“Verujte da ste primili”
Ili, Vera koja uzima
“Zato vam kažem, sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ste primili; i biće vam.” Marko 11:24
KOJE obećanje! Toliko veliko, toliko Božansko, da naša mala srca ne mogu da ga obuhvate, nego na svaki mogući način pokušavaju da ga ograniče na ono što mi mislimo da je sigurno i verovatno; umesto da dopustimo da Njegova oživljujuća sila i energija, baš takva kakvu je On dao, uđe i raširi naša srca do mere onoga što su Njegova ljubav i snaga zaista spremne da urade za nas. Vera je veoma daleko od samog presvedočenja u istinu Božije reči ili zaključak povučen iz izvesnog obećanja. To je uho koje je čulo šta Bog kaže da će učiniti, oko koje je videlo Njega da to radi, i prema tome, gde postoji prava vera nemoguće je da odgovor ne dođe. Ako se postaramo da činimo jednu stvar koju On traži od nas dok se molimo: “VERUJTE da ste primili”, On će se postarati da uradi ono što je obećao: “Biće vam”. Ključna stvar Solomunove molitve (2.Dnev.6:4) “Blagosloven da je Gospod Bog Izraela, koji je ispunio rukom svojom ono što je svojim ustima govorio Davidu, ocu mojem” jeste osnovna crta svih istinskih molitvi: radosno obožavanje Boga čija ruka uvek obezbeđuje ispunjenje onoga što Njegova usta kažu. Hajde da u tom duhu slušamo obećanje koje Isus daje. Svaki deo tog obećanja sadrži u sebi Božansku poruku.
“Sve…” Pri ovoj prvoj reči naša ljudska mudrost odjednom počinje da sumnja i pita: Ovo sigurno ne može biti bukvalno istina! Međutim, ako nije, zašto je Učitelj to rekao, koristeći najjači izraz koji je mogao naći: “Sve što ištete.” Ne radi se o tome da je to jedini slučaj kada je On to rekao. Zar nije On koji je takođe rekao: “Ako možeš verovati, SVE je moguće onome koji veruje; ‘Ako imate veru, NIŠTA vam neće biti nemoguće.” Vera je toliko potpuno delo Božijeg Duha kroz Njegovu reč u pripremljenom srcu verujućeg učenika, da je nemoguće da ispunjenje ne dođe; vera je zalog i preteča dolazećem odgovoru. Da, ‘SVE što ištete u molitvi verujući, primate.’ Tendencija ljudskog rezonovanja jeste da ovde umetne određene kvalifikacione klauzule: ‘Ako celishodno’ ‘Ako po Božijoj volji’, da se slomi sila izjave koja se čini opasna. O, čuvajmo se da ne postupamo tako da Učiteljevim rečima! Njegovo obećanje je u potpunosti bukvalno istina. On želi da Njegova često ponavljana reč ‘sve’ uđe u naša srca i otkrije nam kako je moćna snaga vere, kako zaista Glava poziva udove da dele sa Njim Njegovu silu, kako u potpunosti naš Otac stavlja svoju snagu na raspolaganje detetu koje se u potpunosti pouzdaje u Njega. U reči ‘sve’ vera ima svoju hranu i snagu: dok oslabljujemo tu reč, oslabljujemo i veru. ‘Sve’ je bezuslovno: jedini uslov je ono što se podrazumeva u verovanju. Pre nego što možemo verovati moramo saznati i znati šta je Božija volja. Verovanje je vežba za dušu koja je okružena i predata uticaju Reči i Duha; ali kada jednom verujemo ništa neće biti nemoguće. Ne daj Bože da pokušavamo da srozamo Njegovo ‘sve’ na nivo onoga što mi mislimo da je moguće. Hajde da sada jednostavno uzmemo Hristovo “SVE” kao meru i nadu naše vere: to je seme-reč koje će se, ako se uzima i čuva u srcu baš onako kao ga On daje, razviti i ukoreniti, ispuniti naš život svojom puninom i doneti obilan rod.
“Sve što ištete u svojoj molitvi…” U molitvi je to ‘sve’ doneseno Bogu, da bi tražili i primili od Njega. Vera koja ih prima je plod molitve. Sa jedne strane mora postojati vera pre nego što može postojati molitva, a sa druge strane vera je ishod i razvoj molitve. Samo u ličnom prisustvu Spasitelja i odnosu sa Njim, vera raste do mere da shvatimo nešto što se u prvi mah čini previsoko. U molitvi podižemo našu želju do svetlosti Božije svete volje, da se naši motivi testiraju i da se dokaže da li zaista tražimo u ime Isusovo i samo za slavu Božiju. U molitvi čekamo vođstvo Duha da nam pokaže da li tražimo pravu stvar i u pravom duhu. U molitvi postajemo svesni našeg nedostatka vere, da smo dovedeni da kažemo Ocu da verujemo i da dokazujemo realnost naše vere poverenjem kojim istrajavamo u molitvi. Isus uči da se u molitvi inspiriše vera. Onaj koji odlaže da se moli ili gubi srce u molitvi zato što još uvek uvek ne oseća da ima dovoljno vere potrebne da dobije odgovor, nikada neće naučiti da veruje. Onaj ko počinje da se moli i traži naći će Duha vere koji se ne daje nigde tako sigurno kao u podnožju Prestola.
“Verujte da ste primili.” Jasno je da ono što treba da verujemo jeste da primimo upravo stvari koje tražimo. Spasitelj ne nagoveštava da će Otac, pošto zna šta je najbolje, dati nešto drugo. Sama planina se čupa verom i baca u more. Postoji molitva u kojoj, u svemu, iznosimo naše zahteve sa molitvom i preklinjanjem, a nagrada je slatki mir srca i uma koje čuva Bog. To je molitva pouzdanja. Ona nas obaveštava u vezi stvari za koje ne možemo saznati da li će ih Bog dati. Kao deca, mi iznosimo naše želje za bezbroj stvari svakodnevnog života i ostavljamo Ocu da odluči da li da ih da ili ne, kako On misli da je najbolje. Međutim, molitva vere o kojoj Isus govori je nešto drugačije, nešto više. Kada, da li u većim interesima Božijeg posla ili u manjim brigama našeg svakodnevnog života, duša bude dovedena da vidi kako ne postoji ništa što toliko poštuje Oca kao vera koja je sigurna da će On učiniti ono što rekao, dajući nam sve što god tražimo, i čvrsto stane na obećanje dato Duhom, ona može znati za sigurno da prima upravo ono što traži. Samo vidite kako je Gospod ovo jasno predstavio pred nas u stihu 23 – “Ako ne posumnja u svom srcu, nego veruje da će biti kao što govori: biće mu što god reče.” Ovo je blagoslov molitve vere o kojoj Isus govori.
“Verujte da ste primili.” Ovo je reč od centralnog značaja, čije značenje se suviše često pogrešno razumeva. Verujte da ste primili! E sada, dok se molimo mi tražimo određene stvari. Jedino ih kasnije možemo imati u ličnom iskustvu; ali sada, bez viđenja treba da verujemo da nam je Otac u nebu to već dao. Primanje ili prihvatanje odgovora na molitvu jeste upravo kao primanje ili prihvatanje pomilovanja od Isusa, duhovna stvar, čin vere odvojen od svih osećanja. Kada dolazim kao onaj koji preklinje za pomilovanje, ja verujem da je Isus u nebu na mojoj strani i zato Ga primam i prihvatam. Kada dolazim da se molim za neki poseban dar koji je u skladu sa Božijom reči, ja verujem da mi je dato ono što tražim: Verujem da imam to, držim to u veri; zahvaljujem Bogu da je to moje. “I kad znamo da nas sluša što god molimo, znamo da će nam dati što ištemo od Njega.”
“I biće vam.” To jest, dar koji smo najpre održali u veri kao nešto što nam je povereno u nebu, takođe će postati naše u ličnom iskustvu. Međutim, da li će biti potrebno da se molimo duže ako znamo da nas je Bog čuo i da smo primili ono što smo tražili? Postoje slučajevi u kojima takva molitva neće biti potrebna, u kojima je blagoslov spreman da stigne odjednom, ali ako se čvrsto držimo u pouzdanju i dokažemo svoju veru slavljenjem zbog toga što smo primili, uprkos što to nemamo još u iskustvu. Postoje i drugi slučajevi u kojima vera koja je primila treba još dodatno da se oproba, ojača istrajnim molitvama. Samo Bog zna kada je sve u nama i oko nas potpuno zrelo za manifestaciju blagoslova koji je dat po veri. Ilija je znao za sigurno da će doći kiša; Bog je obećao, a ipak je morao da se moli sedam puta. I te molitve nisu bile predstava ili igra, nego intenzivna duhovna realnost u srcu onoga koji leži tamo moleći se za delotvornost toga što treba da se desi. “Verom i strpljenjem smo nasledili obećanja.” Vera najpouzdanije govori, ja sam primio. Strpljenje istrajava u molitvi dok se poklon koji je dodeljen u nebu ne vidi na zemlji. “Verujte da ste primili i biće vam.” Između primili na nebu i biće vam na zemlji, verujte: verujuće slavljenje i molitva je veza.
I sada, zapamtite još jednu stvar: Isus je rekao ovo. Dok gledamo tako otvoreno nebo za nas i Oca na tronu koji nam nudi što god zaištemo u veri, naša srca se osećaju puna stida da tako malo koristimo našu privilegiju, i puna straha da naša slaba vera i dalje neće uspevati da shvati ono što je toliko jasno postavljeno u sferu našeg dometa. Postoji jedna stvar koja mora da nas ojača i ispuni nadom: to je Isus koji je doneo ovu poruku od Oca. On sâm, kada je bio na zemlji, živeo je život vere i molitve. Bilo je to kada su učenici izrazili iznenađenje zbog onoga što je učinio sa smokvom. Tada im je rekao da isti Njegov život može biti i njihov; da bi mogli da zapovede ne samo smokvi, nego samoj planini, i ona bi morala da posluša. I On je naš život: sve što je bio na zemlji On je sada u nama, sve što uči On zaista to daje. Sâm On je autor i usavršitelj naše vere: On daje duh vere; ne bojmo se da takva vera nije namenjena za nas. Namenjena je za svako Očevo dete, to je na dohvat ruke svakome ko će detinje predati sebe Očevoj volji i ljubavi, pouzdavajući se u Očevu Reč i silu. Dragi brate i sestro, neka nas misao da ova reč dolazi od Isusa, Sina, našeg brata, ohrabri, i neka naš odgovor bude: Da, blagosloveni Gospode, mi verujemo Tvojoj reči , mi verujemo da primamo.
“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO”
Molitva
Blagosloveni Gospode, Ti si došao od Oca da nam pokažeš svu Njegovu ljubav i sve trezore blagoslova koje ljubav čeka da podari. Gospode, Ti si dao u ovom danu vrata tako širom otvorena i dao si nam takva obećanja da bismo dobili slobodu u molitvi, da moramo poocrveneti pošto su naša loša srca toliko malo obuzeta time. To je bilo preveliko za nas da bismo verovali.
Gospode, mi sada očekujemo od Tebe da nas naučiš da držimo i koristimo ovu dragocenu reč: “Sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ste primili.” Blagosloveni Isuse, Ti si Onaj u kome naša vera mora biti ukorenjena ako želi da uzraste. Tvoje delo nas je u potpunosti oslobodilo od sile greha i otvorilo put ka Ocu; Tvoja ljubav uvek čežne da nas dovede u puno zajedništvo Tvoje slave i moći; Tvoj Duh nas uvek privlači u život savršene vere i poverenja, mi smo uvereni da ćemo u Tvojoj školi naučiti da se molimo molitvom vere. Ti ćeš nas vežbati da se molimo tako da verujemo da smo primili, da verujemo da zaista imamo to što tražimo. Gospode, nauči me da Te tako znam, volim i da se pouzdam, da bih živio i prebivao u Tebi, da se sve moje molitve uzdignu i dođu pred Boga u Tebi, i da moja duša u Tebi može da ima sigurnost da je moja molitva poslušana. Amin.
.