DEVETNAESTA LEKCIJA

“Idem Ocu”

ili, Sila za molitvu i rad

Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom. I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti.” (Jovan 14:12,13)

Spasitelj je započeo svoju javnu službu sa učenicima propovedajući na gori, a završio ju je oproštajnim govorom koji je zabeležio učenik JovanU obe situacije više puta je spominjao molitvu, ali na različit način. U propovedi na gori je govorio učenicima kao onima koji su tek pristupili Njegovoj školi, koji su samo znali da je Bog njihov Otac i čije molitve su prvenstveno bile usmerene na zadovoljavanje njihovih vlastitih potreba. U svom oproštajnom govoru On je govorio učenicima čija se obuka približila kraju i koji su spremni da, kao Njegovi poslanici, preuzmu Njegovo mesto i Njegov posao. U početku je Njegova glavna lekcija bila: budite kao deca, molite sa verom, imajte poverenja u Oca da će vam dati sve dobre darove. Na kraju On ukazuje na nešto veće: oni su sada Njegovi prijatelji kojima je rekao sve što je čuo od Oca; oni su Njegovi poslanici koji su uključeni u Njegove planove i u čije ruke je poveren Njegov posao i kraljevstvo na zemlji. Oni će sada biti zaduženi da idu i rade Njegov posao, i u sili Njegovog nadolazećeg vaznesenja i veće poslove: molitva će sada biti kanal kroz koji će primiti silu za njihov posao. Sa Hristovim vaznesenjem Ocu započelo je novo razdoblje za njihov rad i posao.

Pogledajte kako se jasno vidi ova povezanost u našem tekstu. Kao Njegovo telo ovde na zemlji, kao oni koji su jedno sa Njim na nebu, oni će sada raditi i veće stvari nego što je On radio; njihov uspeh i njihove pobede biće veće od Njegovih. On je spomenuo dva razloga za to. Prvi, jer će On otići Ocu, pa će primiti potrebnu silu; i drugi, jer oni sada sve mogu da traže i očekuju u Njegovo Ime. Zato što idem Ocu, i – primetite ovo i – i, šta god zaištete, ja ću vam učiniti. Prema tome, Njegov odlazak Ocu donosi dvostruke blagoslove: oni sve mogu da traže i prime u Njegovo Ime, i kao posledica, radiće veća dela. Ova molitva koju je Isus izgovorio na početku opraštajnog govora nas zato uči dve važne lekcije. Onaj ko radi Isusov posao mora da moli u Njegovo ime. Onaj ko moli u Njegovo ime mora da radi u Njegovo ime.

Onaj koji radi mora da moli: u molitvi se prima sila za rad. Onaj ko u veri radi dela koja je Isus činio, mora moliti u Njegovo ime. Dok je Isus bio ovde na zemlji, On sâm je radio najveća dela: đavoli koje učenici nisu mogli da isteraju pobegli su na Njegovu reč. Kad je otišao Ocu, On nije više bio direktno prisutan u telu. Učenici su sada bili Njegovo telo: sav Njegov posao sa nebeskog prestola je ovde na zemlji morao i mogao da bude urađen kroz njih. Neko bi mogao pomisliti da će sada posao biti manji i slabiji pošto je On napustio scenu i pošto jedino može da radi kroz poslanje. On nas uverava suprotno: Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti. Njegova predstojeća smrt je trebala da bude prava prekretnica i da uništi silu greha; sa vaskrsenjem su sile večnog života zaista preuzele posedovanje ljudskog tela i preuzele vrhovnu vlast nad ljudskim životom; Njegovim vaznesenjem On će primiti silu da prenese Svetog Duha u Njegovoj punini; savez, jedinstvo između Njega na prestolu i njih na zemlji je trebao da bude toliko intenzivno i božanski savršen, da je On ovo mislio bukvalno kada je rekao: Veća će od ovih tvoriti, jer ja idem k Ocu svom. I ishodi su pokazali koliko je to bila istina. Dok je Isus tokom svog trogodišnjeg boravka na zemlji pridobio malo više od pet stotina učenika i većina je bila tako slaba da nije ni mogao da računa na njih, ljudima kao što su Petar i Pavle je bilo dato da rade očigledno veće stvari nego što je On uradio. On je sa prestola mogao da uradi kroz njih ono što sâm nije mogao da uradi u svom poniženju dok je hodao zemljom.

Međutim, postoji jedan uslov: ‘Koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom. I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti. Njegov odlazak Ocu mu je dao novu silu da čuje molitve. Da bi činili veće stvari, potrebna su dva uslova: Njegov odlazak Ocu da primi svu silu, a zatim i naša molitva u Njegovo ime da primimo tu silu od Njega. Kada traži od Oca, On prima i daruje nam novu božansku silu za ispunjenje većih dela; kad verujemo i tražimo u Njegovo ime, sila dolazi i omogućava nam da radimo veće stvari.

Avaj! Koliko mnogo toga se radi u Božijem poslu gde se skoro ništa ne vidi sila kojom je Hristos radio, a da ne pričamo o većim delima. Postoji samo jedan razlog: potrebna je vera u Njega, verujuća molitva u Njegovo ime. O, neka svaki radnik i vođa u crkvi ili u školi, u poslu staranja ili u stranoj misiji nauči sledeću lekciju: Molitva u Isusovo ime je način da budemo sudeonici u sili koju je Isus primio od Oca za Njegov narod, i samo u ovoj sili oni koji veruju mogu činiti veća dela. Svakome ko se žali da je slab ili nesposoban, da mu je teško ili da je neuspešan, Isus daje jedan odgovor: Koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom. I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti. Moramo razumeti da prva i glavna stvar za svakoga ko bi želeo da radi Isusov posao jeste da veruje i da bude čvrsto povezan sa Njim, Svemogućim Bogom, i onda da moli molitvu vere u Njegovo ime. Bez ovoga je sav naš posao ljudski i telesan; može biti od neke koristi za uzdržavanje od greha ili za pripremanje puta blagoslovu, ali prava sila nedostaje. Uspešan rad prvo zahteva uspešnu molitvu.

A sada sledi druga lekcija: Onaj ko moli mora da radi. Molitva ima tako velika obećanja da omogućava silu za posao: u poslu se zadobija sila za uspešnu molitvu vere. U ovim završnim rečima našeg blagoslovenog Gospoda vidimo da je On najmanje šest puta (Jovan 14:13,14 15:7,16 16:23,24) ponovio ta neograničena obećanja za molitvu koja tako često probuđuju naša zabrinuta zapitkivanja o njihovom pravom značenju: šta god, ‘sve’, ‘šta hoćete‘, ‘tražite i primićete. Koliko često neki vernik pročita ove reči sa radošću i nadom i u dubokoj ozbiljnosti duše traži da se one ispune u njegovom životu, a onda bude razočaran. Jednostavan razlog za to je sledeći: izvukao je to obećanje iz konteksta. Gospod je dao divno obećanje za slobodno korišćenje Njegovog imena sa Ocem u vezi sa obavljanjem Njegovog posla. Onaj učenik koji se potpuno preda da živi za Isusov posao i kraljevstvo, za Njegovu volju i čast, on će primiti silu da prisvoji to obećanje. Onaj koji poseže za tim obećanjem kada želi nešto za sebe biće razočaran, zato što on čini Isusa slugom za svoju vlastitu udobnost. Međutim, onaj koji traži da moli uspešnu molitvu vere jer mu je potrebna da bi obavljao posao Gospodara, njemu će biti dato da to i nauči; zato što je on učinio sebe slugom interesa svog Gospoda. Ne samo da nas molitva uči i jača za posao: posao nas uči i jača da se molimo.

Ovo je u savršenom skladu sa onim što važi i u prirodnom i duhovnom svetu. Ko ima daće mu se; ili, ko je veran u malom veran je i u velikom. U maloj meri blagodati koju smo već primili dajmo sebe Gospodaru za Njegov posao: posao će biti za nas prava škola molitve. Kad je Mojsije morao da preuzme punu odgovornost za buntovni narod, on je osetio potrebu, a i hrabrost, da smelo govori Bogu i da traži velike stvari od Njega (2.Mojs.33:12,15,18). Kada se potpuno predate Bogu za Njegov posao, osetićete da su vam potrebna sva velika obećanja i da sa punim pouzdanjem možete očekivati ništa manje od toga.

Svi koji verujete u Isusa! Pozvani ste i pomazani da radite dela koja je Isus tvorio, pa čak i veća od njih, jer je On otišao Ocu da obezbedi silu da ih On radi u vama i kroz vas.

‘Šta god zaištete u moje ime, ono ću vam učiniti.’ Dajte sebe i živite za to da radite Hristova dela i naučićete da se molite tako da ćete dobiti divne odgovore na molitvu. Dajte sebe i živite za to da se molite i naučićete da radite dela koja je On radio, pa čak i veća od njih. Sa učenicima punim vere u Njega samog, i odvažnima u molitvi da traže velike stvari, Hristos može osvojiti svet.

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO.”


Molitva

O moj Gospode! Danas sam ponovo čuo reči od Tebe koje prevazilaze moje shvatanje, ali ipak ne mogu da učinim ništa drugo osim da ih u jednostavnoj detinjoj veri uzmem i prihvatim kao Tvoj dar za mene. Ti si rekao da zato što odlaziš Ocu, onaj koji veruje u Tebe tvoriće dela koja si Ti tvorio, pa čak i veća od njih. Gospode! Obožavam te kao Onog koji je dostojan svake slave i očekujem ispunjenje Tvog obećanja. Neka ceo moj život bude neprestana vera u Tebe. Pročisti i posveti moje srce, učini ga tako nežno podložnim Tebi i Tvojoj ljubavi, da mu vera u tebe bude životni dah.

I Ti si rekao da zato što odlaziš Ocu, šta god zaištemo Ti ćeš učiniti. Sa Tvog prestola sile učini da Tvoj narod poseduje silu od Tebe, i radi kroz njih kao članove Tvog tela, kao odgovor na njihove molitve vere u Tvoje ime. Sila u molitvi sa Tobom i sila u poslu sa ljudima je ono što si obećao Tvom narodu, a i meni takođe.

Blagosloveni Gospode! Oprosti nam što smo tako malo verovali Tebi i Tvom obećanju, čime smo malo dokazivali Tvoju vernost u ispunjavanju tog obećanja. O, oprosti nam što smo tako malo poštovali Tvoje svemoguće ime na nebu ili na zemlji.

Gospode! Nauči me da se molim tako da mogu dokazati i ljudima i đavolima da je Tvoje ime zaista svemoguće. Da, nauči me tako da radim i tako da se molim da Ti možeš proslaviti sebe u meni kao Svemogući Bog, i radi Tvoja velika dela kroz mene. Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: