Duh koristoljublja – 1

Kada započinjemo nešto novo, obično imamo neki plan ili ciljeve koje želimo postići. Kada ulazimo u novu godinu, dobro je da imamo određene ciljeve i očekivanja. Zasigurno znamo da nas je Bog predodredio da budemo jednaki obličju sina Njegovog, Isusa Hrista (Rim.8:29). Dakle, jedan od glavnih ciljeva u novoj godini za hrišćane jeste da na kraju ove godine više ličimo na Isusa nego što je to slučaj danas. Kako vreme prolazi, Njegov karakter i osobine treba sve više da se izražavaju kroz nas.

Isus je mnogo govorio protiv greha. Govorio je protiv onoga što nije u skladu sa Njegovim karakterom. Jedan greh o kojem želim da razmišljamo u ovoj i sledećoj poruci jeste koristoljublje. Ceo meterijalni svet je zasnovan na principu profita i koristi. Ljudi rade samo ono što im donosi materijalni profit. Ne upuštaju se u poslove u kojima nemaju zaradu. Glavni fokus je novac i sve veća i veća zarada. Ne biraju se sredstva i načini da se izvuče neka korist. Da li to može biti i smisao života hrišćana?

Najpre ćemo pogledati kakav je Bog. U 5.Mojs.10:17 kaže: „Jer Gospod vaš Bog jeste Bog nad bogovima i gospodar nad gospodarima, Bog velik, silan i strašan, koji nije pristrasan i ne prima mito!“ Ljudi su podmitljivi! Oni menjaju svoje čvrste stavove i ponašanje ako znaju da će dobiti neki poklon i izvući neku korist. Međutim, Bog neće promeniti svoje ponašanje ako pokušaš da ga podmitiš. On ne prima poklone i ne može se podmititi! U Delima 17:24 čitamo kako je apostol Pavle rekao Atinjanima: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, gospodar je neba i zemlje i On ne prebiva u hramovima sagrađenim rukom, niti ga ljudske ruke poslužuju kao da mu je nešto potrebno…“

Dakle, Bogu nisu potrebne ljudske ruke koje će ga posluživati! On je suveren i savršen i samodovoljan bez naše službe Njemu. Bog neće biti oštećen ako mu ne služiš! On ima dovoljno slave sâm u sebi. Njegova slava neće biti pod znakom pitanja ako smo Mu neposlušni. Bog nije nepotpun bez nas! Nije oštećen bez naše službe. Bog ne zavisi od nas! U Psalmu 50:7-15 nalazi se izvrstan odeljak u vezi toga. Bog je u starom zavetu zahtevao od Izraelaca da prinose žrtve. Međutim, Bog kaže da sve životinje koje Izraelci prinose već jesu Njegove, bez obzira da li su prinesene ili ne. Bog kao da ironično pita Izraelce: „Zar sam ja gladan tog mesa?“ Drugim rečima, Bog je sâm sebi dovoljan! To je apsolutna istina kada se posmatra samo iz tog uzgla. Međutim, sa druge strane, Bog voli ljude i želi zajedništvo sa nama. On zna da je za naše dobro da Mu služimo i raduje Ga naš trud i želja da Ga sledimo i slušamo.

Bog ne traži našu službu da bi se On time okoristio, već zato što je to za naše večno duhovno dobro i korist. Isto tako, ako je naš cilj da u novoj godini budemo još sličniji Hristu, naše očekivanje neće biti da drugi nama služe, nego da mi služimo drugima. Pogledaćemo sada tri negativna primera iz Pisma u vezi koristoljublja.

1. Samuilovi sinovi (1.Sam.8:1-3). Kada je Samuilo ostario, postavio je svoje sinove u Izraelu za sudije. Međutim, njegovi sinovi nisu pošli očevim stopama, nego su žudili za nepoštenim dobitkom, uzimali mito i izvrtali pravdu. Oni su počeli da uzimaju ono što im ne pripada. Ucenjivali su ljude koji su dolazili da prinose žrtve. Služili su se duhom koristoljublja. Svojom pozicijom su tražili sopstvenu korist, sa željom da još uvek imaju reputaciju kao Božije sluge, a to je đavolski duh! Bog ne želi da našom službom promovišemo sebe ili stičemo neku korist, već da budemo drugima na korist i blagoslov. Istinske Božije sluge nikada nisu motivisane za službu nekom ličnom ambicijom ili korišću!

2. Ahan (Isus Navin 7). Izraelcima je bilo navešteno da Jerihon i sve što je u njemu treba da bude potpuno uništeno kao žrtveni prinos Gospodu, osim Rave i onih koji se nađu u njenoj kući. Međutim, Ahan je želeo biti pametniji od Boga. Možda je smatrao da je prava šteta propustiti priliku da se na brzinu obogati. Uzeo je ono što je Bog zabranio. Video je vavilonski ogrtač, srebro i zlatnu šipku, polakomio se, uzeo i sakrio u svoj šator. Bez obzira na jasnu Božiju zapovest, on je to uzeo. Duh koristoljublja! Kada si vođen duhom koristoljublja, postaješ slep za Božija upozorenja, ako i za potrebe ljudi oko sebe.

3. Natanova priča o bogatašu i siromahu (2.Sam.12). David je zgrešio sa Vitsavejom i došao mu je prorok Natan sa pričom kako su u gradu živela dva čoveka, bogataš i siromah. Bogataš je imao mnogo sitne i krupne stoke. Siromah je imao jednu ovčicu koju je gajio poput svog deteta. Jela je šta je on jeo, pila iz njegove čaše i spavala mu na krilu. Bogatašu je došao gost, ali mu je bilo žao da uzme od svojih životinja da mu pripremi jelo, nego je uzeo siromahovu ovčicu i od nje spremio jelo svom gostu. David se razgnjevio kada je čuo tu priču, a nije bio svestan da je bogataš upravo ilustracija njega koji je uzeo Urijinu ženu.

Možda misliš, da li je moguće da neko tako postupi? Međutim, ljudi koji su vođeni duhom koristoljublja često se ponašaju upravo tako. Znate li koliko nas je Bog blagoslovio i šta nam je sve dao? Ipak, mi poželimo baš tu ovčicu siromaha, pored sveg obilja koje imamo. Navešću lični primer. Jednom je jedan čovek je bio u potrebi da mu se uradi demit fasada na jednom zidu kuće. Nije imao novac. Pozajmio je od rođaka. Došli su trojica braće volontera da urade taj posao. Putovali su 100km. Od njihovog novca je kupljen materijal: stiropor, mrežica i lepak. Jedan od njih doneo je burgiju za mešanje lepka, ali nisu poneli bušilicu. Našli su je u šupi vlasnika. Međutim, kada je on to video, rekao je: „Ne može da se koristi moja bušilica!“ Zaista čudesno! Dobio si novac, došli su ti ljudi, a ne daš jedinu stvar kojom možeš da doprineseš da se ubrza posao ljudima koji tebi pomažu. Fascinantno!

Često smo mi ljudi takvi. Bog nas je blagoslovio. Poslao je u naš život ljude koji nam služe. Anđeli nam služe. Anđeo Gospodnji podiže tabor oko onih koji se boje Boga i izbavljaju ih (Psalam 34:7). Međutim, kada Bog od nas zatraži neku malu stvar koju možemo da uradimo, da primimo nekog gosta, ili da nekome pomognemo nečim mizernim što imamo, mi ne damo „našu bušilicu“. To je duh koristoljublja – gledati samo svoju korist i udobnost, i ne biti na raspolaganju Svetom Duhu da sprovede svoju volju kroz nas!

Naredne sedmice pogledaćemo tri svetla primera ljudi iz Pisma koji nisu bili prožeti duhom koristoljublja i neka naša iskustva budu takva u novoj godini! Neka nam Bog svima bude milostiv! Amin.