Duh koristoljublja – 2

Milenko Isakov

Prorok odgovori: tako mi Gospoda živoga kome služim, neću ništa da primim.
I mada je Neman navaljivao na njega da primi poklon, ne htede”
(2.Carevima 5:16)

Prošli put smo započeli sa razmišljanjem na temu koristoljublja i videli smo tri negativna primera iz Pisma. Samuilovi sinovi, Ahan i bogataš iz Natanove priče su primeri ljudi koji su rukovođeni duhom koristoljublja. Danas ćemo pogledati tri pozitivna biblijska primera.

1. Avram. (1.Mojs.14). Kada je bio rat kraljeva, četiri protiv pet, Avramov bratanac Lot je bio zarobljen i odveden u ropstvo. Kada je Avram saznao za to, krenuo je sa svojim ljudima da povrati taj plen. Dobio je rat i pri povratku sreo ga je Melhisedek, a zatim i car Sodoma koji mu je rekao: „Daj meni ljude, a blago uzmi sebi.“ (stih 21). Dakle, Avram je uspeo da povrati sav izgubljen plen i zarobljene ljude Sodomskog cara, i taj car mu sada nudi sav plen, samo da mu vrati ljude. Avram je, međutim, odgovorio: „Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu višnjem, čije je nebo i zemlja, zakljinjući se: ni konca, ni pertle od obuće neću uzeti od svega što je tvoje, da ne kažeš: ja sam obogatio Avrama.“ (stihovi 22,23). Ništa nije uzeo osim hrane koju su njegovi ljudi pojeli.

Razmislimo o ovome. Avram je učinio predivno delo. Žrtvovao je svoj život i živote svojih ljudi u pokušaju da povrati izgubljen plen i zarobljene ljude. Sodomski car oseća veliku zahvalnost i želi da mu se oduži za to, ali Avram odbija da uzme i pertlu sa obuće! Kakav integritet Božijeg čoveka. Kod njega ne postoji duh koristoljublja.

Kada je umrla Sara, Avram je bio stranac u zemlji hananskoj gde su boravili sinovi Hetovi. Tražio je od njih mesto gde će sahraniti svoju ženu (1.Mojs.23). Oni su veoma poštovali Avrama i rekli su mu da izabere najbolje moguće mesto i sahrani svog pokojnika. Avram je izabrao pećinu koja se nalazila pokraj njive Efrona. Efron je pred svima rekao da Avram slobodno može da uzme tu pećinu i da mu čak poklanja i njivu (stih 11). Međutim, Avram je odbio da uzme tu njivu i pećinu besplatno, nego je insistirao da plati iznos vlasniku njive i pećine. Tako je i učinio!

Ko je u ovom slučaju ‘žrtva’? Svakako da je to Avram kome je umrla žena, koji je stranac u tuđoj zemlji! Ljudski gledano, Avram je jadan i treba mu pomoći. Ipak, čak i u takvim okolnostima, Avram ne poseduje duh koristoljublja, ne želi da se okoristi darežljivošću Efrona, nego mu plaća pun iznos pećine i njive koju je želeo. Tu se krije jedan važan princip: Božiji čovek, čak i kada je u stvarnoj potrebi, nije rukovođen duhom koristoljublja, već duhom pravednosti, poštenja i pouzdanja u Boga.

2. Jelisije (2.Car.5:16). Glavni vojskovođa sirijske vojske je došao kod proroka Jelisija. Imao je gubu, a čuo je od sluškinje svoje žene da postoji prorok u Izraelu koji može da ga izleči. Neman je došao sa velikim blagom i visokom pratnjom. Kada je bio isceljen, posvedočio je da nigde u celom svetu nema Boga osim u Izraelu. Zato je molio Jelisija da primi poklon od njega. Međutim, Jelisije je rekao: „Neću ništa da primim!“ Iako je Neman navaljivao na Jelisija da primi poklon, nije hteo!

Ono što karakteriše Božije ljude jeste njihova svesnost da novac ne rešava njihove probleme. Novac neće ispuniti njihovu potrebu! Jedino Bog može ispuniti potrebe svakog čoveka!

4. Apostol Petar. (Dela 8:18). Petru je došao Simon vračar sa novčanom ponudom, uz molbu da mu dâ autoritet da kada i on stavi ruke na ljude, da prime Svetog Duha. Petar mu je odgovorio: „Propao tvoj novac zajedno sa tobom, jer si mislio da se Božiji dar stiče novcem!“ Petru nije bilo nikakvo iskušenje da primi taj novac, iako je bio siromašan čovek.

U 5.Mojs.16:19 piše: „Mito (poklon) zaslepljuje oči mudrima i izvrće reči pravednima.“ Ako se mudar čovek polakomi, postaje zaslepljen. Ako se pravednik polakomi, on će pasti u iskušenje da izvrće reči i ne govori pravu istinu.

Moja poruka nije da ne smemo ni po koju cenu primiti poklon od nekoga. Dobro je sa zahvalnošću primiti sve ono što dolazi od Gospoda, preko bilo koga. Moj akcenat u ovim porukama jeste da je pogrešno biti rukovođen duhom koristoljublja.

Ceo svet je zasnovan na tome. Svako gleda ličnu korist. Sve se posmatra kroz novac i materijalni profit. Živimo u vremenu kada je sve manje braće koja će doći da ti nešto pomognu bez očekivanja da imaju neku korist od toga.

Neka nam Bog svima pomogne da ne budemo koristoljubivi ljudi, nego ljudi koji su spremni da se žrtvuju i blagoslove druge bez očekivanja neke lične koristi! Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: