Zac Poonen
Hajde da razmišljamo o ključu koji nam je Bog dao u svojoj Reči sa kojim možemo prolaziti kroz mnoga zatvorena vrata. To je ključ slavljenja Boga. Danas želimo pogledati vrlo važan deo hrišćanskog života koji se često ne razume ispravno i u većini slučajeva se uopšte ne razume.
Želim započeti stihom Psalma 106:12. Tu govori o Izrailjcima koji su videli kako su se Misirci potopili u moru. „Tada verovaše rečima njegovim i pevaše mu hvalu.“ Obratite ovde pažnju kako su vera i slavljenje Boga povezani. Mogli bi reći da kada čovek ima veru tada će slaviti Boga, a kada je u neveri (kada ne veruje Božijoj Reči ili Božijem obećanju), tada će gunđati, žaliti se, negodovati, kritikovati, zamerati i biti nezadovoljan, obeshrabren i opterećen. Dakle, ako su ove stvari koje sam upravo spomenuo prisutne u tvom životu, to dokazuje da iako misliš da veruješ u Boga i Isusa Hrista, ti zapravo ne veruješ! Da veruješ Njegovim rečima, pevao bi mu hvalu! Ne bi imao nikakve žalbe u vezi bilo čega u svom životu, ako bi verovao u Boga i Njegova obećanja.
E sada, Izrailjci, koji se spominju ovde u Psalmu 106, mogli su da slave Boga tek nakon što je Bog uništio njihove neprijatelje (te Egipćane) pred njihovim očima. Mi danas živimo verom! Starozavetni ljudi, kao što su bili Izrailjci, živeli su gledanjem. Živeti gledanjem znači da su videli nešto što se desilo pred njima (neko čudo koje je Bog učinio za njih) i tek onda su mogli da veruju. Kaže u ovom stihu koji smo pročitali da nakon što je voda pokrila njihove neprijatelje (stih 11), tada (kada nijedan od njih nije ostao), tada su verovali Božijim rečima! To znači živeti gledanjem – kada su svi tvoji problemi rešeni, nakon što su bure utišane, nakon što su neprijatelji uništeni i poslednji je ubijen, TADA slavimo Boga! To je življenje gledanjem i to je sve što su oni mogli da urade u Starom zavetu.
Svi mogu to da urade! Čak i neobraćena osoba iz neznabožaca bila bi zahvalna kada bi svi njeni problemi bili rešeni, ali u Novom zavetu, nakon što je Isus došao, mi ne živimo po gledanju. Živimo po veri! Možemo verovati Reči Božijoj čak i pre nego što vidimo da su neprijatelji potopljeni u moru. Možemo slaviti Boga još dok su neprijatelji ispred nas, kao što je David rekao: „Postavio si trpezu preda mnom na vidiku neprijateljima mojim.“ To znači da iako moji problemi možda još nisu rešeni, ja imam veru u Boga i mogu da Ga slavim, i dok Ga slavim primećujem da se problemi rešavaju.
Problemi se nikada neće rešiti ako se uvek žalimo i gunđamo. Da li znaš, dragi prijatelju, da što se više žališ i gunđaš, ti ustvari uvećavaš svoj problem? On uopšte neće biti rešen na taj način! Možda te je neko uvredio. Gomilanjem gorčine prema toj osobi šta radiš sebi? Samo uništavaš sebe! Što duže gajiš tu gorčinu u svom srcu, sve više ćeš uništavati svoje telo, svoju dušu i svoj duh. Uništavaćeš svoj odnos sa Bogom i tako uopšte nećeš moći da uživaš život. Imaćeš „kuvanje“ u stomaku i stvari slične tome. Vidiš, kada nam Bog daje svoje zakone, oni su za naše dobro! Oni su za dobro našeg tela, za dobro naše duše, za dobro našeg duha.
Postoji vrlo uska povezanost vere i slavljenja Boga! Vidimo to takođe u Novom zavetu u Jevrejima 2 gde čitamo izvanredne reči koje govore o tome šta sâm Isus čini usred crkve. U Jevrejima 2:12,13 kaže (ovde se citira Isus): „Objaviću ime Tvoje (to jest Očevo ime) braći svojoj…“ Vidite, prethodni stih vrlo jasno pokazuje da to Isus govori. „Objaviću ime Tvoje braći svojoj (to jest tebi i meni), i posred crkve zapevaću te. I opet: ja ću se u Njega uzdati…“ Obratite pažnju ponovo povezanost slavljenja (u stihu 12) i pouzdanja (u stihu 13). Pošto stavljamo svoje pouzdanje u Njega, pevamo Njegovu slavu, baš kao što smo čitali u Psalmu 106. Ovde kaže u stihovima 11 i 12 da smo mi mlađa Isusova braća, a On je naš stariji brat koji slavi Oca usred crkve. Mi smo pozvani da sledimo Njegov primer i da Mu se pridružimo u uzvišavanju našeg nebeskog Oca.
E sada, Bog je jako velik Car! On je najveći Car – Car univerzuma. On ne sedi na nekom jeftinom tronu od srebra ili zlata. Takvi tronovi bi bili suviše jeftini za Njega. Čitamo u Psalmu 22 o tronu na kojem Bog sedi i dobro je da to znamo. Psalam 22:3 kaže: „Ti si svet, o moj Bože. Ti, koji si ustoličen na pohvalama Izrailjevim!“ (tako stoji u engleskom prevodu, prim.prev). A danas na pohvalama Crkve. Dakle, kako pravimo tron za Boga? Našim slavljenjem! Slavljenje formira tron na kojem Bog sedi kao Car! Zato je nebo mesto večitog slavljenja, kao što čitamo u knjizi Otkrivenja. Anđeli konstantno slave Boga. To je tron na kojem Bog sedi.
Kada Sveti Duh dođe u naša srca, On donosi nebo u naša srca i mi možemo pripremiti tron slavljenja za našeg Boga da bi On bio ustoličen u našim srcima, u našim domovima i u Crkvi. Dakle, kada slavimo Boga, mi zapravo govorimo: „Bože, Ti si Car i evo trona koji smo pripremili za Tebe da dođeš i sedneš.“ Da li želiš da Bog živi u tvom srcu? Vrlo jednostavno, pripremi tron za Njega! Da li želiš da Bog živi u tvom domu? Pripremi tron za Njega u domu! Da li želiš da Bog živi u tvojoj crkvi. Pripremi tron za Njega tamo.
Šta je tron? Tron slavljenja! Drugim rečima, neka vaš život bude ispunjen duhom slavljenja, ne neophodno rečima. Ne možemo stalno (24 časa dnevno) slaviti Boga. Treba da radimo, treba da spavamo, treba da obavljamo mnoge stvari. Radi se o duhu slavljenja. Neka tvoj dom bude ispunjen duhom slavljenja. Drugim rečima, totalno eliminiši svako gunđanje, svako žaljenje i svako negodovanje iz svog života, jer to uništava tron na kojem Bog treba da sedi. Sa druge strane, kada gunđaš ili se žališ, razgnjeviš, iznerviraš, izgubiš strpljenje – ti zapravo pripremaš tron za Sotonu.
Dakle, vidimo dva trona koja možeš praviti u svom životu i svom domu. Jedan je tron slavljenja koji uvek i za sve odaje zahvalnost Bogu u ime Isusa Hrista – tron na kojem će Bog sedeti. Drugi tron je tron žaljenja, gunđanja, negodovanja i nezadovoljstva koji nudiš Sotoni da dođe i sedne, bez obzira da li se radi o tvom životu, tvom domu ili tvojoj crkvi.
Zato Biblija kaže u Fil.2:12-14 da kada Sveti Duh radi u našim srcima, On želi da potpuno eliminiše svako gunđanje, svađu i negodovanje iz naših života zato što želi da pripremi tron za našeg nebeskog Oca u našim srcima. Sveti Duh je zapravo zbog toga i došao.
Znate, ceo svoj život živeli smo tako što je naše „ja“ sedelo na tronu u našem srcu. To znači da smo slušali svoje „ja“. Šta god je „ja“ želelo, mi smo činili. Šta god je „ja“ volelo, to smo radili. Ugađali smo sebi, živeli smo sebi, želeli smo da uživamo. Tada smo jednog dana rekli da je Isus ušao u naše srce, ali koje mesto Mu dajemo u našem srcu? On neće doći kao posetioc ili gost, a mnogi Hrišćani Ga upravo tako tretiraju, znate?
Kako možeš pripremiti tron za Hrista, za Boga u svom srcu? To činimo slavljenjem Njega u svim okolnostima! U Novom zavetu možemo to činiti! Vidite, u Starom zavetu ljudi nisu mogli stalno da slave Boga zato što u tim danima pre svega Duh Sveti nije prebivao u srcima ljudi. Nisu imali garanciju da će Bog voditi sve na njihovo dobro. Kako bi mogao da slaviš Boga za nešto kada nisi siguran da li to služi za tvoje dobro? Ali, danas su stvari drugačije. Danas Sveti Duh živi u našim srcima, to jest On je naša srca učinio Njegovim stalnim prebivalištem i On u našem srcu priprema tron za Oca.
On radi u nama da bi nas oslobodio od naše grešne prirode i On radi izvan nas. Kaže u Rim.8:28 da Bog radi u svim okolnostima našeg života da bi sve to izveo za naše dobro. E sada, ako sve ide na tvoje dobro, i unutar i izvan tebe, da li postoji neki razlog da se žališ u vezi bilo čega? Za sigurno ne! Zašto se onda ne odrekneš žaljenja i počneš da slaviš Boga? Evo odgovora: zato što zapravo ne veruješ! Ne veruješ zapravo u ono što je Bog rekao u Rim.8:28 da On sve vodi na dobro! Vidite, moramo verovati toj reči da je Bog svemoguć i da je Bog suveren. Pogledajte ponekad zvezde i vidite kako je Bog velik. Šta misliš da li Mu je teško da prihvati tu malu situaciju sa kojom se suočavaš? Možda je u pitanju težak šef, težak poslodavac ili neki konkretan problem sa kojim se suočavaš. Šta misliš, da li je ta osoba ili okolnost suviše teška da bi je Bog uzeo u svoje ruke? Naravno da se On može toga prihvatiti. Da li postoji nešto što Bog ne sme da uzme u svoje ruke? Ali, On ne može to učiniti za tebe dok ne počneš da Ga slaviš, dok ne kažeš: „Gospode, evo dokaza moje vere. Slavim te! Želim da ti zahvalim. Želim da te uzvisim. Želim da priznam da si Ti na tronu nebeskom i ja se uopšte ne žalim zbog toga kako me ljudi tretiraju niti u vezi mojih okolnosti ili bilo čega u mom životu. Verujem da Ti u potpunosti sve kontrolišeš.“ Da li je dovoljno samo rečima iskazati to? Ne! Mi Ga slavimo. Dok Ga slavimo, priznajemo da Bog u potpunosti sve kontroliše. Na taj način Mu odajemo čast!
Kada budeš tako činio, videćeš kako Bog pravi za tebe izlaz iz te problematične situacije!