Milenko Isakov
(1.Korinćanima 13:4 – Bakotić)
Pred Bogom je jedan dan kao hiljadu godina, a hiljadu godina kao jedan dan (2.Pet.3:8). Za nas je hiljadu godina veoma dug period zato što je naš život na zemlji ograničen. Međutim, Bog je večan i pošto beskrajno živi On ima mnogo vremena da izvrši svoje namere. Bog svoju nameru može da izvrši u jednom danu, a može izvršenje te iste namere da protegne na hiljadu godina. Sa druge strane, čovečiji život na zemlji je kratak i ako ne iskoristimo ovo kratko vreme da načinimo dobre izbore u životu, posle isteka naših dana više nećemo dobiti priliku.
Ljudima se često čini da Bog kasni sa izvršavanjem svojih namera, ali za Boga koji večno živi je isto tako lako da ostvari svoje namere u, za nas dalekoj budućnosti, kao da ih je ostvario upravo danas. Iz tog razloga bezbožnici ne treba da zaključe da će izbeći Božiji sud pošto se čini da ga Bog odlaže, a takođe i pravednici ne treba da zaključe da če Božija obećanja “ostareti” i ostati neizvršena. Zato Petar nastavlja: “Ne kasni Gospod sa obećanjem svojim (Bog nije spor u izvršavanju svojih obećanja), kao što neki misle, nego je strpljiv sa nama, jer ne želi da neko pogine, nego da svi dođu u pokajanje.” (stih 9). Ovaj stih nam pokazuje da je odlaganje kažnjavanja bezbožnika dokaz Božije stprljivosti i želje da svako ljudsko biće dođe u poznanje istine i bude spašeno. Mnogi ljudi misle da je trenutno nekažnjavanje ljudskih greha dokaz da Bog to neće ni učiniti! Međutim, to samo dokazuje Božiju strpljivost sa ljudima.
Bog je veoma strpljiv i poziva nas na strpljenje. Ovu činjenicu je posebno teško razumeti u današnjem brzom vremenu. Mi živimo u vremenu brzih informacija, brze pošte, brzog prevoza i brze hrane. Posedujemo uređaje i mašine koje nam jako ubrzavaju svakodnevne poslove. Navikli smo na brz život i sve želimo da se odigrava na brzinu. U skladu sa takvom vrstom života često želimo, kao Božija deca, da na brzinu budemo izgrađeni u zrele i mudre hrišćane.
Čuo sam za interesantnu ilustraciju u vezi ljudske nestrpljivosti. Neko se molio Bogu i rekao: “Gospode, daj mi strpljenja, ali ako može odmah!” To je priroda ljudske nestrpljivosti. Nestrpljivost je duboko usađena u nama. Odmah po rođenju smo praktikovali veliku nestrpljivost za majčinim mlekom, a kasnije smo je usmeravali prema drugim željenim stvarima.
Iz uvodnog stiha smo razumeli da je ljubav strpljiva. Priroda Božije ljubavi je strpljivost. Najsnažnija manifestacija Božije ljubavi videla se u životu Isusa Hrista. U Njegovom životu ne vidimo nijedan brzoplet, nepromišljen postupak. Njegovo strpljenje se naročito izrazilo u prvih 30 godina zemaljskog života kada je oko sebe gledao ljude u velikim potrebama koje je mogao podmiriti, ali je strpljivo čekao na Očevo vreme za početak svoje javne službe. Čekanje i strpljivost u životu Isusa Hrista je mnogo doprinelo Njegovoj plodonosnoj službi od tri i po godine.
Daću vam svoje svedočanstvo. Svojim nestrpljenjem sam propustio mnogo prilika da proslavim Gospoda i da blagoslovim bližnje. Samostalnim brzopletim odlukama sam vređao Gospoda zato što nisam bio strpljiv da tražim i razumem Njegovu volju u određenim situacijama. Nisam želeo da čekam. Čak i jedna kineska poslovica kaže: “Ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbećićeš sto dana tuge.” Zbog nestrpljivosti sam izrekao mnogo nepotrebnih reči koje su negativno uticale na moje bližnje i sâmome meni donele mnogo tuge.
Ipak, moja nada jeste Božija strpljivost sa mnom. On radi svoje delo u meni. Ljubav je strpljiva! Božija ljubav u meni je strpljiva. Kad god sam poslušan Svetom Duhu strpljiv sam. On je Duh ljubavi, duh strpljivosti.
Sada želim da vidimo tri različite oblasti strpljivosti. Najpre strpljivost u različitim životnim situacijama, zatim strpljivost sa bližnjima i strpljivost u nevoljama.
Prvo, strpljivost u različitim životnim situacijama. Bog nam daje mnogo prilika u životu da budemo strpljivi. Možda si otišao kod doktora gde je bilo potrebno da čekaš sat vremena iako si bio zakazan u određeno vreme. To je jedna prilika za vežbanje strpljenja.
Drugo, strpljivost sa bližnjima. Božija Reč nas poziva da snosimo svakoga (1.Sol.5:14). To znači da sa određenim ljudima nije baš prijatno. Neki ljudi su suviše zahtevni, cepidlačni, dosadni, ali nas Bog poziva da budemo strpljivi sa njima. Neko je rekao: “Budi strpljiv sa mnom jer Bog još nije dovršio svoje delo na meni.” To je istina. Svi smo još u procesu duhovnog izgrađivanja, zato prihvatajmo braću i sestre i imajmo strpljenja sa svima. Budimo strpljivi jedni sa drugima u ljubavi (Ef.4:2).
Treće, strpljenje u nevoljama (Rim.12:12). Nevolje su sve situacije u našem životu koje nam nisu prijatne i koje ne razumemo. Možda imamo nevolju na radnom mestu. Možda smo prezreni i ismejani zato što smo hrišćani. Bog nas poziva da strpljivo podnosimo sve što je za nas određeno. To nam je moguće zbog stalnog osećaja buduće slave koja nam je obećana, da ćemo biti stanovnici zemlje gde nema smrti, suza i nevolja.
Strpljiv čovek je spor na gnjev. Strpljiv čovek je razuman. Strpljiv čovek je bolji od ratnika i čovek koji kontroliše svoju narav je bolji od onog ko osvoji grad (Priče 16:32). Gnjevljiv čovek zameće svađu, a strpljiv čovek utišava svađu (Priče 15:18).
Nismo sposobni da sami proizvedemo strpljivost! Punina Svetog Duha je rešenje! Božija ljubav je strpljiva. Tražimo od Gospoda ispunjenje Svetim Duhom i bićemo strpljivi u različitim životnim situacijama, sa bližnjima i u nevoljama.
Hvala Ti Gospode za Tvoje strpljenje prema nama. Nauči nas da budemo strpljivi u svemu, ispunjeni Tvojim Duhom ljubavi. Ispuni nas Tvojim Duhom. Amin.