Bogom podržan propovednik (3)

Nastavljamo danas sa započetom temom pre dve sedmice. Posmatramo uslove koje propovednik treba da ispuni kako bi od Boga bio podržan i priznat. Već smo spomenuli da je glavni uslov ljubav prema Bogu i prošli put smo videli prvi aspekt toga, odnosno potrebu da je propovednik svestan sile, neograničenosti i moći Božije savršene Reči. Danas ćemo pogledati drugi aspekt ljubavi prema Bogu, a to je da propovednik treba da prione uz Reč Božiju!

Prvo poglavlje poslanice Titu govori o kvalifikacijama koje treba da ispuni vernik da bi mogao biti postavljen u starešinsku službu. Između ostalog, tamo Pavle kaže Titu da propovednik treba da prione uz Božiju Reč, kao što vidimo iz uvodnog stiha.

Dakle, propovednik svoju ljubav prema Bogu dokazuje time što je prionuo uz Reč! Šta to znači? Kako razumeti tu reč ‘prionuti’? Ja sam se mnogo godina služio prvim srpskim biblijskim prevodom Daničić-Karadžić, i pošto najviše zapamćenih stihova imam iz tog prevoda, pri pomisli na neku specifičnu reč odmah mi dolaze citati iz tog prevoda. Kada sam razmišljao o reči „prionuti“, setio sam se slučaja Jakovljeve ćerke Dine.

Kada se Jakov doselio u Hanan, Dina je otišla da posmatra devojke tog kraja i nju je ugledao momak po imenu Sihem. Biblija kaže da je njegovo srce prionulo za nju (1.Mojs.34:3). Drugim rečima, Dina je Sihemu prirasla za srce i on ju je zavoleo, pa se trudio da zadobije njenu naklonost. U skladu sa tim, šta znači da Božiji sluga treba da prione uz Reč? To znači da mu je Reč Božija prirasla za srce i da je postala predmet njegovog svakodnevnog razmišljanja. Dakle, nećeš samo ‘skrpiti’ 15 minuta za Božiju Reč da bi na brzinu pripremio neku propoved i da bi imao šta da ispričaš u nedelju! To nije značenje reči „prionuo“! Naprotiv, Reč ti je prirasla za srce i ona je postala deo tebe. Ti si poput čoveka koje se opisuje u Psalmu 1. Razmišljaš dan i noć o Reči Božijoj i jednostavno srastaš sa njom.

Još jedan slučaj gde se spominje ista ta reč je u 1.Samuilovoj 18:1. Tu kaže da je Jonatanova duša prionula uz Davidovu dušu, odnosno, Jonatan je osetio veliku bliskost sa Davidom i zavoleo ga je kao samoga sebe. Sada želim da te pitam, brate propovedniče, da li imaš takvu bliskost sa Božijom Rečju, kakvu je imao Jonatan sa Davidom? To je ozbiljno pitanje i to je zaista pravo značenje reči ‘prionuti’. Prionuti uz Reč znači da ti je Reč Božija uvek blizu, da ti je draga i bliska! Draga ti je zbog tebe lično, a ne samo zbog potrebe da tu Reč prenosiš drugima.

Sve ovo su vrlo jednostavne stvari. Ništa novo nisam rekao, ali se bojim da to mnogo nedostaje današnjim propovednicima. Postoji mnogo profesionalizma u službama. Kada to kažem, onda mislim na propovednike koji vrše službu ‘zbog profesije’ i ‘po profesiji’, a ne po srcu koje je zaljubljeno u Reč i koje gori vatrom Duha da bi tu Reč prenosilo drugima. Ljudi koji su gladni Boga to lako prepoznaju! Oni vide da li postoji samo ravnodušna rutina u obavljanju određene službe, ili je ta služba rezultat srca koje ima dodir sa Bogom i ljubav prema drugima!

Ljudi koji su gladni Boga i realnosti duhovnog života čeznu da vide stvarne propovednike koji su prionuli uz Reč! Dragi moj brate propovedniče, budi jedan od njih! Amin.

Nastavićemo sa istom temom naredne sedmice.