Blagoslov zajedništva

Danas u Srbiji i širom sveta postoji mnoštvo hrišćanskih zajednica u kojima se vernici okupljaju. Mnogi pohađaju crkve, ali je veliko pitanje da li oni razumeju šta je svrha odlaska u crkvu. Veliko pitanje je takođe da li vernici doživljavaju blagoslov koji Bog želi da iskuse u zajedništvu sa drugim vernicima.

Bog nije predvidio da se okupljanje vernika u zajednici svede na suvoparno izvršavanje nekih religioznih dužnosti, nego da se u crkvi zadovoljava unutrašnja duhovna žeđ i glad ljudskih srca kroz sveže otkrivenje Božije Reči i svež dodir Božijeg prisustva. Bog želi da imamo veliku radost prilikom svakog odlaska u zajednicu, ne zbog velikog broja vernika koji se okupio u crkvi ili dobro organizovanog programa, nego zbog prisustva Isusa Hrista na sastanku.

Gospod Isus je rekao: “Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje, onde sam i ja među njima” (Matej 18:20). To je dakle glavni motiv okupljanja vernika.

Ljudi u svetu se okupljaju u različite grupe, društva i klubove iz različitih interesa, ali oni se ne okupljaju u Hristovo ime i zato na njihovim sastancima Gospod nije prisutan. Mnoštvo vernika se takođe okuplja u hrišćanske crkve, ali ne u ime Hristovo. Oni se okupljaju da bi se zabavili i lepo proveli, da bi svirali svoje instrumente i uživali u muzici, da bi istakli sebe i gradili neko svoje crkveno carstvo. Njihov glavni motiv nije slava imena Gospoda Isusa i zato On ne ispunjava njihove sastanke svojim prisustvom. Dakle, dobro je svirati instrumente i time davati slavu Hristu.

Kada sve ovo imamo u vidu, vrlo je jednostavno da identifikujemo u kojoj zajednici je Gospod Isus zaista prisutan. Ako uđemo u crkvu i tamo provedemo sat vremena ili dva, a ne vidimo strah Božiji i čežnju za Bogom u srcima ljudi, nego jednu opuštenost i raskalašenost, lako zaključujemo da na takvom sastanku Gospod Isus nije centralna ličnost. Možda ćemo videti ponosnog propovednika koji želi da ljudi njega slede. Možda ćemo videti Fariseje koji lepo propovedaju, ali sami ne praktikuju u svom privatnom životu ono što nameću drugima. Možda ćemo videti duhovno mrtvilo na licima okupljenih vernika koji su došli da odrade svoj religiozni ritual i onda jedva čekaju kraj sastanka da nastave svoj samovoljan život.

Kada Gospod Isus nije centralna ličnost jednog hrišćanskog sastanka, koliko god divno izgledala crkvena zgrada ili program sastanka, ti vernici se tada nisu sabrali u Njegovo ime i Isus im neće pokloniti svoje prisustvo. Međutim, ako postoje samo dve ili tri osobe koje su istinski udovi na Hristovom telu i koje celim srcem traže slavu Hristovog imena, kada ih Sveti Duh okupi na jedno mesto, Gospod Isus će doći i svojim prisustvom obogatiti njihovu zajednicu.

Možda se pitaš kako je moguće da Hristova prisutnost bude među vernicima koji su kao ljudi potpuno različiti? Da, svi imamo mnoštvo mogućnosti da budemo razjedinjeni zbog naših različitosti. Kada se opomenemo našeg života u neverstvu, svi smo bili duhovno mrtvi zbog naših prestupa i greha. Međutim, Bog je po svojoj blagodati i ljubavi odlučio da nas spase (Titu 3:3-5). Jedino Sveti Duh je bio u stanju da nas pripoji Hristovom telu (1.Kor.12:13). Bog nas je napojio istim Duhom i koliko god smo različiti, to jedinstvo duha je moguće Svetim Duhom. Sveti Duh ujedinjuje srca vernika i daje nam jedan zajednički moto – da proslavimo ime Isusa Hrista. Kao što su udovi na jednom fizičkom telu potpuno različiti, ali su u potpunom jedinstvu i podržavaju jedan drugoga, tako isto udovi Hristovog tela podržavaju jedan drugoga i međusobno sarađuju za proslavu Božijeg imena.

U Delima Apostolskim čitamo o tome kako su prvi novozavetni vernici koristili njihovo zajedničko vreme. Navedeno je četiri stvari: apostolska nauka, lomljenje hleba, molitva i zajednica (Dela 2:42).

Dakle, prestalo je vreme duhovnih individualaca. Bog želi da imamo zajednicu sa drugim vernicima i da zajedničkim funkcionisanjem izvršimo mnogo više nego što bi mogli pojedinačno. Kada je lokalna zajednica ispunjena ljudima koji imaju ljubav jedan za drugoga i kada funkcioniše kao jedan živi organizam, tada svet vidi da smo Hristovi učenici.

Kakva je korist, individualni brate, što smatraš da si duhovniji i verniji Bogu od svih drugih hrišćana, kada si prezreo i odbacio svoju braću u Hristu i ni sa kim ne možeš da se uklopiš. Po kojoj će to ljubavi svet videti da si Hristov učenik, kada nemaš koga da voliš? Možda se nijedan vernik ne uklapa u tvoju doktrinu? Onda nemaš od koga da budeš blagosloven, nemaš kome da pružiš ljubav, nemaš nikoga da te uravnoteži u hrišćanskom životu i ne možeš da vidiš sebe u pravom svetlu, jer ne želiš zajednicu sa ljudima.

Naravno, ovim izjavama ne smatram da je doktrina zanemarljiva. Doktrina je jako važna, ali Isus prvenstveno želi da Njegova crkva bude prepoznatljiva po međusobnoj ljubavi između vernika, a ta ljubav je delo Svetog Duha koji je ujedinio vernike u istoj viziji da proslave Hristovo ime i dostojno predstave Boga ljudima ovoga sveta.

To je svrha lokalnih hrišćanskih zajednica – da funkcionišući kao različiti udovi jednog živog organizma iskuse blagoslove duhovnog zajedništva i tako pokažu svetu da je Gospod Isus živi Bog!

Hvala Ti Gospode za Tvoju Ckrvu. Želimo biti deo lokalne zajednice u kojoj braća i sestre funkcionišu kao udovi Tvog tela, Hriste. Pomozi nam da Te dostojno predstavimo ljudima koji Te još ne poznaju. Ispuni naša srca ljubavlju i hvala Ti za sve blagoslove koje smo iskusili u zajedništvu sa drugim vernicima. Amin.