DRUGA LEKCIJA

“Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski klanjaoci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac baš takve klanjaoce želi. Bog je Duh, i oni koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da mu se klanjaju” – Jovan 4:23, 24.

Ove Isusove reči samarjanki jesu Njegovo prvo zabeleženo učenje o molitvi. One nam daju divan uvid u svet molitve. Otac traži obožavaoce: naše obožavanje zadovoljava Njegovo srce ljubavi i raduje Ga. On traži prave obožavaoce, ali ne nalazi toliko koliko bi želeo da ih ima. Istinsko obožavanje jeste ono koje je u duhu i istini. Sin je došao da otvori put za ovo obožavanje u duhu i istini, i da nas tome nauči. I tako jedna od naših prvih lekcija u školi molitve koju moramo razumeti jeste šta to znači moliti se u duhu i istini, i znati kako to postići.

Naš Gospod je samarjanki govorio o trostrukom obožavanju. Najpre postoji neuko obožavanje koje su imali Samarjani: “Vi se klanjate onome što ne poznajete.” Drugo, inteligentno obožavanje Jevreja koji imaju istinsko poznanje Boga: “Mi se klanjamo onom što poznajemo, jer spasenje dolazi od Jevreja.” I zatim novo, duhovno obožavanje koje je On sâm došao da nam predstavi: “Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski klanjaoci klanjati Ocu u duhu i istini.” Iz ovoga je evidentno da reči “u duhu i istini” ne znače, kao što se često misli, iskreno, od srca, u iskrenosti. Samarićani su imali pet knjiga Mojsijevih i neko znanje o Bogu. Tamo je bez sumnje bilo više od jednog čoveka koji su iskreno tražili Boga u molitvi. Jevreji su imali zaista puno otkrivenje Boga u Njegovoj reči, koje je bilo do tada dato; među njima je bilo pobožnih ljudi koji su prizivali Boga svim svojim srcem. A ipak, ne “u duhu i istini”, u punom značenju tih reči. Isus kaže: “Dolazi čas i već je tu”, jedino će u Njemu i kroz Njega to obožavanje Boga biti u duhu i istini.

Među hrišćanima još uvek postoje tri klase obožavaoca. Jedni koji u svom neznanju jedva da znaju šta traže: oni se iskreno mole, a ipak dobijaju jako malo. Drugi imaju mnogo tačnije poznanje i pokušavaju da se mole svim svojim umom i srcem, i često se mole najiskrenije, a ipak ne postižu potpuno blaženstvo obožavanja u duhu i istini. Što se tiče ove treće klase, moramo tražiti da se naš Gospod Isus zauzme za nas. On nas mora učiti kako da obožavamo u duhu i istini. To je jedino duhovno obožavanje; to čini nas obožavaoce onakvima kakve Otac traži. U molitvi će sve zavisiti od toga da li dobro razumevamo i praktikujemo obožavanje u duhu i istini.

“Bog je Duh, i oni koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da mu se klanjaju.” Prva misao koju nam Gospodar predlaže jeste da mora postojati harmonija između Boga i Njegovih obožavaoca, obožavanje mora biti onakvo kakav je Bog. To je u skladu sa principom koji preovladava u celom univerzumu: tražimo korespodenciju (vezu) između objekta i organa kojem se otkriva ili predaje. Oko ima unutrašnju sposobnost za svetlost, uho za zvuk. Čovek koji bi da istinski obožava Boga, da pronađe, upozna, poseduje i uživa Boga, mora biti u harmoniji sa njim, mora imati kapacitet da ga primi. Pošto Bog jeste Duh, moramo obožavati u duhu. Kakav je Bog, takav je i obožavalac.

A šta to znači? Žena je pitala našeg Gospoda da li je Samarija ili Jerusalim pravo mesto obožavanja. On odgovara da obožavanje ubuduće neće biti ograničeno na određeno mesto: “Ženo, veruj mi, dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori, ni u Jerusalimu.” Kako je Bog Duh i ne obavezuje Ga prostor ili vreme, ali je u Njegovom beskonačnom savršenstvu uvek i svuda isti, tako i Njegovo obožavanje ubuduće neće biti više ograničeno na mesto ili formu, nego će biti duhovno kao što je Bog sâm duhovan. Lekcija dubokog značaja. Koliko naše hrišćanstvo pati od toga da se ograničava na određeno vreme i mesto. Čovek koji želi da se iskreno moli u crkvi ili u sobi provodi veći deo sedmice ili dana u duhu koji je potpuno suprotan onom u kojem se molio. Njegovo obožavanje je bilo delo fiksnog mesta ili sata, a ne njegovog celog bića. Bog je Duh: On je večni i nepromenjivi, ono što On jeste, On je uvek i u istini. Stoga naše obožavanje mora biti tako u duhu i istini: obožavanje Njega mora biti duh našeg života, naš život mora biti obožavanje u duhu, kao što je Bog Duh.

“Bog je Duh, i oni koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da mu se klanjaju.” Druga misao koja nam dolazi jeste da obožavanje u duhu mora doći od sâmog Boga. Bog je Duh: On jedini može da nam dâ Duha. Iz tog razloga je poslao svog Sina da nas osposobi za takvo duhovno obožavanje, dajući nam Svetoga Duha. Isus govori o Božijem delu kada dva puta kaže: “Dolazi čas”, a zatim dodaje, “i već je tu.” On je došao da krsti Duhom Svetim. Duh nije mogao da dođe dok Isus nije bio proslavljen (Jovan 1:33, 7:37,38, 16:7). To se desilo kada je On učinio kraj grehu i ušao u Svetinju nad svim Svetinjama svojom krvlju, tamo je za nas primio Svetog Duha (Dela 2:33), da bi mogao da ga pošalje nama kao Duha Oca. To se desilo kada nas je Hristos otkupio i kada smo u Njemu postali Božija deca. Tada je Otac poslao Duha Njegovog Sina u naša srca koji viče: “Ava, Oče.” Obožavanje u duhu jeste obožavanje Oca u Duhu Hrista, Duh posinjenja.

Iz tog razloga Isus ovde koristi ime Oca. Nikada ne nalazimo nekog starozavetnog svetog čoveka koji se lično predstavlja kao Božije dete ili naziva Boga svojim Ocem. Obožavanje Oca je moguće samo onima kojima je dat Duh Sina. Obožavanje u duhu je moguće samo onima kojima je Sin otkrio Oca i koji su primili duh posinjenja. Jedini je Hristos koji otvara put i uči obožavanje u duhu.

I u istini. To ne znači samo u iskrenosti. Niti samo to označava, u skladu sa istinom Božije Reči. Izraz je od dubokog i božanskog značenja. Isus je “jedinorodni od Oca, pun blagodati i istine.” “Zakon je dat kroz Mojsija, a blagodat i istina je došla od Isusa Hrista.” Isus kaže: “Ja sam istina i život.” U Starom zavetu sve je bilo senka i obećanje; Isus je doneo i daje realnost, suštinu tih stvari kojima su se starozavetni vernici nadali. U Njemu su blagoslovi i sile večnog života naš stvarni posed i iskustvo. Isus je pun blagodati i istine; Sveti Duh je Duh istine; kroz Njega blagodat koja je u Isusu jeste naša u delu i istini, pozitivna komunikacija božanskog života. I tako obožavanje u duhu jeste obožavanje u istini; stvarna, živa zajednica sa Bogom, prava korespodencija i harmonija između Oca, koji je Duh, i deteta koje se moli u duhu.

Ono što je Isus rekao samarjanki, ona nije mogla odjednom razumeti. Pentakost je trebao da se otkrije u punom svom značenju. Jedva da smo spremni, na samom ulasku u školu molitve, da shvatimo takvo učenje. Razumećemo ga bolje kasnije. Neka samo počnemo i prihvatimo lekciju kao što je On daje. Mi smo telesni i ne možemo dati Bogu obožavanje koje On traži. Ali, Isus je došao da pruži Duha; On Ga je dao nama. Neka naš stav prema molitvi bude onakav kako su nas Hristove reči naučile. Neka postoji duboko ispovedanje naše nesposobnosti da damo Bogu obožavanje koje Mu je ugodno; detinja spremnost da učimo i čekamo na Njega da nas pouči; jednostavna vera koja se predaje delovanju Duha. Iznad svega, hajde da brzo počnemo da se držimo blagoslovene istine – mi ćemo shvatiti da Gospod ima više da nam kaže o tome – da je poznanje Božijeg Očinstva, otkrivenje Njegovog beskrajnog Očinstva u našim srcima, vera u beskrajnu ljubav koja nam daje svog Sina i Duha koji nas čini Njegovom decom, zaista tajna molitve u duhu i istini. To je novi i živi put koji je Hristos otvorio za nas. Imati Hrista Sina i Duha Sina koji boravi u nama i otkriva Oca, to nas čini istinskim, duhovnim obožavaocima.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO!”

Molitva

Blagosloveni Gospode! Obožavam ljubav kojom si učio ženu, koja je odbila da Ti dâ čašu vode, kakvo mora biti obožavanje Boga. Radujem se u sigurnosti da nećeš manje učiti Tvog učenika koji dolazi Tebi sa srcem koje čezne da se moli u duhu i istini. O moj Sveti Gospodaru! Uči me toj blagoslovenoj tajni.

Uči me da obožavanje u duhu i istini nije od čoveka, nego dolazi samo od Tebe; da to nije samo stvar vremena i doba, nego izlivanje Tvog života iz nas. Uči me da se približim Bogu u molitvi sa dubokim utiskom mog neznanja i nemanja ničeg u sebi što mogu da Mu ponudim, a u isto vreme zalihe koje si ti, Spasitelju moj, obezbedio za delovanje Duha u mojim detinjastim zamuckivanjima. Ja blagosiljam Tebe da sam u Tebi dete i imam detinju slobodu pristupa; da u Tebi imam duha Posinjenja i obožavanja u istini. Uči me, iznad svega, blagosloveni Sine Oca, kako je otkrivenje Oca to što daje poverenje u molitvi, i neka beskrajno Očinstvo Božijeg srca bude moja radost i snaga za život molitve i obožavanja. Amin.