Milenko Isakov
„I kad On dođe, pokaraće svet za greh…”
(Jovan 16:8)
Danas nastavljamo sa razmišljanjem koje smo započeli prošli put. Želimo da vidimo još jedno obeležje Svetog Duha u nama. Prošli put smo videli da nam Sveti Duh daje svesnost da smo voljeni. Samo Svetim Duhom znamo da smo voljeni i dragoceni u Božijim očima.
Mnogi vernici danas hodaju u životu obeshrabreni, neraspoloženi i nesigurni u vezi Božije ljubavi prema njima. Možda imaju tu informaciju u glavi, ali njihovo srce nije obuzeto ljubavlju Božijom. Oni pokušavaju da služe Bogu iz straha od kazne ili po zakonu, držeći neka pravila, a bez prave motivacije, jer nemaju sigurnost da ih Bog zaista voli!
Isus je svojim učenicima dosta govorio o Svetom Duhu pre nego što će otići da postrada na Golgotu. Uvodni svih su upravo Njegove reči. Isus je rekao da će Duh Sveti pokarati, odnosno presvedočiti svet za greh, pravdu i sud. Dakle, Sveti Duh presvedočava na greh! On nam pokazuje u kojim oblastima života ne odražavamo Hristovu slavu i Njegov karakter. Sveti Duh nas presvedočava kada učinimo nešto što nije ispravno pred Bogom. Duh Sveti nam pokaže kada zgrešimo bližnjem i Bogu.
Međutim, svako od nas ima neku svoju ideju šta je greh. Ako biste pitali običnog nevernika šta je greh, odgovorio bi da je, na primer, ubistvo greh. Možda bi spomenuo i neke druge stvari, ali verovatno ne bi smatrao grehom bele laži ili sitno ‘kraduckanje’. Svaki vernik takođe ima neku svoju ideju o tome šta je greh. Skloni smo da vršimo razne kategorizacije greha, ali Bog takođe ima svoju definiciju greha. U Rim.3:23 piše da su svi sagrešili i izgubili slavu Božiju. Ako bi taj stih smatrali Božijim stavom o grehu, onda sa sigurnošću možemo reći da sve kroz čega se ne odražava i ne ističe Božija slava jeste greh! Nema veze što si učinio legitimnu stvar, ako se kroz nju nije odrazila Božija slava kroz tebe, ti si zgrešio pred Bogom. To je zaista visok standard, a sve što je ispod standarda Božije slave i Njegovog proslavljanja jeste greh! Sveti Duh nam pokazuje koje oblasti našeg života koje nisu slične Hristu. On nam pokazuje sfere života u kojima činimo svoju volju, a ne Božiju.
Dakle, Sveti Duh presvedočava na greh. Međutim, da li ste primetili da nekada želite da bežite od presvedočenja Svetog Duha? Zašto imamo iskušenje da izbegavamo presvedočenja Svetog Duha na naš greh? Osećaš da ti govori u vezi nečega i znaš da to On govori, ali ne želiš da poslušaš. Nisi spreman da se pokoriš Njegovoj volji ili te đavo prevari da odložiš poslušnost Svetom Duhu. Sveti Duh ti kaže da zatvoriš svoja usta, a ti ipak progovoriš još samo taj put! Mislim da razlog zašto izbegavamo da poslušamo glas Svetog Duha jeste da ne poznajemo dovoljno ljubav Božiju, kao i činjenica da smo mnogo puta bili opominjani i ‘presvedočavani’ od strane vernika na način koji nije Bogu bio ugodan. Zašto nam je teško da prihvatimo kar i presvedočenje Duha Svetog? Zato što nismo potpuno uvereni u Njegovu ljubav prema nama. U odnosima sa drugim ljudima to dobro znamo. Često niste mogli da prihvatite opomene nekih osoba jer niste bili uvereni u ljubav tih osoba koje su vas opominjale. Ponekad možda pomisliš da je i Bog takav!
U tome je razlika između presvedočenja koja je Bog davao ljudima u Starom zavetu i danas u doba blagodati. Kada je Bog dao zakon preko Mojsija na planini Sinaj, ljudi su toliko bili preplašeni da nisu želeli da im Bog govori, nego da im Mojsije prenosi Božije reči. Oni su čuli Božiji glas, ali su doživeli Boga kao stranca. Zato je jako važno da kao novozavetni vernici ispravno shvatamo naš položoj u Isusu Hristu, naročito kada se radi o presvedočavanju Svetog Duha. Reč Božija kaže da smo vaskrsnuti i posađeni sa Hristom na nebu (Ef.2:6). A gde je Isus? Jovan 1:18 kaže da je Isus u Očevom naručju. Dakle, pošto smo mi u Hristu, a Isus u Očevom naručju, to znači da smo i mi u Božijem naručju!
Pomislite roditelji kako vaša deca doživljavaju vaše opomene? Ako sa distance vičemo na njih i opominjemo ih, da li će naša deca doživeti tu opomenu isto kao kada ih uzmemo u naručje i sa puno ljubavi objasnimo zašto nije u redu nešto što su radili? U tome je razlika! Ključna stvar je da li si siguran u Božiju ljubav kada doživiš presvedočenje Svetog Duha za greh, ili doživljavaš Boga kao stranca koji te ‘smara’ nekim opomenama bez ljubavi! Zato je važan naš položaj u Hristu i saznanje da smo u Božijem naručju. Ako presvedočenje Svetog Duha doživljavamo izvan položaja Božijeg naručja, najčešće te opomene doživljavamo kao osudu, a ne kao ukor ljubavi našeg voljenog Oca! Upravo je to ono što đavo želi, ali mi smo Božija voljena deca! Haleluja!