiče od Boga i što je učinjeno božanskom snagom samo za Božiju slavu ostaće zauvek. Proći će kroz vatru, sjajeći se kao dragi kamen, jer je sagrađeno od zlata, srebra i dragulja.
Kada uporedimo prve stranice Svetog Pisma sa njegovim poslednjim stranicama, nalazimo da su dva drveta (drvo života i drvo poznanja dobra i zla) do kraja vremena proizvela dva sistema – Jerusalim i Vavilon.
Ono što je istinski rođeno od Svetog Duha – od Boga, kroz Boga i za Boga – ostaje zauvek; dok ono što je rođeno od tela – od čoveka, kroz čoveka i za čoveka – propada.
Danas živimo između stranica Postanka i Otkrivenja. Da li smo toga svesni ili ne, nalazimo se u jednom od ova dva sistema – jedan je odlučan da uzvisi i proslavi Boga, a drugi da proslavi i uzvisi čoveka; jedan da sledi Hrista, a drugi da sledi Adama; jedan da živi u Svetom Duhu, a drugi da živi u telu i duši.
I Isus i Adam su čuli Božiji glas – razlika je bila samo u činjenici da je jedan poslušao, a drugi ne. Isto će tako, rekao je Isus, biti i sa onima koji čuju Njegov glas – jedni će poslušati i zidati na kamenu, nepomično za večnost, dok će drugi čuti, ali neće poslušati i tako će zidati na pesku i na kraju propasti (Mat.7:24-27).
Te dve kuće o kojima je Isus govorio jesu Jerusalim i Vavilon.
Postoje danas oni koji su zaista opravdani verom i ušli u Novi Zavet, zapečaćeni Hristovom krvlju, i slede Isusa u životu poslušnosti Božijoj volji (posebno kako je opisano u Mateju 5 do 7), koji zidaju na steni i imaju udeo u Jerusalimu. Treba samo čitati Evanđelje po Mateju 5 do 7 da bi otkrio da li pripadaš ovoj družini ili ne.
Isto tako postoje oni (koji su u većini), koji slušaju Isusove reči iz Mateja 5 do 7, ali imaju pogrešno razumevanje o opravdanju, veri i blagodati, žive u lažnoj sigurnosti, ne mareći da poslušaju Isusove reči, i tako zidaju na pesku – Vavilonu – propadajući zauvek.
To su “hrišćani“ u sopstvenim očima, jer Isus je rekao da je čovek koji zida na pesku onaj koji sluša Njegov glas i zato očigledno nije neznabožac, nego neko ko čita Bibliju i ide u “crkvu“. Njegov jedini problem je to što nije poslušao i zato nije mogao imati udeo u večnom spasenju obećanom svima koji su poslušni Isusu (Jevr. 5:9). Njegova vera nije bila originalna, jer nije imala dela poslušnosti da je usavrše (Jakov 2:22,26).
Koji su pod vlašću Adama slede svoju glavu u neposlušnosti Božijoj otkrivenoj volji, ali ih je Sotona ubedio da “neće umreti” (1.Mojs.3:4), zato što tvrde da su ‘prihvatili Hrista’. Tako oni žive u lažnoj sigurnosti u Vavilonu.
Jednako tome, koji su pod Hristovom vlašću prepoznaju se po činjenici da “hode kao što je Isus hodio“ (1.Jov.2:6) u poslušnosti Božijoj volji. Ovo su braća i sestre Hristove (Mat.12:50) i deo Jerusalima.
Interesantna stvar u vezi priče koju je Isus ispričao na kraju Mateja 5 do 7 jeste da su i kuća mudrog i kuća bezumnog čoveka izvesno vreme stojale, kao što i danas Jerusalim i Vavilon stoje – dok ne dođu kiše i poplave. Dok je bezuman čovek bio zainteresovan samo za spoljašnji izgled kuće (za svedočanstvo pred ljudima), mudar čovek je prvenstveno bio zabrinut za temelj (skriveni život srca pred Božijim licem).
Međutim, kada su poplave i kiše došle (Božiji sud), najpre je testiran temelj.
“Jer je došlo vreme da sud počne od Božijih ukućana; i ako sa nama započinje, koje će odredište biti onima koji su bili neposlušni dobroj vesti od Boga? I ako je pravedna osoba spašena sa poteškoćom, kakvu šansu ima bezbožna i grešna osoba?“ (1.Pet.4:17,18 – Berkeley prevod Biblije).
“Neće svako koji mi govori: ‘Gospode, Gospode’ ući u Carstvo nebesko; nego onaj koji čini volju moga Oca koji je u nebu. Mnogi će meni reći u onaj dan: ‘Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u Tvoje ime, i u Tvoje ime izveli mnoga čudesa?’ I tada ću im izjaviti: ‘Nikada vas nisam znao (jer „ko greši ne poznaje Njega“ – 1.Jov. 3:6). Odlazite od mene vi koji praktikujete bezakonje (koji ste neposlušni Bogu)“ (Mat.7:21–23).
Zapazite ovde da će tada biti mnogih koji su hrišćani u svojim glavama (nazivajući Isusa “Gospod”) i u svojim emocijama (prizivajući Isusa “Gospode, Gospode!”), koji ipak nisu predali svoju volju da bi činili Božiju volju u svojim životima. Gospod ih odbacuje kao Njemu nepoznate.
Izrazita odlika Jerusalima jeste svetost. Zove se “SVETI grad“ (Otkr.21:2). Međutim, Vavilon se ističe svojom veličinom. Zove se “VELIKI grad” (Otkr.18:10). Nazvan je “veliki” jedanaest puta u Otkrivenju.
Oni koji žive u istinskoj svetosti, u poslušnosti Bogu i imaju udeo u prirodi Hrista blagodaću kroz veru, izgrađeni su u Jerusalim; dok oni koji gledaju na veličinu ovde na zemlji (na svedočanstvo i ljudsku čast) izgrađeni su u Vavilon.
Hiljadu devetsto godina je dolazio poziv Božijem narodu: “Izađite iz njega (Vavilona) MOJ NARODE; ne uzimajte udeo u njihovim gresima ili ćete biti kažnjeni sa njim” (Otkr.18:4 – Living Bible prevod).
Danas je taj poziv još hitniji pošto se približavamo kraju veka. Zaista je nesrećno da se čak i Božiji narod može pomešati sa Vavilonom i imati udeo u njegovoj kazni – ako ne shvati ozbiljno ovaj poziv od Boga koji je toliko jasan. To što si držao evanđeosku doktrinu ili učinio “odluku za Hrista” neće pomoći onog dana ako nisi živeo život koji odgovara toj istinskoj doktrini ili činio dela poslušnosti koja su obeležje prepoznavanja istinske vere.
Kako je Božija želja bila intenzivna kada je načinio čoveka po svom obličju da bi on mogao imati udela u božanskoj prirodi i manifestovati Njegovu slavu!
I kada je čovek pao, koliko veliku cenu je Bog bio voljan da plati “poslavši svog Sina u sličnosti grešnog tela, kao žrtvu za greh, osudivši greh u telu“ (Rim. 8:3), da bi se time napravio put kojim čovek može da se vrati na mesto gde bi iznova mogao da ispuni božansku svrhu.
Otac, Sin i Sveti Duh su zajedno uključeni u posao otkupljenja i transformacije čoveka. Iako mnogi ljudi i žene u svojoj ludosti neće odgovoriti Bogu, božanska namera će se ispuniti kroz ostatak (nekolicinu koji će pronaći uzak put u život), koji se pokoravaju Bogu kao Isus, i kroz koje će se Božija slava manifestovati, ne samo ovde u vremenu, nego i u vekovima večnosti, kada će Bog kroz njih prikazati neiskazana bogatstva Njegove blagodati u kojoj su oni dobili udeo kroz Hrista Isusa.
Njemu neka je sva slava, sada i zauvek!
Ko ima uši da čuje, neka čuje!