Milenko Isakov
i gde sam ja, onde i sluga moj neka bude;
i ko meni služi, onoga će poštovati Otac moj.”
(Jovan 12:26)
U stihovima koji prethode uvodnim, čitamo o nekim Grcima koji su došli na jevrejski praznik Pashe. Došli su kod Filipa i molili su ga da vide Isusa. Kada je Isus to čuo, rekao je: “Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi” (Jovan 12:24). Verujem da se ove reči odnosi na sâmog Gospoda i na snažne rezultate i plodnost Njegove smrti. Nama je poznato da svako seme ostaje samostalno sve dok ne bude bačeno u zemlju, dok tamo ne umre i dok iz tog semena ne nastane novi život koji će doneti mnogo semena iste prirode. Isus je unapred video kako će svojom smrću dobiti mnogo braće i sestara koji će posedovati istu prirodu koju On poseduje – novu duhovnu prirodu.
Dalje Isus kaže: “Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni” (stih 25). Smisao je da ko voli svoj prorodan život, on ga gubi, a ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za život večni. Naravno, jasno je da mrziti svoj život ne znači da Isus preporučuje samoubistvo, nego On govori o našem duševnom, ‘kvalitetnom’ telesnom životu. Svi mi imamo određene, nazovimo, kvalitete u svom životu, zbog kojih smo ponosni. Možda smo uspešniji od drugih u nečemu. Lepše izgledamo. Sposobniji smo. Obrazovaniji smo. Imamo više novca. Imamo bolju sposobnost pamćenja od drugih. Imamo više materijalnih stvari od drugih. Bolje poznajemo Bibliju od drugih. Duhovniji smo od drugih. To mogu biti razne stvari. Ono što Isus ovde govori jeste da ako volimo sve to više od Njega, izgubićemo Njegov život. Ako više vrednujemo sve to od istine koju Bog ima da nam objavi, izgubićemo pravi život koji Bog želi da nam dâ.
Sa druge strane, ko mrzi svoj život, odnosno, ko dâ veći prioritet istini Božije Reči, taj će sačuvati svoju dušu za večni život. Zaista je tragična stvar prokockati večni život da bismo privremeno voleli svoj prirodan život duše na zemlji. Jovan kaže u svojoj poslanici da sve što je na ovom svetu, telesna želja, želja očiju i ponos života, to nije od Boga, nego od ovog sveta. Svet prolazi sa svojim željama, a onaj ko tvori volju Božiju ostaje do veka.
Sada dolazimo do uvodnih stihova. Isus kaže: “Ko meni služi, za mnom neka ide.” Ovo je jako važna istina. Moguće je da čovek služi Gospodu, a da Ga ne sledi. Mi znamo da je to moguće. Vrlo je lako, sa jedne strane, ‘služiti’ Gospodu, a ne slediti Ga. Lako je doći na bogosluženja, učestvovati u slavljenju Gospoda, možda svirati neki instrument, možda i propovedati…i misliti da služiš Gospodu, a ne slediti Ga svakodnevno u svom životu. Lako je, u određenom smislu, deliti traktate i posvedočiti drugima o Gospodu, a opet ne slediti Gospoda u svakodnevnom životu. Isus kaže da onaj ko Njemu služi treba da Ga sledi. Treba da bude tamo gde je Isus!
Kada je Juda došao sa vojnicima i glavarima svešteničkim da izda Isusa, On ga je pitao: “Prijatelju, šta ćeš ti ovde?” Juda je do nedavno služio Gospodu, ali je došao momenat kada je prestao da Ga sledi. Postoje momenti u našem životu kada Gospod treba nas isto to da pita. Možda odlaziš na određena mesta kada te Gospod vrlo jasno pita šta ćeš tamo!
Lako je bilo biti sa Isusom na gozbi kada je nahranio pet hiljada ljudi. Bilo je lepo biti sa Isusom kada je lečio bolesne, kada je oprostio grešnici, kada je digao Lazara iz mrtvih i činio razna čuda. Zamislite, koja je to bila radost i sigurnost za učenike. Međutim, On je sada išao pravo na krst. U tom kontekstu, On govori učenicima da ako žele istinski da Mu služe, treba i oni da idu na krst – tamo gde je Isus. Treba da budu spremni da stradaju, da umru sebi, svojim planovima, željama i životnim ambicijama i da njihov život u potpunosti postane praćenje Isusa!
Moje je pitanje danas, dragi brate i sestro, da li samo formalno služiš Isusu, ili Ga svakodnevno slediš? Kako je moguće da Ga slediš, ako ni ne znaš gde je On! Ako nemaš vremena da Ga potražiš, kako ćeš moći da Ga slediš? On je rekao: “Ko meni služi, za mnom neka ide, i gde sam ja, onde i sluga moj neka bude; i ko meni služi, onoga će poštovati Otac moj.” Bog će poštovati samo one koji, sledeći Isusa, služe Njemu! Amin.
Gospode, želimo da Te sledimo i da imamo otvoreno uho za Tvoj glas. Želimo da idemo putem kojim si Ti išao, kroz poniznost, samoodricanje i umiranje sebi u večnu slavu. Amin!