Milenko Isakov
(1.Petrova 2:1)
Apostol Petar piše ove reči onima koji su u skladu sa Božijim sveznanjem izabrani da budu poslušni Isusu Hristu i očišćeni Njegovom krvlju (1.Pet.1:2). Gospod Isus je rekao svojim učenicima da nisu oni Njega izabrali, nego On njih (Jovan 15:16). Iako je čovek taj koji prima Isusa Hrista u svoj život verom, njegovo novo rođenje potiče direktno od Boga (Jovan 1:12,13). U nama nije bilo sile da samostalno proizvedemo taj novi život! Bog nas je, znači, izabrao i poklonio nam novi život u Hristu. Ta činjenica treba da uništi svaki ponos i osećaj superiornosti koji mnogi vernici imaju upoređujući se sa onima koji još nisu upoznali Boga.
Dakle, ove reči su upućene vernicima koji su prihvatili Gospoda Isusa Hrista i koji su doživeli novo rođenje. Jovan piše u svojoj poslanici da oni koji su rođeni od Boga ne greše! (1.Jov.5:18). Zavist je, međutim, greh. Zavist je plod telesne ljudske prirode. Zavist je delo tela (Gal.5:21).
Kako onda Petar piše tim ljudima koji su doživeli novo rođenje da odbace zavist? Zar oni to nisu odavno odbacili? Zar nisu dobili pobedu nad pakošću, prevarom, licemerjem, zavišću i opadanjem kada su doživeli novo rođenje? Ovo pitanje mnogi vernici ne razumu. Neki vernici žive u ubeđenju da je pobeda nad grehom uslov za novo rođenje. Međutim, u Svetom Pismu nalazimo mnoga uputstva koja su apostoli upućivali vernicima koji jesu doživeli novo rođenje, a ipak nisu imali pobedu nad mnogim gresima. Na primer, Pavle je pisao vernima iz Efesa da odbace laž i da govore istinu (Ef.4:25). Takođe, Pavle je pisao Kološanima da odbace gnjev, ljutinu, pakost i huljenje (Kol.3:8). Još jedan primer toga je upravo ovaj uvodni stih iz Petrove poslanice. Petar znači poziva vernike da odbace pakost, prevaru, licemerje, zavist i sva opadanja. Podrazumeva se da su oni imali udela u tim gresima kada ih Petar poziva da to odbace.
Dakle, prilikom novog rođenja mi ne dobijamo automatski pobedu nad grehom. Tada dobijamo novu božansku prirodu, Svetog Duha, čijom silom bivamo presvedočeni na naš greh i osposobljeni da dobijamo pobedu nad njima. Naš duhovni čovek je konstantno u sukobu sa našom grešnom prirodom koju smo nasledili od Adama. Duh želi protiv tela i telo želi protiv duha (Gal.5:17) i to je naša doživotna borba. Naravno, Bog je obećao da greh neće vladati nad onima koji su pod blagodaću (Rim.6:14), ali u realnosti mi gledamo mnoge vernike nad kojima vladaju gresi licemerja, zavisti, opadanja, a ako smo iskreni i ako preispitujemo naš vlastiti život, priznaćemo da i mi ponekad budemo poraženi od tih greha.
Neki vernici misle da su već izašli kao pobednici iz borbe protiv greha i da više ne greše. Oni, nažalost, nemaju svetlo na svoj život. Apostol Jovan piše da ako kažemo da nemamo greha, sebe varamo i istine nema u nama (1.Jov.1:8). Takođe, Jakov piše da svi pogrešujemo mnogo puta (Jakov 3:2). Naravno, većina vernika ima pobedu nad javnim, skandaloznim gresima. Međutim, i mnogi nevernici imaju pobedu nam grehom ubistva, preljube, čaranja itd, ali kada se radi o “nevidljivim” gresima srca (zavist, licemerje, gorčina, ponos, mržnja, samoljublje, častoljublje), tada je sasvim drugačije. Površni vernici koji žive pred licem svog religioznog društva uredili su svoj spoljašnji život tako da nemaju loše svedočanstvo pred njima, ali oni koji žele da žive pred Božijim licem shvataju koliko je stvarna borba protiv greha i kako im očajno treba sila Duha u toj borbi.
Zavist je takva vrsta greha koja ima mnoštvo slojeva. Možda si dobio pobedu nad najvidljivijim slojevima tog greha, a Bog je onda dopustio jednu situaciju u tvom životu kada si primetio neku nelagodnost u svom srcu kada si video da je tvoj bližnji u nekoj stvari srećan ili uspešan. Ti možeš ostati u zabludi da imaš pobedu nad zavišću, ali ako se bojiš Boga i ako si iskren pred Njim, priznaćeš da ti je potrebna ogromna sila u borbi protiv tog greha.
Možda si roditelj i želiš da tvoja deca budu ugledna, pa si primetio kako deca drugih roditelja imaju bolji i svetiji život od tvoje dece, i u tvom srcu se pojavila nelagodnost kada si to shvatio. Dragi brate i sestro, to je zavist! Možda si jako uspešno obavljao određenu službu koju ti je Bog dao, pa si primetio da je došao drugi brat kome je Bog dao sposobnost da još bolje to radi, i bilo ti žao zbog toga. To je zavist! Isus Navin je imao zavist u srcu prema ljudima na koje je Duh Božiji sišao pa su prorokovali, ali Mojsije je bio slobodan od te zavisti (4.Mojs.11:26-29). Možda si primetio kako se neko moli ili propoveda u crkvi mnogo bolje nego ti, i bilo ti je žao zbog toga. To je zavist, brate! Možda si došao u kuću ili stan koji je mnogo bolje opremljen i sređen od tvog, i bilo ti je nelagodno u srcu. Pozavidio si. Možda si video kako je neko od tvojih bližnjih kupio auto koji je mnogo lepši i bolji od tvog, i pozavidio si. Možda si primetio kako je Bog počeo da blagosilja određenog brata ili porodicu, a tvoj život je nekako suv i prizan. Možda vidiš kako neko ima mir i radost u Gospodu, a ti si uznemiren, pa te uništava zavist.
Greh zavisti je često uzrokovan grehom lakomstva. Božija Reč kaže da “nagli da se obogati čovek zavidljiv.” (Priče 28:22). Takođe, takmičarski duh koji je prisutan u mnogim religioznim krugovima je uzrok zavisti koja vlada između braće i sestara. Nedostatak poniznosti je takođe često uzrok zavisti u našem srcu. Isto tako, nedostatak zadovoljstva u onome što nam je Bog dao je takođe često uzrok zavisti.
“Ljubav ne zavidi” (1.Kor.13:4) “Ako u duhu živimo, po duhu i da hodamo, da ne tražimo lažne slave razdražujući jedan drugoga i zavideći jedan drugome.” (Gal.5:26)
Ako nam je Bog progovorio kroz ovu reč, pokajmo se i priznajmo Bogu greh zavisti. Gospod Isus je umro da bi mogli da dobijemo pobedu nad tim grehom. Tražimo silu Duha da bi u praksi imali tu pobedu!
Hvala Ti Oče za Tvoju jasnu poruku. Tražimo silu Duha da bismo imali pobedu nad grehom zavisti. Priznajemo našu krivicu i želimo da Ti se približimo! Hvala Ti, što je Isus umro za nas i što u Njemu možemo imati pobedu nad svakim grehom. Amin.