SVETI DUH I KRST

Kada razmišljamo o tome kako je izgledao svet, ili zemlja i nebo kada ih Bog najpre stvorio, i šta se značajno izmenilo nakon što je čovek sagrešio, to vidimo u prve tri glave Knjige Postanka (1.Mojsijeve). Postoji nešto što treba jasno da vidimo ako hoćemo da razumemo kako Bog želi da živimo na ovoj zemlji. U prve dve glave Knjige Postanka ne postoji smrt nijedne vrste. Mogli bismo reći da je postojao neki oblik smrti, ili bezobličnosti, praznine, tame (1.Mojs.1:2), ali to je bilo zbog greha Lucifera. Međutim, nakon toga, nakon što je Bog započeo da radi, tu nema greha, nema smrti, u te dve glave. I onda dođete do treće glave gde se pojavio greh. I to je svet u kome mi živimo. Dakle, postoji nešto što želim da vam pokažem ovde.

Pre svega, baš na početku Božijeg rada na zemlji, primećujemo službu Svetoga Duha. To se vidi upravo iz drugog stiha u Svetom Pismu, a takođe i na samom kraju Svetog Pisma, u Otkrivenju, Sveti Duh kaže: “DOĐI”. To je jedna stvar koju je veoma, veoma važno da prepoznamo – Božiji rad uvek uključuje delovanje Svetog Duha. Mi ne možemo da iskusimo ono što Bog želi od nas da iskusimo ako nismo potpuno otvoreni za Svetog Duha, ako nismo otvoreni u našem životu. Zapravo, to je ono što su rani apostoli uvek praktikovali da proveravaju kod ljudi. Postojali su neki ljudi koji su bili vernici i oni bi otišli i pitali ih: ”Čujte, vi ste ljudi koji verujete, ali da li ste primili Svetog Duha ili samo verujete?” Apostoli su prepoznali da nešto nedostaje u njihovom životu i zato su ih to pitali. Dakle, ja verujem da je to zaista velika istina za mnoge, mnoge Hrišćane koji su svojim razumima shvatili sve istine Svetog Pisma i koji dolaze u skupštinu, razumu istine i imaju dobar, pošten život. Oni žive dobar i pošten život kao i nehrišćani oko njih koji žive dobar i pošten život. Ima mnogih nehrišćana koji žive veoma dobar i pošten život, osim što Hrišćani idu u crkve a nehrišćani idu na druga mesta. Ali, ako Sveti Duh nije radio u našim životima, tada mi nismo razumeli šta je pravo hrišćanstvo. Svako između nas mora imati vrlo jasan rad Svetog Duha u sebi – da nam govori, presvedočava nas i daje nam silu da pobedimo stvari u kojima smo poraženi, itd, itd.

Dakle, to je prva stvar koju vidimo upravo na početku stvaranja – Sveti Duh se kretao, “dizao”. On isto tako želi da radi i u našim životima.

Sveti Duh daje svetlo

I tada vidimo kako je Bog rekao: “Neka bude svetlost!” Dakle, kada Sveti Duh radi u našem životu, jedna od prvih stvari koje nam daje jeste SVETLO! To je prva stvar u prvoj glavi i to je veoma, veoma važno da se vidi. Ako ne dobijamo svetlo, tada Sveti Duh ne radi u nama. SVETLO u vezi toga kakav je Isus! Isus je rekao: “Kada Sveti Duh dođe, On će uperiti svetlo na mene – neka ljudi vide stvari o meni koje inače ne bi znali”. E sada, svako na svetu, čak i nehrišćani mogu čitati Evanđelja i saznati šta je Isus činio, kako je nahranio mnoge, kako je hodao po moru…i sva ta čuda. To svako može čitati. Čitati o svemu tome nije ono na čega mislim, nego saznati nešto više o ličnosti Isusa, o Njegovom unutrašnjem životu i kako je On hodio – to jedino Sveti Duh može da vam pokaže! Ako vam Sveti Duh ne daje svetlo, želim da vam kažem, moja draga braćo i sestre, vi možete redovno dolaziti u skupštinu, ali samo ćete uvećati svoje znanje.

Moramo biti otvoreni za Svetoga Duha! Isus je rekao da jedino oni koji su žedni mogu doći Njemu i tražiti Svetog Duha. Ako ste zaista žedni! Nikada nisam čuo da je neka osoba bila ispunjena Svetim Duhom, a da nije žednila za tim i da nije očajno tražila Boga. Znate, to nije nešto što iskusimo samo jednom. Biblija u Novom Zavetu govori u vezi hodanja u tom svetlu i Biblija govori u Novom Zavetu o hodanju u Svetom Duhu. Hodati u svetlu i hodati u Svetom Duhu znači da je to kontinualno napredovanje. Ne stojimo na istom mestu, mi napredujemo! Ako počnem da hodam odavde prema bilo kojem drugom delu ove države, svaki dan moram napredovati i bivati bliži i bliži tom mestu. 

Drvo života – ilustracija večnog života kroz Svetog Duha

Dakle, to je još jedna stvar koju želim da vidite ovde. Čitamo u drugoj glavi da su tamo bila dva drveta. Adam je imao slobodan pristup i na drvo poznanja i na drvo života. Čitamo da je ta dva drveta Bog postavio nasred vrta, 1.Mojs. 2:9, i Adam je mogao ići pravo drvetu života i ubirati njegov plod. Po meni, to je ilustracija života – večnog života kroz Svetog Duha. Dakle, Adam je mogao doći do njega i primiti taj život slobodno, ali čim je sagrešio, čitamo u 1.Mojs.3 da je došlo do promene. Poslednji stih 1.Mojs.3 kaže da je Bog isterao čoveka iz vrta, i da je postavio heruvima (znači anđela) sa gorućim mačem koji se kretao u svim pravcima i čuvao put prema drvetu života. Sada niti Adam, niti iko drugi nije lako mogao doći drvetu života. Treba da prođeš kroz mač da bi došao drvetu života. To je bila jedna značajna promena koja se desila nakon što je greh došao. I mi treba ovo da razumemo, da u palom svetu i u svetu koji je pod prokletstvom (1.Mojs.3), u svetu koji je pod silom greha, ti ne možes ići drvetu života dok ne prođeš kroz mač. U ovomo postoji nešto što je značajno.

Mač govori o krstu! O smrti krsta! I to je prvo mesto u Svetom Pismu koje govori o krstu! I ono se pojavljuje odmah nakon što je greh došao u svet – da je put životu sada kroz krst. Kao što sam rekao na početku da Sveti Duh deluje i da je On taj koji nam daje svetlo, a u Jovanu 1:4 čitamo da je to svetlo Isusov život, i za koji trenutak ćemo doći i do toga. I ovde čitamo da taj put životu ide kroz krst. Dakle, ovde postoje dve stvari. Prvo jeste služba Svetog Duha, a drugo – put krsta. Sada želim da kažem svima vama, ako razumete i imate iskustva sa ove dve stvari u vašem životu, vi ste razumeli najvažnije stvari u hrišćanskom životu! 

Put krsta – zanemarena praksa savremenih Hrišćana

Znate, ako govorimo globalno, u Evanđeoskom Hrišćanstvu mnogo se stavlja akcenat na proučavanje Biblije i to je dobro. Ja verujem da je to vrlo važno! Verujem da je to jedina knjiga koju je Bog napisao i dao. Ako želite da upoznate Boga i ako želite da saznate za Njegove puteve, treba da čitate ovu knjigu. I ja je čitam i proučavam, i ne bih je prezreo. Ali, setite se da svi ti veliki sveti ljudi o kojima čitamo u Bibliji nikada sami nisu imali Bibliju! Avram nije imao Bibliju, Jov nije imao Bibliju, Enoh koji je hodao sa Bogom tristo godina nije imao Bibliju. Čak ni Mojsije koji je imao knjige Zakona, on je napisao samo pet knjiga Starog Zaveta, prvih pet knjiga. Dobro, nemaš mnogo toga u prvih pet knjiga Biblije. Izraelci su dobili mnogo od tih knjiga zato što je to njihov zakon. I dalje, čak ni Novozavetni Hrišćani – većina njih je bežala od pećine do pećine, a u tim danima nije bilo štampanih Biblija. Prva štampana Biblija se pojavila oko 1500.godine nove ere. To je do samo 500 godina ranije. Dakle, kako su svi ti ljudi živeli toliko mnogo godina bez Biblije?! Kako je Bog očekivao da Hrišćani u periodu od tih 1500 godina žive bez Biblije?! Oni nisu mogli imati tihi čas sa Biblijom svako jutro, zato što nisu imali Bibliju! Da li znate šta je bilo najvažnije za te Hrišćane. Sveti Duh! Put krsta! To je ono što osobu čini duhovnom! Ovo govorim zbog toga što živimo u danima kada se mnogo uvažava znanje i informacije, i ja sam primetio da takođe i u našim skupštinama postoji jako mnogo Biblijskog znanja i informacija, razumevanje doktrina, istine i svega toga, ali ne i dovoljno zavisnosti od sile Svetog Duha i nedovoljno razumevanja puta krsta! Iz tog razloga nemamo više duhovnih ljudi u našoj sredini. To je istina svugde, u svakoj crkvi!

Kada dođete u Novi Zavet, da li znate ko je najviše govorio o krstu? To je bio sâm Isus Hristos. On je često govorio o putu krsta, o krstu na kojem će on umreti i o krstu koji ćemo mi trebati da uzmemo budemo želeli da ga sledimo. Govorio je o dve strane istog krsta! Jedna je krst na kojem će On umreti, a druga je put krsta na kojem mi treba da ga sledimo. I nakon što je Isus umro, vaskrsnuo i vazneo se, da li znate ko je najviše govorio o krstu? Pavle! On je govorio o tome kako je Hrist razapet zbog nas, a govorio je i o drugoj strani – o tome kako mi treba da budemo razapeti sa Hristom!

Dakle, taj mač (koji se odnosi na krst) koji se nalazi ispred drveta života ukazuje na taj dupli krst: krst na kojem je Hristos umro, što je jako važno jer je time otvoren put drvetu života; i krst na kome smo mi razapeti sa Hristom i koji uzimamo svakodnevno, ako hoćemo da pristupimo tom drvetu života. 

Ilustracija reke žive vode

E sada, to se ne vidi samo iz ove jedne ilustracije. Postoji mnogo, mnogo ilustracija ove istine u celoj Bibliji. Na primer, kada je Isus govorio o rekama žive vode kao ilustraciji Svetog Duha u Jovanu 7:37-39, nakon 1.Mojs.3 (gde su bile te reke) prvo mesto gde vidimo da teku reke žive vode jeste u 2.Mojs.17 gde je Mojsije rascepio stenu. Znate, video sam slike tog događaja u svom detinjstvu. U prodavnici Biblija možete videti sliku starog čoveka sa podignutim štapom kojim udara po steni i voda počinje da curi, kao slavina. I kada vidite to malo vode što izlazi, tamo vidite 20-30 ljudi koji piju. Ali dok sam razmišljao o tome, shvatio sam da to nije bilo 20-30 ljudi. Tamo je bilo 600.000 ljudi, samo muškaraca izmedju 20-60 godina, plus mlađi i deca mlađa do 20 godina koji nisu uračunati (govorim o onima koji su izašli iz Egipta), zatim sve osobe preko 60 godina koje nisu uračunate, pa sve žene koje nisu uračunate…ja mislim da je to mnoštvo brojalo oko dva miliona! Dva miliona je trećina stanovništva grada Bangalore. Da li možete da zamislite koliko vode je potrebno za dva miliona ljudi koji su stvarno zedni? To nije slavina. I šta mislite, koliki prostor je potreban za dva miliona ljudi koji se nalaze u šatorima? Bangalore ima mnogo zgrada, pa je potrebno poprilično prostranstvo za dva miliona ljudi, a zamislite tek za dva miliona ljudi na jednom nivou koji žive u šatorima. To mora da je bilo nekoliko kvadratnih milja, više kvadratnih kilometara! Dakle, nemoguće je da sa malom slavinom odavde napojiš sve te ljude tamo daleko. To je morao biti veliki mlaz koji je izbijao iz te stene, tekući u ovom pravcu, pa drugi krak u onom pravcu, pa u onom pravcu i onom pravcu. To je zaista bila reka žive vode koja je isticala iz stene! To je prvo mesto u Bibliji gde vidite reke zive vode! I kako je ona nastala? Nastala je nakon što je stena rascepljena! Čitamo u 2.Kor.10 da “ta stena beše Hristos”! Ta stena je bila udarena, a to je ilustracija Hristovog raspeća na krstu. I zato kada drugi put čitamo o toj steni u Bibliji, 3.Mojs.20, Bog kaže Mojsiju: “Ovog puta ne udaraj stenu!” Da li ste čitali to? “Ne udaraj stenu!” Zato što Hristos ne može biti drugi put razapet. On treba da bude razapet samo jednom! Mojsije ovo nije razumeo, ali to je bio veoma duboki simbolizam kada je Bog rekao Mojsiju: “Ne udaraj stenu! Progovori joj i voda će poteći!” Ali on se razgnevio i udario ju je! Bog se toliko razgnjevio na Mojsija da mu je rekao: “Znam da si 40 godina očekivao da uđeš u Hanansku zemlju, ali izvini, ne možes ući u Hanansku zemlju”. Bog je bio vrlo strog! Vrlo, vrlo strog, sa svojim najvernijim slugom na zemlji!

Znate, ponekad kad smo u crkvi strogi sa nekim, ili u nekoj stvari, mnogi vernici kažu: “Hej, to nije Božija priroda! To ne liči na Hrista”. Čuo sam mnoge ljude koji su meni to rekli: “O brate Zac, to je prestrogo”. To su ljudi koji nemaju pojma o tome kakav je Bog! Oni nisu čitali ove pasuse, gde zbog samo jedne greške, za koju bismo mi mislili da je tako malena, Bog nije dopustio Mojsiju da uđe u obećanu zemlju koju je očekivao 40 godina! Čoveče, to je zaista ‘nešto’! Ne mislim da bih ja bio tako strog, rekao bih: “Čovek je bio toliko veran, neka uđe”, ali Bog kaže NE! Vi i ja treba da razumemo više o Bogu.

“Ti ne možeš udariti tu stenu drugi put”. Danas imamo generaciju Hrišćana koji čitaju Božije zapovesti i kažu: “Da, ako možemo da ih držimo, držaćemo ih. Ako ne, mi ćemo biti neposlušni i samo ispovediti naše grehe i tražiti od Gospoda da nas očisti u Isusovoj krvi. To je kao student koji kaže: “Ne mogu položiti ovaj ispit bez varanja, ali ja sam Hrišćanin. Dakle, šta ću raditi? Varaću na ispitu, dobiti dobre ocene, otići kući i tražiti od Gospoda da mi oprosti! I tada sam dobio obe stvari. Dobio sam dobru ocenu, a i moje srce je takođe čisto”. Vrlo pametno, zar ne? Da li znate da takvi ljudi nikada neće napredovati u svom hrišćanskom životu. Pre svega, ja sumnjam da li su takvi ljudi nanovorodjeni.

To je slično kao kada bi neko rekao nešto poput ovoga: “Dobro, ovaj otrov ima dobar ukus, tako da ću ga okusiti malo i nakon toga uzeti neki protiv-otrov i sredstvo za smirenje, da bih očistio svoj stomak”. Koliko puta ćeš to uraditi? Stomak će ti otkazati posle određenog vremena. To je upravo ono što se događa mnogim Hrišćanima kada se igraju sa Bogom. Adam je isteran iz Edena zbog jednog greha. Mojsije nije ušao u obećanu zemlju zbog jednog greha. Vrlo ozbiljno! 

Uska povezanost puta krsta i službe Svetog Duha

Dakle, ono što vidimo jeste da kroz krst reke žive vode počinju da teku! Sada želim da vidite vrlo usku povezanost između te dve stvari. U Svetom Pismu je to uvek povezano – put krsta i služba Svetog Duha. Ako ljudi razumeju samo jedno, oni mnogo propuštaju! Kao što sam rekao, Isus je rekao: “Sledi me”, Pavle je rekao: “Sledi me kao što ja sledim Hrista” i obojica govore mnogo o službi Svetog Duha. Pavle i Isus su mnogo govorili o službi Svetog Duha i govorili su o putu krsta. Znate, kada gledamo Isusa kako visi na krstu, pomisliti na ovaj stih, Galatima 6. Mi pevamo tu pesmu:

“Kada razgledam taj čudesni krst, na kome je umro Princ Slave.
Moj najbogatiji dobitak računam za gubitak i izlivam prezir prema svom svojem ponosu.
Sačuvaj me Bože da se ne bih poneo, spasen krstom mog Boga.
Sve moje najdraže dobitke žrtvujem Njegovoj krvi”

Galatima 6:14, Pavle kaže: “A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet i ja svetu”. Sada, ovde je jedna od velikih tajni Pavlovog života. Pavle je imao mnoge stvari sa kojima bi mogao da se hvali. On ih je nabrojao u Filibljanima 3, i vi i ja možemo imamo puno stvari sa kojima bi se mogli hvaliti, i što više razmišljamo o stvarima sa kojima se možemo pohvaliti, postajemo sve manje duhovni, zato što sve te stvari sa kojima se hvalimo jesu zemaljske stvari – zemaljska dostignuća, zemaljske sposobnosti, zemaljsko bogatstvo ili pozicija ili čast i sve te stvari. Ali, Pavle je rekao: “Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim. Šta je to čime bih se mogao hvaliti? Da je Isus umro za mene, i krstom našeg Gospoda Isusa Hrista na kojem ne samo da je On umro, nego da sam i ja na tom krstu umro svetu, i svet meni.”

Šta ovo znaci? U ‘Living Bible’ mislim da kaže “da sam ja zainteresovan za ovaj svet isto toliko koliko i mrtav čovek.” Ja ne govorim o neophodnim zemaljskim stvarima. Ne! Znate, ne govorimo o tome da mrtav čovek ne potrebuje hranu, ne potrebuje odeću, ne potrebuje spavanje… E sada treba da napravimo razliku između ‘zemlje’ i ‘sveta’! Zemlja je zemlja na kojoj živimo, i postoje mnoge neophodne stvari za život na ovoj zemlji. Svima nam je potrebna hrana, odeća, kuća. Pavle ne kaže: “Baš me briga za odeću, hranu ili mesto gde ću živeti.” Ne, on ne govori o tome. On govori o svetskom sistemu!

Na ovoj zemlji postoji svetski sistem čiji vladar jeste đavo. Isus je sam nazvao đavola ‘knezom ovoga sveta’. Ali kada dodjemo do reči ‘zemlja‘, Isus je rekao u Mateju 28:18: “Data mi je svaka vlast i na nebu i na zemlji”. Ali, knez ovoga sveta nije Isus Hristos, nego đavo! Jednog dana, carstvo ovoga sveta postaće Hristovo Carstvo, ali to se još nije dogodilo. Dakle, postoji ceo taj svetski sistem. Biblija kaže: “Ne vladajte se prema ovome veku”. To ne znači da ne smeš nositi šorc ili pantalone kao što nose ostali ljudi na svetu…ili tako nesto. Nije na tome akcenat. Ne govori se o tome. Govori se o tome da ne dozvoliš da taj svetski sistem upravlja tvojim razmišljanjima, ili kao što je J.Philips parafrazirao Rim.12:2. On kaže: “Nemoj dozvoliti da te svet sabije u svoj kalup”. Znate šta je kalup. To je neki poseban oblik u koji se lije plastika ili metal, i sve što stavite u njega dobiće njegov oblik. Dakle, svet ima svoj kalup, a mi živimo u njemu i zato je vrlo lako dobiti njegov oblik, ako nismo pažljivi! Treba da se protivimo tome.

Pavle kaže: “Ja sam razapet svetu i svet ja razapet meni.” Kao i ovde u Message Bible gde kaže: “Oslobođen sam od te atmosfere pokušavanja da ugađam drugim ljudima, i uklapanja u njihove sitne koncepte koje oni diktiraju”. Znate, taj način na koji oni žele da čine razne stvari! Pavle kaže: “Ja sam oslobođen od svega toga”. 

Dva sistema – Jerusalim i Vavilon

Ono sto želim da vidite, moja draga braćo i sestre, (a to je jako važno) jeste da kada je Isus umro na krstu, Bog je pokazao svetu da u svetu koji je pod grehom, postoji samo jedan put na kome se može živeti život koji je ugodan Njemu, a to je prihvatiti krst u svom životu! Taj princip žrtve! Taj princip žrtve jeste princip kojim Bog vodi svoju Crkvu na ovom svetu. To nije princip kojim svet vodi svoje organizacije. Život u svetu se ne zasniva na principu žrtve. On se zasniva na potpunoj suprotnosti od principa žrtve i možemo reći da je to princip biznisa i zarade.

Znate, u Knjizi Otkrivenja pred kraj čitate o dva grada, Jerusalimu i Vavilonu, i ako čitate Otkrivenje 19, Vavilon je opisan kao sistem koji je biznis, biznis, biznis… Sve je biznis!

Nedavno sam prolazio kroz singapurski aerodrom i vrlo je zanimljivo videti kako svi ti trgovci koji nisu Hrišćani nego većina Kinezi, Budisti ili tako nešto, ali su postavili sve vrste dekoracija kroz ceo aerodrom – za Božić! Zadivljujuće! Znate, oni nose male šeširiće (ne znam kako ih zovu), ali to je “božićna stvar” sa zvezdama. Oni imaju veliku božićnu jelku. Mislim, ti ljudi nisu Hrišćani! To je dobar biznis! Imali su ‘deda mraza’ koji je nekoliko nedelja putnicima želeo dobrodošlicu. To je aerodrom! Internacionalni aerodrom!

Čuo sam priču o tri deteta, tri mala deteta koja su bila u jednom razredu. Nakon Božića, u januaru učitelj ih je pitao: “Recite nam kako ste proslavili Božić.” Jedan dečak je ustao i rekao: “Mi smo Katolici. Držali smo se za ruke i igrali oko božićne jelke. Pokupili smo svoje poklone i uveče smo otišli na ponoćnu misu. Jedna devojčica je zatim rekla: “Mi smo protestanti. Išli smo na večernju službu, pa se vratili kući, igrali oko božićne jelke i pokupili svoje poklone”. Treći, mali dečak Kinez je rekao: “Mi smo Budisti. Naš tata ima prodavnicu igračaka i on nas je odveo tamo i pokazao sve prazne police u kojima su bile igračke koje su prodate za vreme Božića, i sav novac koji je zaradio. I mi smo se uhvatili za ruke i igrali u prodavnici govoreći: “Kakav prijatelj je Isus! Dozvolio nam je da zaradimo toliko mnogo novca. Kakav je samo prijatelj Isus!” To je Vavilon, a ti to ne shvataš! To je ono što se događa danas u svetu. Postoji ceo sistem za zaradu novca – da li kroz Hrista ili Njegovo ucenje, ili bilo šta drugo! Religija! Zaradi novac, napravi profit. Budi propovednik, zarađuj novac. Priključi se crkvi da stekneš nešto. TO JE PRINCIP VAVILONA!

Suprotno od toga jeste Jerusalim! Ako biste otišli u Jerusalim u ono vreme, najvažnije mesto bio je hram. I ako biste otišli u hram, prva stvar koju biste videli baš tamo na ulasku, kada prođete kroz glavnu kapiju hrama, jeste ogroman žrtvenik pokriven krvlju! Krv po celom podu. I videli biste kako se životinje prinose od jutra do večera. Bilo koji dan da dođete tamo, videli biste isti prizor. Ne znam, jedino možda u subotu nisu prinosili žrtve, ali, tako je bilo. I Bog je ustanovio jako mnogo žrtava. Svaki put kada zgrešiš, treba da prineseš kozu, i bilo je prilično skupo u tim danima grešiti! Sada je prilično lako – samo odeš Isusu i zamoliš da ti oprosti. Zato su Jevreji bili mnogo pažljiviji u vezi greha, nego Hrišćani. Zamisli ako bi trebao da platiš 1000 rupija svaki put kada zgrešiš. Mislim da bi jako brzo prestali da grešimo. Ne znam koliko košta koza, ali mora biti otprilike toliko. Ali to su bile žrtve, žrtve, žrtve, žrtve. Krv, krv, krv, krv. Dakle, uporedi to sa Vavilonom gde je bilo ‘laktanja’ – novac, novac, novac, zarada više novca i dobitak, a ovamo, ne dobitak nego gubitak, gubitak, gubitak, gubitak, gubitak. Mislim, ubiješ životinju, izgubiš sledeću životinju, izgubiš još jednu životinju, još jednu životinju izgubiš iz svog stada. Žrtva, žrtva, žrtva, žrtva.

To su dva principa i to znači put krsta. Ako razumeš to, PROMENUĆE TVOJ ŽIVOT! Oni u Starom Zavetu nisu to razumeli. Niko u Starom Zavetu nije razumeo šta predstavlja taj put unutrašnjeg žrtvovanja, put krsta. Oni bi samo uzeli životinju, ubili je tamo i rekli: “U redu.” Oni nisu mogli razumeti ništa. Ali sada, kada je došao Duh Sveti…Isus je rekao: “Kada Duh Sveti dođe, On će vam pokazati toliko mnogo stvari koje vam ja sada ne mogu objasniti”. Znate, to je jedna stvar koju je On rekao baš pre svog odlaska na krst. Rekao je: “Postoji toliko mnogo stvari koje želim da vam kažem, ali vi sada ne možete to razumeti”. Zašto nisu mogli razumeti? A zašto su mogli razumeti 40 dana kasnije? Nisu mogli iznenada postati inteligentniji ili pametniji. Ne! Nego 40 dana kasnije Sveti Duh je došao! Čoveče, tada su mogli razumeti, a sve dotle nisu mogli razumeti.

Dakle, Sveti Duh im je tada objasnio: “Ako hoćete da sledite Isusa, treba da izaberete put žrtve kojim je On hodao.” I to je ono što vidimo u Novom Zavetu. Postoji ogromna razlika između velikih Božijih ljudi u Starom Zavetu i velikih Božijih ljudi u Novom Zavetu, posebno u oblasti materijalnih verdnosti. Neki veliki Boziji ljudi u Starom Zavetu bili su veoma, veoma bogati kao Jov. Melhisedek je bio kralj – vrlo, vrlo bogat covek. Avraam i David i mnogi ti ljudi veoma dobro su stojali finansijski! Ovo su bili neki od tih velikana – Avraam je nazvan ocem vere, Isaak je bio toliko bogat i Jakov. I čak i ti Izraelci u Hanaanu – Isus Navin. Oni su posedovali zemlju i imali velika imanja.

A kada dođete do Novog Zaveta, najveći ljudi u Novom Zavetu su bili siromašni! Jovan Krstitelj, Isus i Pavle i Petar i Jakov i Jovan. Zašto iznenada tolika razlika?! ZAŠTO? Zar Bog koji je učinio da svi oni ljudi u Starom Zavetu budu toliko bogati nije mogao učiniti da budu bogati i ovi ljudi u Novom Zavetu? SIGURNO! TO JE ISTI BOG! Bog se nije promenuo!

Ali, nešto se dogodilo na dan Pedesetnice. Ljudi su razumeli put žrtve – put odricanja sebe! Put umiranja atrakcijama ovog sveta! I šta znači biti slobodan, odsečen od sveta!

Oni su iskusili baš ono što pevamo u pesmi: “Ovaj svet nije moj dom, ja sam samo u prolazu”. Samo u prolazu! Mislim, to je kao na primer putovati vozom. Sedneš u voz na dva dana do Delhija, ali voz nije tvoj dom! Nećeš potrošiti sav svoj novac ulepšavajući voz ili potrošiti sav svoj novac za dva dana putovanja – “Moramo imati dva velika dana u ovom vozu! Moramo potrošiti mnogo novca za ta dva dana i završiti kao prosjaci kada stignemo u Delhi! Šta biste rekli za takvog čoveka? Ludak! To je upravo ono što će mnogi Hrišćani otkriti kada se završi to putovanje vozom i kada prispemo u nebo. Otkrićemo da smo samo doputovali vozom! Ovo je nešto što starozavetni ljudi nisu znali. Ovaj svet jeste bio njihov dom! Njihova pesma je bila: “Ovaj svet je moj dom, ja nisam u prolazu – ja sam tu!” I stekli su imanja na zemlji. Gospod je rekao: “Dajem vam Hanansku zemlju, a sve vaše neprijatelje na zemlji ću zbrisati.”

Postojala je izrazita razlika u stavu koji su vernici u Starom Zavetu imali prema ljudima u svetu, svetskom sistemu i svemu, u poređenju sa Novim Zavetom. Nešto se desilo na dan Pedesetnice! Dobili su svetlo da Bog tako zahteva od čoveka da živi u svetu koji je pod grehom – kako je Isus živeo. Princip žrtve, princip samoodricanja, princip davanja – radije nego primanja. I oni su to razumeli! I to je uticalo na ceo njihov životni tok! I zato što su bili ‘osvojeni’ time i živeli na taj način, rasli su duhovno! Nije bilo ponovnog vraćanja u greh u životima ljudi kao što si bili Pavle ili Petar. Bili su osvojeni time i ubeđeni u to! Ponovno vraćanje u greh se uvek dešava onima koji nisu ‘osvojeni’ ovim principom. I želim da vam kažem, ja verujem da mnogi, mnogi ljudi u našim skupštinama nisu razumeli ovaj princip žrtve, nisu razumeli put krsta, nisu razumeli šta znači biti kontinualno ispunjen Svetim Duhom i imati od Boga reku koja teče kroz njih. Nisu razumeli šta znači imati svetlo koje daje Sveti Duh! 

2. Korinćanima 4:6

Dopustite mi da vam kažem nešto o SVETLU. U 2.Kor. 4 imamo mali komentar o starozavetnom pasusu kojeg smo pročitali u 1.Mojs.1. 2.Kor.4:6 – “Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo…” (to je 1.Mojs.1 koju smo čitali, 1.Mojs.1:3 – “Neka bude svetlo!”) “…zasvetli u srcima našim…” Drugim rečima, Pavle kroz Svetog Duha govori: “Znate ljudi, znate kako je izgledala zemlja za koju čitamo u 1.Mojs.1:2 – tamna, prazna, bez obličja – to je ilustracija vašeg srca! Sva Adamova deca dobila su takva srca. Njihova srca su tamna, prazna i izgubila su Božiji lik, bez oblika. I u tom srcu, u tom svetu, Bog je rekao: “NEKA BUDE SVETLO!” I Pavle) kaže: “To je ono što je Bog učinio kada je izlio Svetog Duha u naša srca! Svetlo je došlo u naše srce i mi smo dobili “…svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.”

Vidite, ovo svetlo pokazuje nam lice Isusa Hrista! Vidimo Isusa u tom životu. To znači da vidimo ono što Isus zaista jeste! Vidimo jasno koji su to principi po kojima je On živeo svoj život, kada nam Sveti Duh pokaže ovo svetlo.

E sada, u Starom Zavetu nije bilo tako zato što nije bilo nikoga ko bi bio to svetlo! Sećate se kako kaže u prethodnoj glavi kada je Mojsije išao na goru kako je Božija svetlost obasjala njegovo lice. Kada mu je lice toliko zračilo, pošto je silazio sa gore pokrio je lice velom. On je pokrio svoje lice pokrivalom. Postoje dva razloga za to. Jedan je u Starom Zavetu – lice mu je toliko blještalo da ljudi nisu mogli da ga gledaju. Ali, u 2.Kor.3:13 piše koji je drugi razlog – ispod tog pokrivala, slava je polako prestajala! Tu kaže da je Mojsije stavio pokrivalo na svoje lice da Izrailjci ne bi videli svršetak onome što prestaje! Bila je to slava sa kojom je došao iz Božijeg prisustva i vidiš da je sledeći dan bila malo manja, sledeći dan još manja, sledeći dan još manja… Nakon nedelju dana mogao si gledati njegovo lice koje je sad postalo normalno. Mojsije je bio kao i svaki drugi čovek. To je starozavetni život. Znate, dođete u skupštinu i Bog vam moćno progovori i vaše lice postane ‘sjajno’, vaše srce bude osvetljeno Božijom svetlošću, ali kada sledeći dan vidiš tu istu osobu, on se već malo ohladila. Vidiš je sledeći dan, ohladila se još malo. Vidiš je nedelju dana kasnije – sad je kao i svaka druga osoba na svetu. Slava je prestala, otišla! To ja klasičan starozavetni život! Tada ista osoba opet ode na sledeći skup i opet dođe u Božije prisustvo (mislim ako je u pitanju skupština gde Bog zaista progovori) nešto počne da obasjava njeno srce i onda sledećeg dana postaje manje, manje, manje…

Dakle, život Starozavetne osobe je takav. Ona ode u skupštinu i tada kao da je na vrhu planine, i onda ide polako do dna. Zatim dođe na sledeći presvedočavajući skup i opet je gore. Lice opet počne sijati i onda se opet gasi… U fizici to nazivaju talasima. To je prosečan hrišćanski život.

Ali, novozavetni život je opisan u Pričama Solomonovim 4:18 – “A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve više svetli dok ne bude pravi dan”. To nisu talasi. To je uspon – čak ne napredak u istom nivou, nego gore, gore, gore, gore, gore…. To je ono što piše u 2.Kor.3:18, u kontrastu ‘Mojsijeve slave’ koje je bledila sve više i više… A ovde čitamo i Novi Zavet kaže da slava biva sve veća, veća, veća, veća i veća… Ta slava je obezbeđena kada dozvolimo Svetom Duhu da nam stalno govori – “Neka bude svetlo! Pogledaj malo bolje Isusov lik!”

Dozvolite mi da vam pokažem jedan starozavetni stih koji nam kaže šta je bilo svetlo u Starom Zavetu. Psalam 119:105 – “Tvoja Reč je žižak nozi mojoj i videlo stazi mojoj”. Šta je bilo svetlo u tim danima? Božija Reč! Stih 130 – “Reči Tvoje kada se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.” Bilo je samo jedno svetlo koje su ljudi imali u Starom Zavetu. Bila je to pisana Božija Reč!

Ali u Novom Zavetu kaže da je svetlo u liku Isusa Hrista! Jovan 1:4 – “U njoj beše život i život beše videlo ljudima.” Želim da ovo vidite potpuno jasno! U Starom Zavetu svetlo je bila pisana knjiga, a u Novom Zavetu to je živa osoba Isusa! U Starom Zavetu sledili su knjigu, pravila u knjizi, a u Novom Zavetu sledi se živa osoba Isusa – put kojim je On hodio. 

Slediti Hrista znači ići putem krsta

E sada, moguće je…u suštini većina Hrišćana živi po knjizi, zato što ili nemaju silu Svetog Duha u njihovim životima i ne dopuštaju Svetom Duhu da im pokaže Isusov život ILI ne žele da hodaju putem krsta kao Isus. Isus je hodao samo jednim putem i to vam mogu dokazati. Svaki dan, trideset tri i po godine, svaki dan hodao je putem krsta. Da li znate gde to kaže? Luka 9:23 – “Ko hoće da ide za mnom, neka se odreče sebe i uzme svoj krst i ide za mnom.” Sada moramo pažljivo čitati ovaj stih. “Ko hoće da ide za mnom…” Drugim rečima: “Neko želi da bude moj sledbenik, neko želi da hoda mojim stopama? Bilo ko, bilo gde na svetu želi da hoda mojim stopama? Postoji nešto što mora da čini svaki dan!” Tu kaže: “neka se odreče sebe i uzme svoj krst i ide za mnom.” Drugim rečima, Isus je tako živeo svaki dan od svog detinjstva, trideset tri i po godine.

Vidiš, ako hoćeš da slediš te stope, treba da uzmeš krst i da se odričeš sebe svaki dan.

“Ako hoćeš mene da slediš! Inače nikako nećeš moći da me slediš. Možeš razumeti sve doktrine na svetu, možeš imati veliko razumevanje u svojoj glavi i moliti se i pevati kao anđeo i klicati i sve to, ali nećeš biti sposoban da me slediš – ako ne uzmeš krst svaki dan!”

E sada, ako uzmeš krst svoj svaki dan, a ne možeš da otpevaš ni dve note, to je uredu, ti ipak slediš Isusa! Ili ako nemaš baš mnogo razumevanja Biblije, ipak možeš slediti Isusa.

Znate, biti sposoban citirati Bibliju i to sve, to nije tako velika kvalifikacija. Volim neka mesta u Starom Zavetu gde kaže: “Da, neko je negde rekao…” Pomislite na ovaj stih. Ovo je Svetim Duhom nadahnuti apostol napisao, Jevrejima 4:4 – “Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od sviju dela svojih.” Ja kažem: “Hej! Hoćeš da kažeš da ne znaš da to piše u 1.Mojs.2:1?! “…Neko…negde reče”. Zadivljujuće! Oni nisu pridavali veliki značaj tolikom poznavanju Biblije da imaš sposobnost da je citiraš. Danas mi možemo citirati, ali nemamo taj život! Dobro je znati Bibliju, posebno ako si učitelj, dobro je da znaš gde šta piše, ali ono što pokušavam da kažem jeste to da čovek koji je pisao Sveto Pismo čak nije znao gde se nalazi taj stih: “Negde”, kaže on, “ja se zapravo ne sećam gde je to, ali tamo piše da je Bog počinuo u sedmi dan.” Svaki Hrišćanin zna da je to u 1.Mojsijevoj knjizi, ali njega nije sramota da kaže: “Ja stvarno ne znam! Negde”, ali je dobio život!

Stvar je u ovome. Oni su imali Svetog Duha i uzeli su svoj krst i sledili Isusa svakodnevno. Zato su imali život! Mi se možemo usredsrediti na mnoge druge svari, kao što su, znate, pojanje, dolaženje u skupštinu, čitanje Biblije…i potpuno mimoići ovaj put žrtve!

Sećam se kada sam bio mlad Hrišćanin i kada sam razumeo ovo. Razumeo sam nešto o putu krsta kada sam imao 24 godine. Tražio sam od Boga silu Svetog Duha i išao u jednu skupštinu, pa u drugu, pa u treću…i nisam našao. Tada sam se vratio u svoju sobu (u to vreme sam bio još u mornarici) i Gospod mi je pokazao put krsta. To je promenulo moj život. Pre 42 godine! Razumeo sam nešto o putu krsta, o putu žrtve, o putu samoodricanja! To je jedini put kojim se sledi Isus i jako sam radostan što sam ovo razumeo kada sam bio mlad. Želim da i vi mladi razumete ovo sada. To će promenuti vaš život i kada dođete u moje godine bićete u mogućnosti da pogledate unazad u vaš život sa velikom radošću, bez osećaja žalosti zbog načina života koji ste živeli – ako izaberete put krsta! Da!

Kada sam hteo da izaberem ženu, hteo sam da znam da li ona razume put krsta?! Najvažnije! I kada sam saznao da ona to razume, izabrao sam je. Besmisleno je kada jedna osoba razume put krsta, a druga ne – to je doživotni konflikt. Ako razumeš put krsta, odaberi supružnika koji takođe to razume. To je put života, to je put trijumfa!

Tako je bilo kod Hrista, kao što kaže u Jevrejima 12:2 – “Gledajući na Isusa…” Tu ne kaže da gledamo na Isusa koji je podizao mrtve ili hodao po vodi, nego “gledajući na Isusa…koji pretrpi krst…” Svaki dan! “…ne mareći za sramotu…”, Dakle, tako treba da gledamo! I dalje kaže: “pretrpi krst ne mareći za sramotu i sede s desne strane prestola Božijeg.” To je takođe gde ja lično želim završiti! I to je put do Božijeg Trona – to je put krsta – tim putem ideš skroz tamo gore!

Želim da vam kažem, braćo i sestre, setite se ovoga. Postoji princip žrtve, i princip dobitka i koristi. Prvi je Isusov put, a drugi je put sveta. I u svemu što ćeš raditi u životu, primetićeš sitne odluke koje ćeš trebati da načiniš pred Bogom! “Treba da se odreknem izvesnog zadovoljstva zato što hoću da ugodim Bogu. Odričem se izvesnog komfora, izvesne udobnosti, zato što želim da učinim nešto za Boga.” Ako nastavim da udovoljavam i udovoljavam sebi…zato je Isus rekao da treba da naučimo da postimo – tako ću naučiti da se odreknem sebe.

Mnogi Hrišćani jako udovoljavaju sebi. Oni uzimaju sve što god zažele, uzimaju, uzimaju i misle da su vrlo srećni Hrišćani! Nisu! Oni su jedni od najmizernijih Hrišćana koje možeš sresti! Najsrećniji Hrišćani na svetu su oni koji se odriču sebe i koji žrtvuju i žrtvuju i žrtvuju – ONI ZRAČE zato što su dobili svetlo – Božije svetlo! 

Opasnost legalizma

E sada, velika opasnost kada slediš pisanu Reč jeste da možeš postati legalista, neznajući uopšte značenje te reči! Vidite, uzmimo kao primer 1.Kor.6. Tu kaže da se vernik ne sme suditi sa drugim vernikom pred sudom. Sada pretpostavimo da hoćeš nekog vernog da optužiš pred sudom, da ga naučiš lekciju, kako ćeš obići ovaj stih? Dođeš do ovog stiha, ne možeš ga obići držeći se slova. Znate li ‘rešenje‘? Kažeš: “Ma, on i nije veran!” O, ovo te oslobađa od onog stiha. “Ne ponaša se kao veran, nema ni rodove Svetog Duha. Dakle, on nije veran. Znači, mogu ga optužiti pred sudom.”

Ali, sada pretpostavimo da umesto da uzmeš slovo kao svetlo, uzmeš Isusa kao svetlo i kažeš: “Da li bi Isus nekoga optužio pred sudom zato što nije veran? Da li je optužio Fariseje pred sudom zato što su ga nazvali Velzevul i da li ih je tužio za klevetu? NE!

Da li vidiš da kada uzmeš Isusa kao tvoj primer, nikada nećeš pogrešiti, ali kada uzmeš Božiju Reč možeš, znaš, zamenuti značenje onako kako ti želiš da to slovo znači. I hrišćanstvo je puno primera ljudi koji su tako primenjivali Božiju reč za svoje ciljeve.

Znate, ako kažete nekim mladima: “Da li znaš da ako hoćeš da budeš učenik, moraš mrzeti oca i majku? “Aaa”, on kaže, “to je upravo stih koji volim. Umoren sam od svojih roditelja. Hoću da budem učenik Isusa, hoću da mrzim mog oca i majku! Ja sam ustvari to već činio, bio sam učenik Isusa već mnogo godina”. Ja kažem: “Ne, ne, ne, ne, ne. Ti si pogrešno to razumeo. Isus je prvo poštovao svog oca i majku, pa tek onda možemo reći da ih je ‘mrzio’. Vidiš, ako nisi prvo naučio da ih poštuješ, ne možeš ih ni ‘mrziti‘. Da li vidite? Ja samo uzimam primer. Svi kultovi su uzeli stihove, stihove, stihove! Oni ne gledaju na Isusa. Našli su stih za ovo, stih za ono, stih za ono, stih za ovo i udaraju ljude po glavi sa tim stihovima! To je opasnost od nedopuštanja Svetom Duhu da nam pokazuje život Isusa kao svetlo. 

Hajde da se pomolimo! Oborimo glavu pred Bogom za neki trenutak i dopustimo da Božija Reč potone tako da bi nam Sveti Duh dao svetlo na lik Isusa Hrista i da bismo videli kako je On živeo svoj zemaljski život. Oni koji to vide postaće duhovni! Oni koji budu samo izazvani i podstaknuti današnjom službom, mogu vam reći da će slava već sutra biti malo manja, još manja dan kasnije, a za nedelju dana će nestati, ali ako dopustite Svetom Duhu da vam pokaže slavu Isusa, ići ćete iz slave u slavu, kako vreme bude teklo. 

Molitva

Nebeski Oče, pomozi nam da vidimo ovo i da hodamo ovim putem kojim je naš Spasitelj hodao u svim danima svog života. Molimo u Isusovo Ime. Amin.