OSMA LEKCIJA

Zbog njegove nametljivosti

Ili, Smelost Božijih prijatelja

“I reče im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći I reče mu: prijatelju, daj mi tri hleba u zajam; jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti; a on iznutra odgovarajući da reče: ne uznemiruj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba” Luka 11:5-8.

Prvo učenje svojim učenicima Gospod je dao u propovedi na gori. Skoro godinu dana kasnije učenici traže od Isusa da ih uči da se mole. Kao odgovor, On im je po drugi put dao molitvu Gospodnju učeći ih šta da mole. Zatim govori na koji način treba da mole i ponavlja ono što je već prethodno rekao o Božijem očinstvu i sigurnosti odgovara. U sredini On dodaje prelepu priču o prijatelju u ponoć da bi ih učio dvostranu lekciju, da Bog ne želi da se molimo samo za sebe, nego i za (one koji propadaju) izgubljene oko nas i da je u takvom zastupanju često potrebna velika odvažnost (nametljivost) koja je uvek ispravna i Bogu po volji.

Ova priča je prava riznica instrukcija po pitanju istinskog zastupanja. Na prvom mestu, tu je ljubav koja želi da pomogne potrebnima oko nas: ˝Došao mi je prijatelj.˝ Zatim dolazi potreba koja nagoni na vapaj: “Nemam ništa da iznesem pred njega.” Zatim sledi pouzdanje da će dobiti pomoć: “Koji od vas ima prijatelja i kaže mu: Prijatelju, pozajmi mi tri vekne hleba.” Potom dolazi neočekivano odbijanje: “Ne mogu da ustanem i da ti dam.” Zatim sledi neodustajanje koje se ne zadovoljava odbijanjem: “zbog njegove nametljivosti.” I na kraju, nagrada za ovakvu molitvu: “Daće mu koliko god mu je potrebno.” Predivno određivanje puta molitve i vere po kome se Božiji blagoslov tako često traži i nalazi.

Hajde da se ograničimo na glavnu misao: molitva kao apel na prijatesljstvo sa Bogom; i otkrićemo da se dve lekcije posebno nameću. Prva, da ako smo Božiji prijatelji, i kao takvi dođemo k Njemu, onda se moramo dokazati i kao prijatelji onih koji su u potrebi; Božije prijateljstvo sa nama i naše sa drugima ide ruku pod ruku. Druga, kada ovako pristupamo možemo imati potpunu slobodu da tražimo odgovor.

Postoji dvostruka korist molitve: Jedna, da dobijemo snagu i blagoslov za sopstveni život, a druga, uzvišenija, istinska slava molitve, zbog koje nas je Hristos uzeo u svoje zajedništvo i nastavu, jeste posredovanje, gde je molitva kraljevska vlast koju dete Božije koristi u nebu u ime drugih, pa čak i za carstvo. Mi vidimo u Svetom Pismu da se upravo kroz zastupanje od strane Avrama i Mojsija, Samuila i Ilije sa svim svetim ljudima od davnina, dokazalo da su imali vlast sa Bogom i preovladali. Mi možemo posebno računati na Božiji blagoslov onda kada predamo sebe da bismo bili drugima na blagoslov. Kada se približimo Bogu kao prijatelju siromašnih i onih koji propadaju, možemo računati na Njegovo prijateljstvo; pravednik koji je prijatelj siromašnih jeste veoma poseban prijatelj Božiji. Ovo daje divnu slobodu u molitvi. Gospode, ja imam prijatelja u potrebi kome moram pomoći. Kao prijatelj zauzeo sam se da mu pomognem. Ja imam u Tebi prijatelja čija dobrota i bogatstvo je beskonačno i siguran sam da ćeš mi dati ono što tražim. Ako sam ja, budući zao, spreman da uradim za mog prijatelja ono što mogu, koliko ćeš više Ti, o moj nebeski Prijatelju, učiniti sada za tvog prijatelja ono što traži?

Pitanje koje se nameće je sledeće, zar Božije očinstvo ne daje takvo poverenje u molitvi da bi misao o njegovom prijateljstvu teško mogla da nas uči nešto više: jer otac je više nego prijatelji. Pa ipak, ako razmislimo, ovo prijateljstvo sa Bogom nam otvara nove vidike. Činjenica da dete dobija ono što traži od oca izgleda savršeno prirodno, mi skoro računamo da je očeva dužnost da daje. Ali, u slučaju prijatelja čini se da je ta dobrota slobodnija i ne toliko prirodna stvar, već zavisi od saosećanja i karaktera. Osim toga, odnos deteta i roditelja je više potpuna zavisnost, dok su dva prijatelji skoro na istom nivou. Tako je naš Gospod, u pokušaju da nam otkrije duhovne tajne molitve, prinuđen da nas približi Bogu i u ovakom odnosu, kao one koje on prepoznaje kao svoje prijatelje, čiji je um i život u skladu sa njegovim.

Ali, onda moramo ziveti kao Njegovi prijatelji. Kada zalutam ja sam još uvek dete, ali prijateljstvo zavisi od ponašanja. ˝Vi ste prijatelji moji, ako tvorite šta vam ja zapovedam.˝ “Vidiš li kako je vera delovala sa Njegovim delima i delima se usavršila njegova vera. Tako se ispunilo pismo koje govori: Avram je verovao Bogu i to mu se uračunalo u pravdu i nazvao se Božijim prijateljem.” Duh koji nas vodi je isti duh koji nas presvedočava da smo prihvaćeni od Boga, a takođe isti duh nam pomaže u molitvi. Živeti baš kao prijatelj Božiji daje divnu slobodu da kažemo: imam prijatelja kod koga mogu da idem čak i u ponoć.. Utoliko više jer idem baš u tom duhu prijateljstva, pokazujući baš onu dobrotu koju i sâm očekujem od Boga želeći da pomognem svom prijatelju, kao što želim da Bog pomogne meni. Kada dolazim Bogu u molitivi On uvek gleda na cilj mojih molbi. Ako samo radi svoje udobnosti i radosti tražim Njegovu blagodat onda neću dobiti. Međutim, ako mogu da kažem da radi Njegove slave izdajem Njegov blagoslov na druge, onda neću tražiti uzalud. Ili ako tražim za druge, ali želim da čekam da me Bog prvo obogati, ta pomoć nije ni žrtva, niti delo vere, opet neću dobiti. Ali ako mogu da kažem da sam se već zauzeo za svog prijatelja u potrebi i da sam u mom siromaštvu već započeo posao ljubavi, jer sam znao da imam prijatelja koji bi mi pomogao, moja molitva će biti saslušana. O, mi ne znamo koliko ovakvo traženje zadobija: prijateljstvo na zemlji gleda u svojoj potrebi ka prijateljstvu u nebu: “On će mu dati koliko je potrebno.”

Međutim, ne uvek odjednom. Jedna stvar po kojoj čovek može poštovati i uživati svog Boga je vera. Posredovanje je deo treninga u školi vere. Tu se testira naše prijateljstvo sa ljudima i Bogom. Tu se vidi da li je moje prijateljstvo sa potrebnima toliko realno da ću odvojiti vreme i žrtvovati svoj odmor i ići čak u ponoć i ne odustati dok ne zadobijem ono što mi treba. Tu se vidi da li je moje prijateljstvo sa Bogom toliko jasno da mogu da se oslonim na Njega da me neće odbiti i zato se molim dok mi ne da.

O, kako je duboka nebeska misterija o istrajnosti u molitvi! Sâm Bog koji je obećao, koji čezne i čija je čvrsta namera da dâ blagoslov, zadržava ga. Bogu je toliko važno da ga Njegovi prijatelji na zemlji upoznaju i potpuno se pouzdaju u svog bogatog prijatelja na nebu, da je spreman da ih obučava kroz školu odloženog odgovara, da bi naučili da istrajnost zaista preovlađuje i da mogu imati ogromnu silu na nebu, ako se samo usmere prema tome. Postoji vera koja vidi obećanje i prigrli ga, ali ga ipak ne primi (Jev.11:13,39), test vere, mnogo dragoceniji od zlata, odvija se kada odgovor na molitvu ne dolazi, a obećanja u koja se najčvršće pouzdajemo izgledaju bez efekta. U ovakvoj probi, vera koja je prigrilia obećanja, biće prečišćena, osnažena i pripremljena u ličnom, svetom zajedništvu sa živim Bogom – da vidi slavu Božiju. Ona uzima i drži obećanje dok ne primi ispunjenje onoga što je zahtevala u živoj istini od nevidljivog, ali živog Boga.

Neka svako dete Božije, koje traži da radi posao ljubavi u službi svog nebeskog oca bude ohrabreno. Roditelj sa svojim detetom, učitelj sa svojim odeljenjem, gost u svom okrugu, čitalac Biblije u svom krugu, propovednik sa svojim slušaocima i svako ko je u svom malom krugu prihvatio i nosi teret gladnih, izgubljenih duša. Neka svi budu ohrabreni. U početku, ništa nam nije čudnije od toga da Bog zahteva istrajnu molitvu i da postoji stvarna potreba za nametljivošću. Da bi nas tome učio, Gospod koristi ovu skoro čudnu priću. Ako se neljubaznost sebičnog zemaljskog prijatelja može savladati nametljivošću, koliko će više to pomoći kod našeg nebeskog prijatelja koji toliko voli da daje, ali zadržava zbog naše duhovne nespremnosti i nesposobnosti da uzmemo to što On nudi. O, hajde da mu se zahvalimo što nas odlaganjem odgovara edukuje do našeg pravog položaja i ostvaranja svih naših autoriteta s Njim, a učeći nas da živimo sa Njim u zajedništvu nesumnjajuće vere i pouzdanja – da budemo zaista prijatelji Božiji. Hajde da držimo trostruku vezu koja se ne može pokidati: gladan prijatelj kome treba pomoć, moleći prijatelj traži pomoć, i moćni prijatelj, koji voli da dâ koliko god je potrebno.

GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO!


Molitva

O, moj blagosloveni Gospode i učitelju! Moram doći k tebi u molitvi. Tvoje učenje je toliko divno, ali ipak previše visoko za mene da shvatim. Moram da ispovedim da je moje srce previše malo da prihvati ove misli o divnoj smelosti koju mogu da koristim sa Ocem kao mojim prijateljem. Gospode Isuse, pouzdajem se u Tebe da mi daš svog Duha sa svojom reči i da učiniš svoju reč živom i jakom u mom srcu. Želim da sačuvam Tvoju reč ovog dana: „Zbog njegove nametljivošću, daću mu koliko treba.”

Gospode! Uči me da sve više upoznajem silu istrajne molitve. Znam da kroz nju Otac odgovara na našu potrebu za vremenom da bi unutrašnji život dostigao svoj rast i zrelost, tako da bi Njegova blagodat zaista bila odomaćena i postala naša stopstvena. Znam da On želi da nas obuči da imamo jaku veru koja ga ne pušta, čak ni kada je suočena sa prividnim razočarenjem. Znam da On želi da nas uzdigne do te predivne slobode u kojoj razumemo da je On davanje svojih darova učinio zavisnim od naših molitava. Gospode! Ja znam ovo: o nauči me da to vidim u Duhu i istini.

Neka to sada bude radost mog života, da postanem agent mog bogatog Prijatelja u nebu i da se brinem za gladne i izgubljene, makar i u ponoć, jer znam svog Prijatelja koji uvek daje onome ko je istrajen zbog Njegove nametljivošću, koliko god mu treba. Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: