Richard W. De Han
U današnjem svetu, većina nevernika je zbunjena ogromnim brojem religija. Pripadnici svake verske grupe objavljuju da su u pravu i zbog toga nastoje da i ostale ljude pridobiju i usklade ih svom načinu mišljenja. Da bi stvar postala još lošija, u samom hrišćanstvu postoji veoma široko razilaženje mišljenja i mnogo podela.
Veliki broj ljudi je toliko zbunjen oko pitanja koji je put istinit, da na kraju uopšte i ne odluči da napravi nekakav izbor. Čak su i mnogi vernici često nesigurni koja crkva uči istinu, te je zbog toga i dostojna njihove podrške. Upravo zbog toga bih u ovoj knjižici želeo da ti kažem kako da prepoznaš zdravu crkvu.
Dozvoli mi da počnem sa činjenicom da nikada nećeš naći savršenu crkvu. Praktično nema nikakve šanse da pronađeš crkvu gde ćeš se potpuno složiti sa svim njenim verovanjima i praksom. Zato mi dopusti da ti naznačim nekoliko osnovnih elemenata koji će ti pomoći da prosudiš da li je određena crkva zaista zdrava crkva. Ako su ti elementi postojeći, možeš se identifikovati sa takvom crkvom, raditi u njoj i služiti Gospodu sa entuzijazmom i radošću. Ali, ako ovi osnovni elementi nisu postojeći ili su promašeni, budi oprezan! Budi ekstremno pažljiv da ne daješ svoju asistenciju ili podršku bilo kojoj grupi koja odbija zdravo učenje i nauku Božije Reči.
Onda, kako možeš prepoznati zdravu crkvu? Na ovo pitanje ćemo najpre početi da odgovaramo tako što ćemo proučiti stvari u koje crkva veruje: da li je njena doktrina biblijska, da li ima čistu i jasnu osnovu vere, ili možda radi po filozofiji “nešto se dešava”…
Tužno je reći, ali to je upravo slučaj u nekim crkvama. Da bi ti bolje predstavio na čega mislim, dopusti mi da citiram deo članka koji je nedavno objavljen u novinama: …“Bivši teološki profesor, koji je rekao da ne veruje da je Isus fizički ustao iz groba, je dobio status prvoplasiranog sveštenika u crkvi”. ‘Jedan od slavnih u našoj crkvi, sveštenik’…pričao je reporter posle rukopolaganja profesora za sveštenika ‘je onaj koji je uvek pokazivao drugačije mišljenje od ostalih’. Njegovo postavljanje u svešteničku službu je izazvalo jednu od najvećih diskusija u deceniji. Novi sveštenik je izrazio mišljenje da glavni elementi hrišćanskog verovanja, kao što su Isusovo rođenje od devojke ili Njegovo vaskrsenje, više predstavljaju simboliku nego bukvalnu istinu!? On je takođe rekao: “Ako ja verujem da je Isus u isto vreme bio i Bog i čovek, vi niste dužni da verujete isto tako”…
Nema sumnje da su ovi teolozi mislili da je preporučljivo imati široke načine mišljenja. Ali, njihovo verovanje je pogrešno, smrtno pogrešno, ako smatraju da je sve jedno šta se veruje o nekim prvorazrednim biblijskim istinama. Od izuzetne važnosti je šta mi verujemo u vezi osobe Isusa Hrista, Njegovog slavnog dela pomirenja i ostalih biblijskih osnova. Dakle, dobro obrati pažnju na sve ove, vrlo značajne stvari i uporedi ih sa stanjem crkve koju pohađaš, ili imaš nameru da joj se prikloniš.
Da bi znali kako da prepoznamo zdravu crkvu, polazna tačka će nam biti proučavanje stvari u koje crkva veruje! Da li je crkva pouzdana u svojoj nauci?
Zdrava crkva je ispravna u ovim oblastima:
1. Bibliologija – Verovanja o Bibliji
2. Teologija – Verovanja o Bogu
3. Hristologija – Verovanja o Hristu
4. Soteriologija – Verovanja o spasenju
5. Pneumatologija – Verovanja o duhu
6. Eklesiologija – Verovanja o crkvi
7. Ešatologija – Verovanja o poslednjem vremenu
1. Bibliologija – Verovanja o Bibliji
Zdrava crkva je ispravna ako su najpre ispravna njena verovanja o Bibliji. Ispravna crkva veruje i uči da je Biblija inspirisana reč živog Boga. Bog je govorio! Nije nas ostavio da se bespomoćno mučimo u slepom traženju istine. Gospod nam je dao Sveto Pismo, nepogrešivo otkrivenje koje je napisano čoveku.
“Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božij, za svako dobro delo pripravljen” (2.Tim. 3:16,17).
Izraz “od Boga dano” na grčkom jeziku znači “Bogom nadahnuto”. Dakle, može se reći da je celo Pismo od Boga nadahnuto. Dok su ljudi kao autori pisali biblijske rukopise, sam Gospod ih je nadahnuo i otkrivao svoju poruku preko njih.
Da! Mi verujemo da je “sve pismo od Boga dano”. U suštini, mi smatramo da je Biblija i bukvalno i potpuno inspirisana od Boga. Ali, šta to znači?
Kada govorimo o bukvalnoj inspirisanosti, smatramo da je Sveti Duh vodio autore Svetog Pisma toliko precizno i tačno da su čak i njihove reči bile pod Njegovom kontrolom. Oni su u tolikoj meri bili predati Njegovom vođstvu da u toku pisanja nisu načinili nijednu grešku. Ovo nam dokazuje da je Biblija 100% istinita, do najsitnijih detalja!
Kada kažemo da verujemo u potpunu inspirisanost Svetog Pisma, onda smatramo da je svih 66 knjiga jednako inspirisano. Reč “bukvalno” dolazi od latinske reči koja znači “puno, potpuno”. Kada dokazujemo naše verovanje u “bukvalnu” inspirisanost, mi objavljujemo da je cela Biblija (od Knjige Postanka do Knjige Otkrivenja) inspirisana od Boga!
Jednu od najboljih definicija inspiracije (nadahnuća) koju sam ikada čuo je izrekao grčki naučnik Gausen: “Inspiracija je neobjašnjiva sila koju je božanski Duh unapred davao autorima Svetog Pisma, da bi ih vodio, čak i u upotrebljavanju reči koje su pisali, i da bi ih sačuvao od bilo koje greške ili propusta”.
Jedan od najvažnijih pokazatelja zdrave crkve je njeno verovanje da je Biblija nepogrešivo inspirisana Reč živog Boga!
2. Teologija – Verovanja o Bogu
Druga stvar pomoću koje prepoznajemo zdravu crkvu jeste proučavanje njene teologije, odnosno njenih verovanja o Bogu. Nemoguće je da crkva ima ispravnu doktrinu ako ne prihvata na ispravan način sve što Biblija govori o Bogu.
1.Jovanova poslanica 1:5 nam kaže: “Bog je videlo”. Ovo je dokaz Njegove apsolutne svetosti. Stih: “Bog je ljubav” (1.Jov. 4:8) objašnjava zašto je Bog dao sebe, radi dobra svojeg stvorenja. Objava iz Jevrejima poslanice 12:29 – “Jer je Bog naš oganj koji spaljuje”, predstavlja Boga kao osobu koja kažnjava one koji čine zlo. Nijedno učenje o Bogu se ne može nazvati biblijsko ako ne priznaje Njegovu svetost u istoj meri kao i Njegovu ljubav. Mora se znati Njegova mržnja prema grehu i osuda svakog zla isto kao i Njegovo zadovoljstvo u pravdi. Propovednik koji govori o Božijoj ljubavi bez ikakvog spominjanja o Božijem gnjevu prema grehu, ne prezentuje celu istinu.
Biblija takođe govori svojim čitaocima da je Bog jedan! On je bez rivala i konkurenta. Ne postoji drugi bog sličan Njemu. Iako je Bog jedan, mi prepoznajemo činjenicu da je On trojedini Bog: Otac, Sin i Sveti Duh – tri odvojene ličnosti, ali jedan Bog! Otac je Bog. Sin je Bog. Sveti Duh je Bog. Ali, svaki od tri člana Trojstva je osoba. Oni su oduvek postojali i jednaki su u snazi. Iako su tako ujedinjeni, u suštini oni ipak nisu tri Boga, nego jedan!
3. Hristologija – Verovanja o Hristu
Treći ključ pomoću kojeg prepoznajemo zdravu crkvu jesu njena verovanja o Hristu. Vrlo važno pitanje kojim možeš identifikovati da li određena crkvu zaslužuje tvoju lojalnost i podršku je šta ona uči o Gospodu Isusu Hristu. Tu pre svega mislim na verovanja koja su vezana za božanstvo i čovečnost Isusa Hrista.
Biblija uči da je Isus Hrist potpuno čovek i potpuno Bog. Hristovo božanstvo na primer je eksplicitno izraženo u 1. stihu Jovanovog Evanđelja: “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč”. Gospod Isus je objavio svoje božansto. On je rekao: “Ja sam pre nego se i Avram rodio” (Jovan 8:58).
Ali, Isus nije samo Bog. On je takođe čovek. Dokaz da je naš Gospod u isto vreme bio i Bog i čovek se nalazi u Filibljanima poslanici 2:5-8. On je rođen od device Marije. Za vreme svog zemaljskog putovanja kao čovek, On je često postajao umoran, bio je gladan, fizički je patio…ali neverovatno, On je zaista bio Bog! Misterija? Da, ali istina koju prihvatamo verom. Ako se crkva odriče Hristovog apsolutnog božanstva i čovečnosti, ona ne govori istinu o Njemu i nije vredna da joj veruješ.
Crkva koja je ispravna u hristologiji takođe veruje u Isusovo rođenje od device. Ona uči da je Marija bila devojka kada je Isus bio rođen. Kada je anđeo unapred objavio Mariji da će roditi sina, ona je odgovorila: “Kako će to biti kada ja ne znam za muža?” (Luka 1:31-34). Tada joj je anđeo rekao: “Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božij” (35. stih).
Svestan sam da će mnogi teolozi reći da je Isusovo rođenje od device od male važnosti u hrišćanskoj teologiji. Ali, ja se apsolutno ne slažem! Odbiti realnu činjenicu da je Isus rođen od device uključuje ne samo kontradikciju Božije reči, već i odricanje Njegovog božanstva i Njegove bezgrešnosti.
Kada propovednik kaže da Isus nije rođen od device, on shodno tome objavljuje da je Hrist bio samo jedno obično ljudsko biće. Ali, Biblija govori da je večno postojeća druga osoba Svetog Trojstva rođena od zemaljske majke. Bog Sveti Duh je natprirodno usadio taj život. Kada je Isus bio začet, večna Reč je započela novu vrstu postojanja. Isus je ušao u Marijino telo i dopustio sebi da bude rođen kao mala i bespomoćna beba. Ali, On je to uradio bez ikakvog načina pokoravanja svom božanstvu. Takvo čudo se nikada ne bi moglo desiti putem uobičajenog, ljudskog načina razmnožavanja. Zato je doktrina o Hristovom rođenju od device neophodna da bi se shvatio pojam Njegovog božanstva.
Rođenje Gospoda Isusa od device je takođe neophodno zbog Njegove bezgrešne prirode. Da je Isus začet prirodnim putem, nasledivši grešnu ljudsku prirodu, On nikada ne bi mogao biti naš Spasitelj. Svako rođeno ljudsko biće (osim Isusa Hrista) ulazi u ovaj svet kao grešnik. Svi mi nasleđujemo grešnu prirodu svojih roditelja. Naši roditelji su je nasledili od svojih roditelja, i tako sve do Adama. Svako ljudsko stvorenje koje je rođeno na ovom svetu posle pada, je iskvareno i grešno, zahvaljujući svom srodstvu sa Adamom. Svi mi ulazimo u ovaj svet kao članovi grešne i pale vrste.
Dakle, da je Gospod Isus začet prirodnim putem, On bi nasledio grešnost i krivicu Adama. On sam bi bio grešnik, i kao takav ne bi bio kvalifikovan za našeg Spasitelja. Ali, Biblija opisuje Gospoda Isusa kao totalno bezgrešno biće. Petar Ga opisuje kao “prečisto i bezazleno jagnje” (1.Pet.1:19). Pavle dokazuje Hristovu bezgrešnost kada piše da Bog “onoga koji ne znadijaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija u njemu” (2.Kor.5:21). Da bi poneo naše grehe, Isus je morao biti bezgrešan, a rođenje od devojke je upravo to i omogućilo.
Crkva koja je ispravna u ovom pogledu hristologije takođe veruje u Hristovu zameničku smrt. Ona uči da je Isus, jedini čovek bez greha umro na krstu za grešnike. Da, On je umro umesto nas! Prema Rimljanima poslanici 4:25 Isus Hrist “se predade za grehe naše”. 1.Petrova poslanica 2:24 nam govori da je Isus “sam izneo naše grehe na telu svojemu na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo”. Isus je umro za nas! Zauzeo je naše mesto na krstu i zbog toga kažemo da verujemo u Njegovu zameničku (iskupljujuću) smrt.
Da podsetimo, zdrava crkva mora biti ispravna i u ovom pogledu hristologije! Dakle, još jedan način za prepoznavanje crkve koja je dostojna da je pohađaš i budeš njen zajedničar jeste istraživanje njene nauke o Hristu:
Da li se veruje u Njegovo božanstvo? U njegovu ljudsku prirodu? U Njegovo rođenje od device? U Njegov bezgrešan život? U Njegovu smrt? U Njegovo vaskrsenje? U njegov lični ponovni dolazak?
Ove istine pravog hrišćanstva su od suštinske važnosti, i svako ko ih se odriče zaista ne može biti ni nazvan imenom hrišćanin!