“Imajte veru u Boga”
Ili, Tajna verujuće molitve
“Isus odgovori i reče im: imajte veru u Boga. Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu. Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam.” (Marko 11:22-24)
Obećanje odgovora na molitvu, koje je činilo našu jučerašnju lekciju, jedno je od najdivnijih u celom Pismu. U koliko mnogo srca je ono podiglo pitanje: Kako ću ikada moći postići takvu veru koja zna da prima sve što traži?
Na ovo pitanje bi naš Gospod da odgovori danas. Pre nego što je dao to čudesno obećanje svojim učenicima, On je rekao drugu reč, u kojoj ističe gde vera u odgovor na molitvu ima svoj rast i gde uvek nalazi svoju snagu. IMAJTE VERU U BOGA: ova reč prethodi drugoj, Imajte veru u obećanje odgovora na molitvu. Sila da se veruje obećanju u potpunosti i samo zavisi, od vere u davaoca obećanja. Poverenje u osobu rađa poverenje u njegovu reč. Samo kada živimo u povezanosti sa Bogom u ličnom, ljubavnom odnosu, kada je SAM BOG nama sve, kada je naše biće neprekidno otvoreno i izloženo moćnim uticajima koji su na delu gde je Njegovo sveto prisustvo otkriveno, samo tamo će biti razvijen kapacitet za verovanje da On daje što god mi tražimo.
Ova povezanost između vere u Boga i vere u Njegovo obećanje postaće nam jasna ako razmišljamo šta je zapravo vera. Ona je često upoređena sa rukom ili ustima, kojima mi uzimamo i prisvajamo šta nam se nudi. Ali je od važnosti da razumemo da je vera takođe uvo kojim čujem šta je obećano, oko kojim vidim šta mi se nudi. O ovome zavisi snaga uzimanja. Moram čuti osobu koja mi daje obećanje: sâm ton njegovog glasa daje mi hrabrost da verujem. Moram ga videti: u svetlu njegovog oka i lika, nestaje sav strah od mog prava da uzmem. Vrednost obećanja zavisi od davaoca obećanja: vera u obećanje zavisi od mog poznavanja davaoca obećanja.
Iz tog razloga je Isus, pre nego što je dao to predivno molitveno obećanje, prvo rekao: “IMAJTE VERU U BOGA.” A to je, neka vaše oči budu otvorene za živog Boga, i gledajte na Njega, Njega koji je nevidljiv. Ja se okom prepuštam uticaju onoga što je ispred mene; dozvoljavam Mu da uđe, da izvrši svoj uticaj, da ostavi svoj utisak na moj um. Tako je verovanje Boga samo gledanje na Boga i ono šta On jeste, dozvoljavajući Mu da otkrije svoju prisutnost, dajući Mu vreme i prepuštajući Mu celo biće da primi u sebe potpuni utisak onoga što On jeste kao Bog, duše otvorene da primi i raduje se u zaseni Njegove ljubavi. Da, vera je oko kojem Bog pokazuje šta On jeste i šta čini: kroz veru svetlost Njegove prisutnosti i delovanje Njegove moćne sile utiču u dušu. Kao što ono šta ja gledam živi u meni, tako po veri Bog živi u meni.
Vera je tako čak i uvo kroz koje je glas Božiji uvek saslušan i nastavljen je razgovor sa Njim. Kroz Svetog Duha nam Otac govori; Sin je Reč, suština onoga šta Bog govori; Duh je živi glas. Ovo dete Božije treba da ga vodi i usmerava; tajni glas sa neba mora ga učiti, kao što je učio Isusa, šta da kaže i šta da čini. Uvo otvoreno prema Bogu, to je, verujuće srce koje čeka na Njega, da čuje šta On kaže, čuće Njegov govor. Reči Božije neće samo biti reči iz Knjige, nego, izlazeći iz usta Božijih, one će biti duh i istina, život i sila. One će doneti u delu i živom iskustvu to šta su inače samo misli. Kroz to otvoreno uvo duša čeka pod uticajem života i sile Samog Boga. Kao što reči koje čujem ulaze u um, prebivaju i rade tamo, tako kroz veru Bog ulazi u srce, tamo prebiva i radi.
Kad je vera potpuno upotrebljena kao oko i uvo, kao sposobnost duše kojom vidimo i čujemo Boga, tada će biti sposobna da upotrebi svoju punu silu kao ruka i usta, kojima prisvajamo Boga i Njegov blagoslov. Sila primanja zavisiće u potpunosti od sile duhovnog opažanja. Iz tog razloga Isus je rekao, pre nego što je dao obećanje da će Bog odgovoriti na verujuću molitvu: “IMAJTE VERU U BOGA.” Vera je jednostavno predanje: prepuštam se utisku koji imaju na mene vesti koje čujem. Po veri ja se prepuštam živom Bogu. Njegova slava i ljubav ispunjavaju moje srce, i imaju vlast nad mojim životom. Vera je zajedništvo; predajem se uticaju prijatelja koji mi daje obećanje, i time postajem povezan sa njim. I kada uđemo u to živo zajedništvo sa Samim Bogom, u veri koja Ga uvek vidi i čuje, tada postaje lako i prirodno da verujemo Njegovom obećanju u vezi molitve. Vera u obećanje je plod vere u davaoca obećanja: molitva vere je ukorenjena u životu vere. I na taj način je vera koja se moli efektivno svakako dar Božiji. Ne kao nešto što nam On da ili ulije odjednom, nego u mnogo dubljem i istinskijem smislu, kao blagoslovljena narav ili navika duše koja je kovana i raste u nama u životu odnosa sa Njim. Zasigurno za onog koji dobro poznaje svog Oca, i živi u neprekidnom bliskom odnosu sa Njim, jednostavna je stvar verovati obećanju da će On učiniti volju Svojeg deteta koje živi u jedinstvu sa Njim.
Zbog toga što vrlo mnogo Božije dece ne razumeju tu povezanost između života vere i molitve vere, njihovo iskustvo sile molitve je tako ograničeno. Kad oni iskreno čeznu da zadobiju odgovor od Boga, oni svo svoje srce usmere na obećanje, i daju sve od sebe da dohvate to obećanje u veri. Kada ne uspeju, spremni su da izgube nadu; obećanje je istinito, ali je izvan njihove sile da se uhvate za njega u veri. Čujte lekciju koju nas Isus danas uči: IMAJTE VERU U BOGA, Živoga Boga: neka vera gleda u Boga više nego u obećanu stvar: Njegova ljubav, Njegova sila, Njegova živa prisutnost probudiće i ojačati veru. Lekar bi onome ko ga pita na koji način da ojača svoje ruke i dlanove da može da grabi i drži, odgovorio da njegova cela građa mora biti izgrađena i ojačana. Tako se lek za nemoćnu veru nalazi samo u aktiviranju našeg celog duhovnog života u odnosu sa Bogom. Nauči da veruješ u Boga, da se držiš Boga, da dozvoliš Bogu da poseduje tvoj život, i biće ti lako da se držiš obećanja. Onaj koji poznaje i veruje Boga uviđa da je lako verovati i u obećanje.
Primetimo kako se jasno ovo ističe kod svetaca starine. Svako posebno pokazivanje sile vere bilo je plod posebnog Božijeg otkrivenja. Vidimo to u Avraamu: “dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit. Pa ga izvede napolje i reče mu… I POVEROVA AVRAM BOGU.” I kasnije ponovo: “javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog Svemogući. A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče: Od mene evo zavet moj s tobom.” Otkrivenje Samog Boga dalo je živu silu obećanju da uđe u srce i pokrene veru. Zato što su poznavali Boga, ovi ljudi vere nisu mogli drugo nego da veruju Njegovom obećanju. Božije obećanje biće nam ono što nam je sam Bog. Čovek koji hoda pred Gospodom, i pada na svoje lice da sluša dok mu živi Bog govori, jeste onaj koji će stvarno primiti obećanje. Iako imamo Božija obećanja u Bibliji, sa punom slobodom da ih uzmemo, nedostaje duhovna sila, osim ako nam ih Sam Bog ne izgovori. A On govori onima koji hodaju i žive sa Njim. Tako dakle, IMAJTE VERU U BOGA: neka vera bude sva oko i uvo, predaja da dozvoli Bogu da učini Svoj potpuni utisak, i otkrije Samog Sebe u potpunosti u duši. Držite to kao jedan od glavnih blagoslova molitve da vežbate veru u Boga, kao Živog Moćnog Boga koji čeka da ispuni u nama svo zadovoljstvo Njegove volje, i delo vere sa silom. Gledajte u Njemu Boga Ljubavi, čije je ushićenje da blagoslovi i udeli Sebe. U takvom obožavanju verom u Boga sila će brzo doći da verujemo i obećanju: “SVE ŠTO MOLITE I TRAŽITE, VERUJTE DA STE PRIMILI.” Da, gledajte da u veri učinite Boga svojim ličnim; obećanje će takođe biti vaše.
Dragocena lekcija koju nas Isus treba naučiti ovog dana. Mi tražimo Božije darove: Bog želi da nam da SEBE prvo. Mislimo o molitvi kao sili da privuče dole dobre darove sa neba; o Isusu kao sredstvu kojim ćemo sebe približiti gore Bogu. Želimo da stojimo na vratima i vapimo; Isus bi da prvo uđemo i shvatimo da smo prijatelji i deca. Hajde da prihvatimo učenje. Neka nas svako iskustvo malenkosti naše vere u molitvi nagna da prvo imamo i vežbamo više vere u živog Boga, i da u takvoj veri prinesemo sebe Njemu. Srce puno Boga ima silu za molitvu vere. Vera u Boga rađa veru u obećanje, takođe u obećanje odgovora na molitvu.
Tako dakle, dete Božije, uzmi vreme, uzmi vreme, da se pokloniš pred Njim, da čekaš na Njega da otkrije Sebe. Uzmi vreme, i nek tvoja duša u svetom strahopoštovanju i obožavanju vežba i izrazi svoju veru u Beskonačnog, i dok On udeljuje Sebe i preuzima te u posed, molitva vere će krunisati tvoju veru u Boga.
“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO!”
Molitva
O moj Bože! Ja verujem u Tebe. Verujem u Tebe kao Oca, Beskonačnog u Tvojoj Ljubavi i Sili. I kao Sina, mog Otkupitelja i mog Života. I kao Svetog Duha, Utešitelja i Vodiča i Silu. Trojedini Bože, imam veru u Tebe. Znam i siguran sam da sve što Ti jesi, jesi za mene, da sve što si Ti obećao Ti ćeš i izvršiti.
Gospode Isuse! Uvećaj tu veru. Nauči me da uzmem vreme, i čekam i obožavam u Svetoj Prisutnosti dok moja vera ne uzme sve što ima u mom Bogu za mene. Nek ona vidi Njega kao Izvor svega Života, koji radi sa Svemogućom Silom da ostvari Njegovu volju na svetu i u meni. Nek ona vidi Njega u Njegovoj ljubavnoj čežnji da udovolji i ispuni moje želje. Nek ona tako obuzme moje srce i život da kroz veru sam Bog može prebivati tamo. Gospode Isuse, pomozi mi! sa svojim celim srcem da verujem u Boga. Neka me u svakom trenutku vera u Boga ispunjava.
O moj Blagosloveni Spasitelju! Kako Te može Tvoja Crkva proslaviti, kako može ispuniti posao zastupanja kroz koje Tvoje kraljevstvo mora doći, ako ceo naš život ne bude VERA U BOGA. Blagosloveni Gospode! Govori Tvoju Reč, “IMAJTE VERU U BOGA,” u dubine naših duša.
.