Milenko Isakov
kao na videlo koje svetli u tamnom mestu,
dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim.”
(2.Petrova 1:19)
Proročka reč o kojoj ovde Petar govori odnosi se na reči svih starozavetnih proroka koje je Bog slao da objavljuju Njegovu Reč. Oni su proricali o dolasku Gospoda Isusa Hrista i o izbavljenju koje će On doneti svojim delom otkupljenja. U prvoj poslanici Petar govori da spasenje koje mi, novozavetni vernici, danas posedujemo u Hristu jeste nešto što su starozavetni vernici tražili i ispitivali (1:10,11). Oni su unapred proricali o blagodati u kojoj se mi danas nalazimo i govorili su o Hristovim mukama i slavi koja će nakon toga doći. Sâm Gospod Isus je jednom prilikom rekao svojim učenicima da su mnogi želeli da vide i čuju to što oni gledaju i slušaju, ali nisu videli i čuli (Mat.13:17). Ti ‘mnogi’ odnosi se na starozavetne proroke i pravednike kojima je Bog pokazao da će doći Mesija, Izbavitelj. Oni su celim srcem želeli da Ga dočekaju, vide i čuju.
U poslanici Jevrejima jasno kaže da je Bog nekada objavljivao svoju Reč preko proroka, a da nama danas govori preko svog Sina (Jevr.1:1). Gospod Isus je bio najveći prorok koga je svet vidio. On je u svemu savršeno zadovoljio nebeskog Oca i završio je posao na koji Ga je Bog poslao. Gospod Isus Hrist je potpuno otkrivenje i kompletna poruka od Boga čovečanstvu! Postojali su i postoje mnogi takozvani ili samoprozvani proroci nakon Hrista koji govore ili misle da je potrebno njihovo dodatno otkrivenje ili upotpunjenje onoga što su Gospod Isus i Njegovi apostoli učili i propovedali.
Da li to znači da u novozavetnom dobu ne postoje proroci i proročka služba? Naravno da ne znači. Apostol Pavle spominje u Ef.4:11 da je Gospod Isus dao između ostalih proroke da bi se sveti pripremili za delo službe, na zidanje Hristovog tela. Takođe, u 1.Kor.12:28 piše da je Bog u novozavetnoj crkvi postavio ljude koji imaju dar prorokovanja. Pišući dalje Korinćanima, apostol Pavle savetuje vernike da se drže ljubavi i da se staraju za duhovne darove i to posebno za dar prorokovanja.
Prorokovanje je jedan od najneophodnijih darova za novozavetnu Crkvu. Ono se ne odnosi prvenstveno na predskazivanje budućnosti kao što je to bilo redovno u starom zavetu, iako postoje bar dva takva slučaja (Agav koji je predskazao veliku glad i Pavlovo svezivanje u Jerusalimu – Dela 11:28 i Dela 21:10,11). Mnogi žele spektakularne darove, poput dara isceljivanja ili govorenja u jezicima, ali Pavle piše vernima u Korintu da je potrebno da budu bogati onim darovima koji će poslužiti za popravljanje Crkve (1.Kor.14:12). Prorokovanje je dar kojim se Crkva popravlja. Dakle, bez proročke reči Crkva neće imati neophodne korekcije, jasnu poruku od Boga i neće ići u pravcu u kojem Bog želi da ide.
Proročka Reč je nešto što jako nedostaje današnjoj Crkvi. Vernicima je potrebna Reč za popravljanje, utehu i utvrđenje (1.Kor.14:3). Ne samo reč za utehu i utvrđenje, nego i za korekciju. Mnogi vernici samo žele da lebde radujući se u svojoj poziciji u Hristu, a ne žele da čuju reč korekcije i opomene koju Bog ima za njih preko svojih proroka. Iz tog razloga novozavetni proroci neće biti omiljeni i popularni. Možda će biti smatrani legalistima i onima koji su “u ropstvu zakona”. Naravno, postoji mnoštvo propovednika koji, nadahnuti od Sotone, svojim porukama “biju” svoje drugare (Mat.24:49) i optužuju ih. Ne mislimo da su oni ti koji imaju proročku reč, već mislimo na ljude poput Pavla koji je mogao da koristi prut discipline za Korinćane, ali isto tako da ih uteši, kao i na Judu i Silu koji su mnogim rečima utešili vernike i utvrdili ih u veri (Dela 15:32).
Moderan čovek ne želi ukor, kar ili korekciju, a ipak sve Pismo od Boga je dano upravo i iz tog razloga (2.Tim.3:16). Novozavetni prorok ima blizak odnos sa Bogom koji mu obznanjuje poruku za svoj narod. Nije prorok taj koji proizvodi poruke, opomene, utehu, utvrđenje ili kar Božijem narodu, već on samo prosleđuje i izražava ono što je na Božijem srcu za trenutnu situaciju!Izvanredna je stvar da Pavle ohrabruje vernike da se staraju za taj dar!
Proročka Reč će često biti prezrena i omalovažena, baš kao što je Reč starozavetnih proroka bila olako uzimana i ismejavana. Proroci su upozoravali Božiji narod da će ih Bog kazniti zbog njihovog neverstva. O, to je bila toliko “legalistička” poruka! Kako Bog koji voli svoj narod da ga kazni? Bog im je slao glasnike, a oni su im se rugali, nisu marili za njihove reči i smejali su se prorocima sve dok se Božiji gnjev nije raspalio da nije bilo leka! (2.Dn.36:15,16)
Proročka Reč će često biti pogrešno prepričavana i izvrtana od strane vernika koji žele da žive po svojim željama. Kada je Jeremija rekao proročku reč narodu da će poginuti ako ostanu u gradu i da će preživeti ako se predaju Haldejcima, njegove reči su bile objašnjene kao raslabljavanje ruku vojnika, a on je optužen kao čovek koji ne traži dobro, nego zlo svom narodu! (Jer.38:1-5). Rezultat toga bilo je njegovo progonstvo. Jeremija je bio bačen u jamu sa glibom iz koje je kasnije Božijom intervencijom bio izbavljen.
Božija Reč nas upozorava da je bilo lažnih proroka u narodu, kao što će i među nama biti lažnih učitelja koji će na lukav način uneti lažna destruktivna učenja (2.Pet.2:1). Sa druge strane, Gospod je rekao teško nama kada svi stanu govoriti dobro o nama, jer su tako govorili lažnim prorocima ocevi njihovi. Istinski novozavetni proroci neće imati sjajnu reputaciju i neće biti popularni i priznati, ali ćemo učiniti dobro ako budemo pazili na njihovu reč kao na svetlo koje sija u tamnom mestu!
Gospode Isuse, pomozi nam da ne bi verovali svakom duhu, nego da bismo ispitivali duhove da li su od Tebe! Pomozi nam da se staramo za duhovne darove i posebno za dar prorokovanja! Amin.