DEVETA LEKCIJA

“Tada reče svojim učenicima: Žetve je mnogo, ali je radnika malo. Molite se, dakle, Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.” Matej 9:37,38

Gospod je često učio svoje učenike da moraju da se mole, i učio ih je kako; ali retko ih je učio šta da se mole. To je ostavio njihovom osećaju za potrebu i vođstvu Svetog Duha. Međutim, ovde im On posebno nalaže da se sećaju jedne stvari, da gledajući obilatu žetvu i potrebu za žeteocima moraju vapiti Gospodaru žetve da pošalje radnike. Kao i u ilustraciji prijatelja koji je došao u ponoć, On želi da oni shvate da molitva ne treba da bude sebična; tu je sila kroz koju blagoslovi mogu da dođu na druge. Otac je Gospodar žetve; kada se molimo za Svetog Duha, moramo da se molimo da On pripremi i pošalje radnike za taj posao.

Čudno je, zar ne, da On traži od svojih učenika da se mole za to? Zar ne bi On mogao sam da se moli za to? Zar ne bi jedna Njegova molitva pridobila više nego hiljade njihovih? I Bog, Gospodar žetve, zar On ne vidi potrebu? Zar ne bi On, u najbolje vreme, poslao radnike i bez njihove molitve? Takva pitanja nas vode do najdubljih misterija molitve i njene sile u Božijem Carstvu. Odgovori na takva pitanja će nas ubediti da je molitva zaista sila od koje žetva i dolazak Carstva veoma zavise.

Molitva nije samo forma ili prikazivanje drugima. Gospod Isus je istina; sve što je On rekao je najdublja istina. Nakon što je (vidi stih 36) “video mnoštvo i sažalio se nad njima jer su bili rasejani kao ovce bez pastira”, pozvao je svoje učenike da se mole za poslanje radnika. On je to rekao jer je stvarno verovao da su njihove molitve potrebne i da mogu pomoći. Pokrivalo koje nama toliko sakriva nevidljivi svet bilo je čudesno transparentno Isusovoj svetoj ljudskoj duši. On je duboko i daleko providio u skrivenu povezanost uzroka i posledica u duhovnom svetu. On je naznačio u Božijoj Reči da, kad je Bog pozvao ljude kao što su Avram, Mojsije, Isus Navin, Samuilo i Danilo, i dao im autoritet nad ljudima u Njegovo ime, On im je u isto vreme dao autoritet i pravo da prizovu sile neba da im pomognu kada je za to bila potreba. On je znao da kao što je tim ljudima u staro vreme bio poveren Božiji posao, i kao što je to bilo Njemu u to vreme, isto tako je bilo potrebno da se to preda u ruke Njegovim učenicima. On je znao da kad ovaj posao bude predan njima na upravljanje, to neće biti zbog neke forme ili da ih ljudi vide, već da će od njih i njihove vere ili nevere zavisiti uspeh tog posla. Kao pojedinac, ograničen ljudskim telom i ljudskim životom, Isus je osećao da Njegova kratka poseta tim izgubljenim ovcama ne može puno da postigne, pa je težio za pomoću da bi te ovce dobile odgovarajuće staranje. Zato on kaže svojim učenicima kako da počnu i kako da se mole, i kako da im glavni zahtev u molitvama, kada preuzmu od Njega posao na zemlji, bude ovo: da Gospodar žetve pošalje radnike na svoju žetvu. Bog koji im je poverio posao i učinio ga takvim da u velikoj meri zavisi od njih, dao im je autoritet da traže od Njega radnike za pomoć i učinio je da odgovor zavisi od njihove molitve.

Koliko malo Hrišćana stvarno oseća potrebu za radnicima u njivi ovog sveta koji je spreman za žetvu. I kako malo veruju da dolazak radnika zavisi od molitve, da će molitva obezbediti “onoliko koliko je potrebno.” Ne da nestašica radnika nije poznata ili razmatrana. Ne da ponekad nisu uloženi napori da se obezbede potrebe. Već je breme za ovce bez pastira malo nošeno u veri da će Gospodar žetve, u odgovoru na molitve, poslati radnike, u svetom uverenju da će bez ove molitve polja koja su spremna za žetvu propasti. A ipak je tako. Kako je čudesno predavanje Njegovog posla u ruke Njegove Crkve, kako je zavisnim Gospod učinio sebe od svog tela kroz koje Njegov posao može biti urađen, kako je stvarna sila koju je Gospod dao svojim ljudima da je upotrebe na nebu i zemlji, da broj radnika i veličina žetve ustvari zavisi od njihovih molitava.

Kako sveta misao! O, zašto se dešava da ne slušamo nalog Gospodara iz dubine srca, i ne vapimo sa više iskrenosti za radnike? Postoje dva razloga. Prvi je ovaj: nedostaje nam Isusovo saosećanje koje je dalo ovaj zahtev za molitvu. Kada vernici nauče da je Očeva prva zapovest za Njegove iskupljene voleti svog bližnjeg kao samoga sebe, živeti potpuno za Božiju slavu u ljudima oko sebe, oni će prihvatiti izgubljene kao odgovornost koja im je poverena od njihovog Gospoda. A prihvatanjem njih, ne samo kao poljem za rad, već kao objektima brižne ljubavi i interesovanja, neće proći puno vremena dok saosećanje prema beznadežno izgubljenim ne dotakne njihova srca, pa će se sa ozbiljnošću uzdići do tada nepoznatog vapaja: Gospode, pošalji radnike! Drugi razlog za zanemarivanje ove zapovesti, nedostatak vere, će tada početi da se oseća, ali će biti prevaziđen ako ovako slabi zatražimo pomoć. Jako malo verujemo u silu molitve koja će doneti određene rezultate. Ne živimo dovoljno blizu Boga i nismo dovoljno predani u službu za Njegovo Carstvo da bismo imali dovoljno poverenja da će nam On odgovoriti na molitvu. O, molimo se za život toliko sjedinjen sa Hristom, da Njegovo saosećanje može da teče u nama i da nas Sveti Duh može uveriti da je naša molitva odgovorena.

Takva molitva će tražiti i zadobiti dvostruki blagoslov. Prvo će biti čežnja za veći broj ljudi potpuno predanih u službu za Boga. Velika mrlja za Hristovu Crkvu je da postoje vremena kada se ne mogu naći ljudi koje će služiti Gospodaru kao pomagači, misionari ili učitelji Božije Reči. Kada Božija deca ovo žarko mole za njihov krug ili za Crkvu, biće im dato. Gospod Isus je sada Gospodar žetve. On je bio uzvišen da bi dao darove – darove Duha. Njegovi glavni darovi su ljudi ispunjeni Duhom. Ali snabdevanje i raspodela darova zavisi od saradnje Glave i udova. Molitva je ta koja vodi do saradnje; ponizni molioci koji veruju biće podstaknuti da nađu ljude i sredstva za rad.

Drugi blagoslov koji će biti izmoljen nije ništa manji. Svaki vernik je radnik; nijedno Božije dete koje je bilo iskupljeno za službu nije čekalo na posao. Naša molitva mora biti da Gospod tako ispuni Njegove ljude posvećenošću, da se nijedan ne nađe nezaposlen u vinogradu. Gde god postoji potreba za pomoćnicima koji žele da rade, ili potreba za sposobnim pomoćnicima, molitva će se po obećanju postarati za ispunjenje potrebe. Nema nedeljne škole ili posete, nema Biblijskog časa ili rada na spasavanju, a da Bog nije spreman i u mogućnosti da se pobrine. Možda će biti potrebno vreme i istrajnost, ali Hristova zapovest da tražimo od Gospodara žetve je obećanje da će molitva biti uslišena: “Kažem vam da će ustati i dati koliko mu treba.”

Sveta, blagoslovena misao! Ova sila nam je dana u molitvi za snabdevanje potrebe sveta, da se obezbede sluge za Božiji posao. Gospodar žetve će čuti. Hristos, koji nas je pozvao da se specifično molimo za ovo, odgovoriće na naše molitve moljene u Njegovo ime i za Njegovu potrebu. Izdvojimo vreme i dajmo sebe u ovaj deo posredničkog posla. To će nas odvesti u zajednicu sa Njegovim osećajnim srcem koje Ga je vodilo do toga da nas pozove na molitve. To će nas uzdići da shvatimo našu kraljevsku poziciju, kao oni koji nešto vrede kad su sa velikim Bogom u napredovanju Njegovog Carstva. Tada ćemo osetiti koliko smo zaista Božiji saradnici na zemlji, kojima je udeo u Njegovom poslu stvarno ozbiljno poveren. Ovime će nam biti omogućeno da budemo sudeonici u porođajnim mukama duša, ali isto tako i zadovoljavanju duša u Isusu, jer znamo da je, kao odgovor na naše molitve, dat blagoslov koji inače ne bi došao.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO”

Molitva

Blagosloveni Gospode, Ti koji si nas danas učio još jednom Tvojim predivnim lekcijama. Ponizno Te molimo, daj nam da ispravno vidimo duhovne stvarnosti o kojima si govorio. Žetva je tako velika, puno je ljudi koji stradaju, a čeka se na uspavane učenike da daju znak radnicima da dođu. Gospode, nauči nas da pazimo na to srcem koje je pokrenuto u saosećanju i sažaljenju. Radnika je tako malo. Gospode, pokaži nam kako je strašan greh nedostatak molitve i vere koji su doveli do toga da ih ima tako malo. Tu je Gospodar žetve koji je u stanju i koji je spreman da pošalje radnike. Gospode, pokaži nam kako On zaista čeka na molitve na koje će odgovoriti. A tu su i učenici kojima je poručeno da se mole: Gospode, pokaži nam kako možeš izliti Tvog Duha na njih, tako da Tvoje saosećanje i vera u Tvoje obećanje probudi u njima neprestanu, istrajnu molitvu.

O naš Gospode! Ne možemo da razumemo kako možeš poveriti takav posao i dati takvu silu tako lenjim i nevernim ljudima. Zahvaljujemo Ti za sve koje učiš da vape dan i noć za poslanje radnika. Gospode, udahni Tvoj Duh u svu Tvoju decu da mogu naučiti da žive samo za jednu stvar – za Carstvo i slavu njihovog Gospoda – i da mogu čvrsto da veruju koliko njihova molitva može da doprinese. I neka naša srca budu sigurna u ovo, kao i za svaku molbu, da će molitva, prinešena u ljubavi u veri u živog Boga, dobiti siguran i izobilan odgovor. Amin.