Milenko Isakov
tako govori Amin, svedok verni i istiniti,
početak stvorenja Božijega…”
(Otkrivenje 3:14)
Apostol Jovan je čuo glas kao trube koja je govorila: “Ja sam alfa i omega, prvi i poslednji” (Otkr.1:10). To je bio glas proslavljenog Gospoda Isusa Hrista koji je imao poruke za sedam tadašnjih azijskih crkava. Jovan je dobio zapovest da zabeleži te poruke i da pošalje crkvama. Te poruke su zapisane u drugom i trećem poglavlju Otkrivenja.
Opšte poznato mišljenje je da se tih sedam pisama odnose na sedam crkvenih doba u istoriji hrišćanstva. Prema tom stavu, crkva je već prošla faze Efesa, Smirne, Pergama, Tijatira, Sarda i Filadelfije, i danas se nalazi u stanju Laodikije. Međutim, na osnovu jednostavnog čitanja tih odeljaka Otkrivenja ne može se doneti takav zaključak. Tih sedam crkava je bilo sedam lokalnih hrišćanskih zajednica u Aziji. Iako geografski nisu bile međusobno jako udaljene, svaka zajednica je bila u drugačijem duhovnom stanju i stoga je primila drugačiju poruku od Hrista. Danas možemo da čitamo pojedinačno svako pismo i da upoređujemo stanje tih crkava sa stanjem naših lokalnih zajednica i zato verujem da je to glavni razlog zašto nam je Bog omogućio da čitamo drugo i treće poglavlje Otkrivenja.
Siguran sam da nisu sve današnje hrišćanske zajednice u stanju Laodikije, ali ovom prilikom želim da pogledamo stanje laodikijske crkve i poruku koju je Isus imao za nju. Iz uvodnog stiha smo razumeli da je Gospod rekao Jovanu da piše anđelu laodikijske crkve. Ovo se ne odnosi bukvalno na anđela. Reč “anđeo” znači vesnik, ili onaj koji prenosi poruku. U Mal.2:7 piše: “Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz usta njegovih, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.” Dakle, kada Isus kaže Jovanu da piše “anđelu” laodikijske crkve, to znači da piše vođi (svešteniku, starešini) te crkve.
Prve reči Hristove poruke Laodikiji su: “Tako govori Amin, svedok verni i istiniti, početak stvorenja Božijega.” Reč “amin” znači “tako neka bude” ili “tako je”. Isus sebe poistovećuje sa tom rečju i to je ubedljiv dokaz da su sve Njegove sledeće reči u potpunosti tačne i istinite. Iako će ljudi možda misliti da su te šokirajuće reči lažne i neistinite, Isus odmah na početku kaže da je On taj “Amin, svedok verni i istiniti.” Dakle, svaka Hristova Reč je verna i istinita. Ako se u bilo čemu mišljenje Gospoda Isusa Hrista kosi sa našim mišljenjem, Isusovo mišljenje je uvek istina, a naše laž. “Neka Bog bude istinit, a čovek svaki laža” (Rim.3:4).
Poruku laodikijskoj crkvi upućuje Onaj koji je “početak stvorenja Božijega”. To ne znači da je Isus prvo Božije stvorenje, kao što neki misle, nego da je On uzrok, odnosno izvor svih Božijih stvorenja. U Kol.1:16 jasno piše da je kroz Hrista i za Hrista stvoreno sve što je na nebu i zemlji, sve što se vidi i ne vidi. Znači, svaki član laodikijske crkve je stvoren kroz Hrista i za Njega i zato je neophodno da dobro shvatimo Njegovu poruku.
Gospod Isus kaže crkvi da zna njena dela, da nije hladna ni vruća (stih 15). Gospod zna sva naša dela. Iako smo od mnogih uspeli da sakrijemo mnoga naša dela, od Boga nismo ništa sakrili. Isus zna sva naša dela. Naše najtajnije delo koje je sakriveno od naših najbliskijih osoba potpuno je otkriveno i jasno pred Hristom.
Naša dela su veran pokazatelj našeg unutrašnjeg stanja. Isus kaže da su dela vernika iz Laodikije pokazivala da oni nisu ni hladni ni vrući. Isus bi radije želeo da su hladni ili vrući, ali oni su mlaki! To je jedino mesto u Svetom Pismu gde se spominje reč “mlak” i to je glavna karakteristika laodikijske crkve.
Šta znači biti hladan? Živeti otvoreno u grehu. Šta znači biti vruć? Živeti po Svetom Duhu. Šta znači biti mlak? Svojom silom imitirati život po Duhu – svojom silom postići neko spoljašno obličje pobožnosti.
Isus mrzi mlakost! Stihovi 15 i 16 jasno kažu da Isus više voli da je neko hladan, nego da je mlak. Ovo se suproti našoj logici, ali radije ćemo se osloniti na istinu Božije Reči nego na našu logiku. Hladni grešnici će pre uvideti svoje stanje i doći Hristu nego mlaki od spolja uglađeni legalisti koji smatraju sebe velikim vernicima, a iznutra su puni licemerja i bezakonja. Kao kada neočekivano okusimo neko izrazito neukusno jelo, pa ga u istom momentu ispljunemo, Isus kaže da će tako izbljuvati mlake vernike iz svojih usta!
Mlakost je duhovna bolest kada vernik misli za sebe više nego što valja misliti. Mlak vernik smatra sebe duhovno bogatim bez potrebe za duhovnim napretkom. On se pouzdaje u svoja duhovna dostignuća za spasenje. Njegovo duhovno stanje mu je pouzdanje za spasenje. On čini mnoga dela koja od spolja izgledaju vrlo pobožno, ali su ukaljana motivom sebičnosti, ponosa i licemerja. On ne služi Bogu, iako je ubeđen da Mu služi. On je odlutao od Boga, iako je ubeđen da je na pravom putu. Prevara mlakosti je toliko snažna da vernik uopšte nije svestan svojeg mlakog stanja. Hristovo mišljenje o mlakim vernicima je da su nesrećni, nevoljni, siromasi, slepi i goli.
Simptom mlakosti jeste život po zakonu ili pravilima, gde ne postoji živa zajednica sa Bogom. Mnogi vernici su u početku imali žar za Boga, ali pošto su postali deo mlake zajednice, njihov život se sveo na izvršavanje forme i pravila te zajednice i tako je nestao život po Duhu. Nestala je radost u izvršavanju Božije volje, a ostalo je prazno i bezidejno izvršavanje religioznih rituala. Mlakost uvek dolazi tamo gde prestaje iskrena potraga za Bogom.
Mlakost dolazi tiho i neopaženo. Ona neće trubom najaviti svoj dolazak. U tome i jeste lukavstvo Sotone. On ne želi da imamo ispravno razumevanje o strahoti i užasu stanja mlakosti.
Hristova poruka mlakim vernicima je da kupe žeženo zlato u ognju (da prihvate iskušenja u svom životu i dozvole da kroz njih Bog oblikuje njihov karakter), da kupe bele haljine (da se ne oslanjaju na svoja dela za spasenje, nego celim srcem pouzdaju u Hristovu pravdu i svetost) i da pomažu melemom svoje oči da bi im se razbistrio duhovni pogled.
Nebeski Oče, oslobodi nas od mlakosti. Ne dozvoli da naša lokalna zajednica bude u stanju Laodikije. Pomozi nam da Te tražimo i da Ti služimo iz ljubavi i zahvalnosti. Ispuni nas Svetim Duhom. U Hristovo ime se molimo, amin.