Vrati što pripada drugima

Zac Poonen

Želimo još malo razgledati tu temu o kojoj smo razmišljali u poslednja dva programa, a to je kako nas ljubav prema novcu i materijalnim stvarima može upropastiti. Molim te, slušaj pažljivo, zato što to utiče na tvoj život.

Želim da pronađem jedan stih, odnosno dva stiha – 1.Tim.6:9 i 10 gde kaže: „A koji hoće da se obogate…“ Ovo se dakle ne odnosi na sve ljude u svetu. Odnosi se na one koji žele da se obogate. Da li pripadaš toj kategoriji ljudi? Mnogi ljudi pripadaju. Čak i mnogi vernici. Dakle, ako se ovo („oni koji hoće da se obogate“) odnosi na tebeonda molim te slušaj zato što te Biblija unapred upozorava šta će se desiti. 1.Tim.6:9 – „A koji hoće da se obogate, oni upadaju u napasti i zamke, i u mnoge lude škodljive želje koje potapaju čoveka u propast i pogibao. Jer je koren svih zala srebroljublje kojemu neki predavši se…“ Ovo se opet ne odnosi na sve, nego samo na one koji čeznu za više i više novca. Da li pripadaš kategoriji ljudi koji čeznu za više i više novca? Evo šta svemoćni Bog kaže da će ti se desiti: „kojemu neki predavši se zađoše od vere i na sebe navukoše muke velike.“

Dakle, šta je rezultat želje da se obogatiš i čežnje da imaš sve više i više novca, izvan onoga što ti je potrebno? Upadanje u iskušenje, upadanje u sotonsku zamku, upadanje u mnoge lude želje, upadanje u mnoge štetne želje koje potapaju i vode čoveka u propast, zalaženje od vere i zadobijanje velikih muka. Da li želiš takav život? Sve što je potrebno jeste da trčiš za novcem, izvan onoga što ti je potrebno.

E sada, Gospod nije protiv toga da zarađujemo za naš život. Gospod nije protiv toga da želimo da povećamo svoju zaradu, da dobijemo bolji posao ili da zarađujemo veću platu. Ovde se ne govori o tome. Ovde se govori o požudi. Ljubav je požuda kada je tvoje srce opsednuto. Vi znate kako to izgleda kada su momak i devojka zaljubljeni. Oni su sve jedan drugome. I kada osoba tako voli novac, i želi ga više, više i više, upravo to će se desiti, a Sotona nam na početku ne govori šta će se sve desiti u budućnosti ako budemo išli tim putem. On nas najpre zavara tako što nam pokloni mali predukus uživanja bogatstva.

Znate, to je kao kada ljudi prodaju drogu. Da li znate kako oni „navlače“ druge ljude na drogu? Najpre stave samo malo droge, možda u slatkiš i to ponekad besplatno daju nekom detetu u školi. Kada mladić ili devojka jednom osete ukus toga oni požele još i tada možemo reći da su upecani, baš kao riba na udici. I oni tada žele još, još i još, i tako ljudi koji prodaju drogu zarađuju na njima. Znači, najpre im daju da malo osete ukus i to je upravo onako kako Sotona radi. On nam najpre daje da osetimo slast posedovanja novca i materijalnih stvari, pa onda povećava naš apetit za tim sve dok ne potopimo sebe i svoju porodicu u propast i pogibao. Ljudi se zadužuju da bi kupili ovo ili ono, a rezultat toga je da se životi hrišćana koji su predviđeni da grade Crkvu, sada uzaludno troše u potrazi za novcem. To se dešava. Mnogi vernici su prodali svoje nebesko prvenaštvo za tanjir jela, baš kao Isav. Samo pomislite kako će žaliti u večnosti.

Zato svaki razuman vernik nikada, nikada neće tražiti da prikuplja bogatstvo izvan svojih potreba, baš kao što neće skakati sa desetog sprata zgrade. Pretpostavimo da si se popeo na deseti sprat zgrade. Ako si razumna osoba nećeš skakati sa desetog sprata, a još bezumnije je ako juriš u potrazi za novcem. Zašto onda to ljudi rade? Oni misle da im neće doći propast, baš kao što ta nerazumna osoba koja skače sa desetog sprata misli da se neće povrediti. O da, možda će ona reći: „Drugi su se povredili, ali ja neću.“ Isto tako mnogi vernici trče za novcem sve dok ne upropaste sebe. Potraga za novcem i skakanje sa desetog sprata zgrade – obe stvari te mogu upropastiti. Dakle, ako ozbiljno shvatiš upozorenja iz Pisma, ti ćeš se zaštititi, ali ako skačeš sa desetog sprata zgrade i kažeš: „Bog će me zaštititi“, to je ludost. Bog neće zaštititi osobu koja skače sa vrha crkve.

E sada, moguće je da neka osoba iskreno kaže: „Gospode, želim da znam kako mogu biti slobodan od toga.“ Ja verujem da ima mnogo vernika širom sveta koji iskreno žele da budu slobodni od toga i želim da vam napomenem dve stvari koje možete poslušati, a spominju se u Mateju 22:21. Sećate se kako je neko prišao Isusu i pitao: „Da li treba da plaćamo porez?“ Isus je odgovorio: „Pokažite mi novac“ i onda je pitao: “Čiji je ovo obraz i natpis?“ Odgovorili su da je Cezarov. Tada je Isus rekao (Matej 22:21): „Podajte Cezarovo Cezaru, a Božije Bogu.“

Ovde postoje dve rečenice koje te mogu osloboditi od potrage za novcem i Isus nam je ukazao na našu odgovornost po pitanju odnosa prema materijalnim stvarima. Najpre ćemo početi sa prvom rečenicom „Podajte Cezarovo Cezaru.“ Primetite da Isus nije rekao da prvo damo Bogu Božije i tek onda Cezarovo Cezaru. Ne! Hajde da vidimo kojim redom je Isus to rekao. On ovde nije stavio Boga na prvo mesto. Rekao je da najpre damo Cezarovo Cezaru, pa onda da damo Božije Bogu. Rekao je da prvo budemo pravedni u stvarima novca i onda je rekao da budemo verni u upotrebljavanju novca. To su dve različite stvari. Jedna je viša od druge. Najpre treba da budemo pravedni u stvarima novca, a zatim treba da da budemo verni u upotrebljavanju novca.

U redu, šta znači biti pravedan u stvarima novca? Ovo je lekcija iz zabavišta u vezi novca. To znači da moramo dati Cezaru ono što mu pripada. „Cezar“ je čovek u državnoj vladi ili ako si na primer pozajmio novac od nekoga, nazovi tu osobu „Cezarom“. Nemoj davati Bogu Cezarov novac. Bog ga ne želi! Prvo vrati svoj dug Cezaru. Ono što pripada Cezaru najpre mora biti vraćeno Cezaru i zato je Isus u ovom slučaju stavio Boga na drugo mesto. Vidite da Bog ne želi Cezarev novac! Dakle, bolje vrati Cezaru ono što mu pripada i onda odluči šta želiš da daš Bogu. Znači, vi koji imate dugove, koji dugujete novac drugima (a jako mi je žao što postoji mnogo vernika koji imaju ovu vrlo lošu naviku), želim da vas ohrabrim da počnete da vraćate Cezaru ono što pripada njemu. Čak ako si i pozajmio novac pre 25 godina, imaš obavezu da ga vratiš sve dok te ta osoba ne oslobodi od duga i ne kaže: „U redu, ne treba više da mi vraćaš novac.“ Mogao si da ga ne pozajmiš i ne ukradeš.

Pretpostavimo da si ukrao nešto što pripada drugome, možda nešto od njegove imovine. Možda si dobio od nekog knjigu koja stoji kod tebe kući mnogo godina i još je nisi vratio. Možda si pozajmio neki alat ili bilo šta drugo što nikada nisi vratio. Vrati to! Vrati Cezaru Cezarevo, ako je u pitanju novac koji si pogrešno prisvojio. Možda si radio u kancelariji i odande krao neke stvari. Pošalji ček toj kancelariji i vrati im taj novac. Možda si radio u bolnici i krao lekove ili neku bolničku opremu za potrebe svoje porodice. Vrati taj novac! Vrati Cezarovo Cezaru. Možda si putovao vozom bez karte. Idi i kupi kartu za taj pravac i nadoknadi im novac. Ako si putovao autobusom bez karte, vrati novac tom prevozniku. Treba da počnemo sa vraćanjem Cezaru ono što mu pripada. Ako nisi ispravio te stvari sa Cezarom, nemoj davati Bogu! Bog to neće prihvatiti. Zato je Isus rekao da prvo damo Cezaru Cezarevo.

Isto se odnosi na državu. Pretpostavimo da si u prošlosti krao porez na dohodak tako što im nisi rekao koliko zarađuješ. Dobro, izračunaj ga i vrati im taj novac. Možda si se vratio iz neke golfske ili obližnje države odakle si doneo mnoge stvari i sakrio ih da ne bi platio carinu, ili što je još gore, možda si podmitio carinika da bi preneo tu stvar! Šta treba sada da radiš? Dobro, izračunaj carinu i plati državi. Možda kažeš: „Ali dao sam toliko novca cariniku.“ Zaboravi to! Ispravi svoju stvar sa državom. Ono što si dao cariniku je mito i to definitivno nije isto što i dati državi ono što njoj pripada. Onaj novac je završio u džepu tog carinika.

Dakle, tu treba da počnemo. Treba da vratimo sav novac koji smo nepošteno stekli. Zakhej je rekao Gospodu (Luka 19:9) da će vratiti četvorostruko onima koje je prevario. On je izračunao kamatu. Mislio je u sebi: „Ja sam uzeo taj novac pre mnogo godina. Ljudi su mogli staviti u banku i dobiti kamatu i zato ću im vratiti četvorostruko.“ I tada je mislio o svim ljudima čije adrese više nije znao. Kako njima da vrati novac? Rekao je: „Daću siromašnima.“ Dakle, kada poseduješ novac koji pripada ljudima za koje ne znaš gde žive, tada taj novac moraš dati u crkvu ili siromašnima.

Iako je tvoj dug vrlo velik, nemoj se obeshrabriti. Započni tako što ćeš vraćati mali iznos svakog meseca. Možda samo nekoliko stotina dinara, ali započni da vraćaš! Ako postoji volja u tvom srcu, Bog će te blagosloviti od prvog dana kada si započeo da vraćaš svoj dug, iako će ti možda trebati 15 godina da vratiš ceo iznos. On ne čeka da ceo dug bude očišćen nego gleda da li postoji volja u tvom srcu da se to sredi i da se vrati Cezaru sve što mu pripada.

Nema koristi da u tvojoj kući visi natpis: „Bože, blagoslovi naš dom“, ako se u njoj nalaze stvari ili novac koji je nepravedno stečen. „Ne budite nikome ništa dužni“, Biblija kaže u Rim.13:8.

Hajde da počnemo danas! Donesi odluku baš sada, pre nego što se završi ovaj program, da svima vratiš ono što je njihovo.

 

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: