Konzistentnim odricanjem svoje volje postaćeš duhovan (1)

Ovde nam Isus svojim rečima kaže šta je došao da čini na zemlji i u ovoj jednoj rečenici imamo opis kako je On živeo svaki dan svog života na zemlji. Trideset godina Isusovog života u Nazaretu nazivaju se skrivenim godinama, ali ovde Isus otkriva šta je činio tokom svake od tih 30 godina. On se odricao svoje volje i vršio je volju svog Oca.

Kada je Isus bio sa Ocem na nebu od večnosti, On nikada nije morao da se odriče svoje volje, jer je Njegova volja bila ista kao i volja Njegovog Oca, ali kada je došao na zemlju u našem telu, to telo je posedovalo samovolju koja je bila dijametralno suprotna Očevoj volji u svakom pogledu. Jedini način na koji je Isus mogao da čini volju svog Oca bio je da se stalno odriče svoje volje. To je bio krst koji je Isus nosio tokom svog zemaljskog života – raspeće njegove volje – i isto to traži od nas da nosimo svaki dan, ako želimo da Ga sledimo. Bilo je to konzistentno odricanje sopstvene volje koje je Isusa učinilo duhovnim čovekom. Takođe, odricanjem naše samovolje postaćemo duhovni ljudi.

Duhovnost nije nešto što dolazi kroz jedan susret s Bogom. Ona je rezultat izbora puta samoodricanja i vršenja Božije volje KONZISTENTNO dan za danom, nedelju za nedeljom i godinu za godinom. Razmislite o duhovnom stanju dva brata (oba su se obratila Hristu istog dana), deset godina nakon njihovog obraćenja. Jedan je sada zreli brat sa duhovnim rasuđivanjem, kome Bog može dati veliku odgovornost u crkvi. Drugi je još uvek dete, bez rasuđiivanja i u potrebi da ga drugi stalno hrane i ohrabruju. Šta ih toliko razlikuje? Male odluke koje su donosili tokom svakog dana od deset godina svog hrišćanskog života. Ako nastave na isti način, u narednih 10 godina razlika između njih biće još izraženija, i u večnosti njihovi različiti stepeni slave biće poput razlike u svetlosti koju emituje sijalica od 2000w i sijalica od 5w! “Zvezda od zvezde se razlikuje u slavi” (1.Kor.15:41).

Zamislite situaciju da posećujete dom u kome ste u iskušenju da pričate nešto negativno o određenom bratu (koga ne volite), koji nije prisutan. Šta uradite? Hoćete li popustiti tom iskušenju i ogovarati, ili ćete se odreći sebe i držati usta zatvorena? Bog nikada nikoga nije pogodio bolešću gube ili raka samo zato što je govorio loše o nekome i zato mnogi misle da takav greh neće uništiti njihove živote. Nažalost, tek u večnosti će mnoga braća i sestre shvatiti kako su svaki put kada su udovoljavali sebi, sami sebe pomalo uništavali. Tada će žaliti zbog načina na koji su uzalud provodili svoj život na zemlji.