SEDMA LEKCIJA

Koliko više Duha Svetoga?

Ili, Sveobuhvatni dar

“Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole.” Luka 11:13

U propovedi na gori Gospod je već izjavio svoje čudesno KOLIKO VIŠE? Ovde u Luci, gde ponavlja pitanje, postoji razlika. Umesto da kaže, kao tada o davanju dobrih darova, On kaže: “Koliko će više Otac nebeski dati DUHA SVETOGA?” Tako nas On uči da je glavni i najbolji od tih darova Sveti Duh, ili bolje, da su u tom daru sadržani svi drugi. Sveti Duh je prvi od Očevih darova, i onaj koji On najviše voli da daruje. Sveti Duh je tako dar koji treba prvo i najviše da tražimo.

Neizrecivu vrednost ovog dara možemo lako da razumemo. Isus je govorio o Duhu kao o “obećanju od Oca”; to je obećanje u kojem je otkriveno Božije Očinstvo. Najbolji dar koji dobar i mudar otac može darovati detetu na zemlji jeste njegov duh. Ovo predstavlja veliki deo očevog podučavanja – da reprodukuje u svom detetu svoju ličnu narav i karakter. Ako dete želi da pozna i razume svog oca; ako kako odrasta želi da u potpunosti uđe u očevu volju i planove; ako želi da ima svoju najveću radost u ocu i otac u njemu – mora biti jednog uma i duha sa njim. I tako je nemoguće zamisliti da Bog može darovati neki značajniji dar svome detetu od ovog, Njegovog sopstvenog Duha. Bog je ono što jeste kroz svog Duha; Duh je sâm život Božiji. Samo zamisli šta to znači – Bog daje svoj sopstveni Duh svome detetu na zemlji.

Zar nije to bila Isusova slava kao Sina na zemlji, da je Duh Oca bio u Njemu? Prilikom Njegovog krštenja na Jordanu dve stvari su se sjedinile – glas, proklamirajući Ga kao Voljenog Sina, i Duh, spuštajući se na Njega. I tako nam apostol kaže: “Budući da ste sinovi, Bog posla Duha svog Sina u vaša srca, koji kliče, Abba, Oče.” U svim poukama svom sinu, kralj traži da u njemu pobudi kraljevski duh. Naš Otac u nebu čezne da pouči nas kao svoju decu za sveti, nebeski život u kojem On prebiva, i radi toga nam daje iz dubine svog srca Njegov sopstveni Duh. To je bio sav Isusov cilj kada je, nakon što je postigao pomirenje svojom krvlju, ušao radi nas u Božiju prisutnost, da bi mogao zadobiti za nas Svetog Duha i poslati Ga dole da prebiva u nama. Kako je Duh od Oca i od Sina, sav život i ljubav Oca i Sina su u Njemu; i silazeći u nas, On podiže nas u njihovo zajedništvo. Kao Duh Oca, On izliva Očinsku ljubav kojom je ljubio Sina u naša srca i poučava nas da živimo u njoj. Kao Duh Sina, On diše u nas detinju slobodu i privrženost, i poslušnost u kojoj je Sin živeo na zemlji. Otac ne može darovati veći ili čudesniji dar od ovog: svog sopstvenog Svetog Duha, Duha sinovstva.

Ova istina prirodno sugeriše misao da ovaj prvi i glavni dar Božiji mora biti prvi i glavni predmet svih molitvi. Za svaku potrebu duhovnog života ovo je neophodna stvar, Sveti Duh. Sva punina je u Isusu; punina blagodati i istine iz koje primamo blagodat za blagodaću. Sveti Duh je postavljeni zastupnik čije posebno delovanje jeste da učini Isusa i sve što je u Njemu za nas našim u ličnom prisvajanju, u blaženom iskustvu. On je Duh života u Hristu Isusu; koliko je život predivan, toliko je predivno snabdevanje kojim je jedan takav posrednik dat da ga prenese nama. Ako se u potpunosti stavimo na raspolaganje Duhu i dozvolimo mu da postupa sa nama kako želi, On će izraziti Hristov život u nama. To će učiniti Božanskom silom, održavajući život Hristov u nama u neprekidnom kontinuitetu. Zaista, ako postoji jedna molitva koja bi nas privukla Očevom tronu i zadržala tamo, to je ova: za Svetog Duha, kojeg smo kao deca primili, da teče u nas i iz nas u većoj punini.

U obilju darova koje Duh ima da udeli, On ispunjava vernikovu svaku potrebu. Samo pomisli na imena koja On ima. Duh blagodati, da otkrije i pruži sve od blagodati koja je u Isusu. Duh vere, učeći nas da počnemo, nastavimo i rastemo u istrajnom verovanju. Duh usinjenja i uverenja, koji svedoči da smo Božija deca i inspiriše poverljivo i sigurno ‘Abba, Oče!’ Duh molitve, kroz kojeg govorimo sa Ocem; molitva koja mora biti saslušana. Duh presude i spaljivanja, da istraži srce i presvedoči o grehu. Duh svetosti, manifestujući i prenoseći Očevu svetu prisutnost unutar nas. Duh sile, kroz kojeg smo jaki da hrabro svedočimo i efektivno radimo u Očevoj službi. Duh slave, zalog našeg nasledstva, priprema i predukus slave koja dolazi. Zaista dete Božije treba samo jedno da bi moglo zaista živeti kao dete: to je, da bude ispunjeno ovim Duhom.

I sada, lekcija koju nas Isus danas uči u Njegovoj školi je ova: da Otac samo čezne da Njega dâ nama ako bi samo tražili u detinjoj zavisnosti ono što On kaže: “Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, KOLIKO ĆE VIŠE Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole.” U rečima Božijeg obećanja, ‘Izliću mog Duha izobilno;’ i u Njegovoj zapovesti, ‘Ispunjavajte se Duhom’ imamo meru onoga šta je Bog spreman da dâ, i šta možemo dobiti. Kao Božija deca, mi smo već primili Duha. Ali još uvek treba da tražimo i molimo za Njegove posebne darove i zahvate kad ih zatrebamo. I ne samo to, nego da bi On imao kompletno i potpuno posedovanje; za Njegovo neprestano momentalno vođstvo. Baš kao što loza, već ispunjena sokom vina, uvek vapi za nastavkom i povećanjem toka tog soka, da bi mogla svoj plod dovesti do savršenstva, tako i vernik, radujući se u posedovanju Duha, uvek žeđa i vapi za više. I ono što nas veliki Učitelj želi naučiti jeste da ništa manje od Božijeg obećanja i Božije zapovesti ne može biti mera našeg očekivanja i naših molitvi; mi moramo biti ispunjeni izobilno. On bi želeo da ovo tražimo u uverenju da predivno KOLIKO VIŠE od Božije Očinske ljubavi jeste zalog da, kada tražimo, zasigurno primamo.

Hajde da verujemo ovo. Dok se molimo da budemo ispunjeni Duhom ne tražimo odgovor u našim osećanjima. Svi duhovni blagoslovi moraju se primiti, tj. prihvatiti ili uzeti verom.¹ Dozvoli mi da verujem da Otac daje Svetog Duha svom detetu koje moli. Čak i sada, dok molim, moram reći sa verom: ja imam to što tražim, punina Svetog Duha je moja. Hajde da nastavimo čvrsto u toj veri. Po snazi Božije Reči mi znamo da imamo to što molimo. Hajde da, sa zahvaljivanjem što smo saslušani, sa zahvaljivanjem zbog onog što smo primili, uzeli i sada držimo kao naše, nastavimo postojano u verujućoj molitvi da blagoslov koji nam je već darovan i koji sada držimo verom, može prodreti i ispuniti naše celo biće. U takvom verujućem zahvaljivanju i molitvi naša duša se otvara za Duha da zauzme potpuni i neometan posed. Takva molitva koja ne samo da traži i nada se, nego uzima i drži, takva molitva nasleđuje potpuni blagoslov. Hajdemo se u svim našim molitvama sećati lekcije koju nas je Spasitelj učio ovoga dana, da, ako postoji jedna stvar na zemlji u koju možemo biti sigurni, to je ova, da Otac čezne da nas ispuni Svojim Duhom, da On uživa da nam daje Svog Duha.

I jednom kada smo naučili ovako da verujemo za sebe, i svaki dan da uzimamo od bogatstva koje posedujemo u nebu, kakva je to sloboda i sila moljenja za izlivanje Duha na Crkvu Božiju, na sva tela, na pojedince, ili na posebna zalaganja! Onaj koji je jednom naučio da sâm poznaje Oca u molitvi, uči da se moli sa pouzdanjem i za druge. Otac daje Duha Svetog onima koji mole, ne samo, ali ponajviše, kad mole za druge.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO”


Molitva

Oče u nebu! Ti si poslao svog Sina da bi nam otkrio Sebe, Tvoju Očinsku ljubav i sve što ta ljubav ima za nas. I On nas je naučio da je Duh Sveti dar iznad svih darova koje Ti želiš da nam daruješ u odgovoru na molitvu.

O moj Oče! Dolazim Tebi sa ovom molitvom; ne postoji ništa što toliko želim koliko da budem ispunjen Duhom, Svetim Duhom. Blagoslov koji On donosi je tako neizreciv, i baš ono što ja trebam. On izliva Tvoju ljubav u srce i ispunjava ga Tobom samim. Ja čeznem za tim. On diše um i život Hristov u mene, tako da ja mogu živeti kao što je On, u i za Očevu ljubav. Žudim za tim. On opskrbljuje silom sa visine sav moj hod i rad. Čeznem za time. O Oče! Tražim Tebe, daj mi ovog dana puninu Tvoga Duha.

Oče! Molim ovo počivajući na rečima moga Gospoda: ‘KOLIKO VIŠE DUHA SVETOGA.’ Verujem da Ti čuješ moju molitvu; primam sada to što tražim; Oče! prisvajam i uzimam to: punina Tvoga Duha je moja. Primam opet dar ovoga dana kao dar po veri; verom računam da moj Otac radi kroz Duha sve što je obećao. Otac uživa da diše Svog Duha u Svoje dete koje čeka u zajedništvu sa Njim. Amin.

¹ Grčka reč za primiti i uzeti je ista. Kad je Isus rekao, ‘Svaki koji moli dobija,’ On je koristio isti glagol kao prilikom Večere, ‘Uzmite, jedite,’ ili na jutro vasrksnuća, ‘Primite,’ prihvatite, uzmite, ‘Duha Svetog.’ Primanje ne podrazumeva samo Božije darivanje, nego i naše prihvatanje.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: