Zac Poonen
Nastavljamo naše proučavanje poruka koje nedostaju u današnjem Hrišćanstvu. Danas želim da govorim o Božijoj blagodati počevši sa Jovanovim Evanđeljem 1:17 gde kaže: “Zakon je dat preko Mojsija, a blagodat i istina došli su kroz Isusa Hrista.” I blagodat vodi do ISTINE!
Živeti laž ili živeti istinu – spoljašnji i unutrašnji život
Kada govorimo o istini u Novom Zavetu, ne govorimo samo o istini suprotnoj od laži, kao što to razumemo, ili o samoj istini Pisma. To se svakako podrazumeva, ali istina znači REALNOST! Suprotno od istine je laž. Dakle, mi govorimo o tome šta znači ‘živeti laž’ i šta znači ‘živeti istinu’. Da li znate šta to znači živeti laž? Živeti laž znači pokazivati nešto od spolja, a biti potpuno drugačiji iznutra. Znate, u Pričama Solomonovim spominju se ljudi koji znaju da ti se nasmeše i koji žele da se rukuju sa tobom, a u srcu imaju bodež protiv tebe. Postoji mnogo takvih ljudi u svetu. To znači živeti laž! Dakle, istina o kojoj se ovde govori jeste ‘živeti istinu’. Ne samo govoriti istinu, nego živeti istinu. Kada su Ananija i Sapfira bez otvaranja svojih usta slagali, umrli su. To je prvi greh zbog kojeg je Bog kaznio ljude u ranoj Crkvi. Dakle, istina o kojoj se ovde govori jeste takva vrsta istine koja nije bila moguća u Starom Zavetu. Niko nije mogao živeti istinu u Starom Zavetu. Njihov unutrašnji život je bio mnogo lošiji od spoljašnjeg života, a spoljašnji život je postao dobar zbog Zakona. Spoljašnji život naroda koji nisu imali deset zapovesti je bio takođe loš, a pošto su Jevreji imali deset zapovesti njihov spoljašnji život je postao dobar, ali unutrašnji je još uvek bio pokvaren. Spolja nisu činili preljube, ali su je činili stalno svaki dan iznutra. Oni nikada ne bi ubili čoveka ‘spolja’, zbog deset zapovesti, ali su ih iznutra mrzili. I Isus je došao i rekao: “Sada slušajte” (propoved na gori). On uzdiže standard deset zapovesti i kaže: “Čuli ste kako je kazano…ne ubij, a ja vam kažem NE MRZI! Morate doći do istine sada. Do istine iznutra! Treba živeti istinu! Čuli ste da je kazano: ne čini preljube, a ja vam kažem: NEMOJTE GREŠITI SVOJIM OČIMA, U SRCU. Čuli ste kako je kazano: ne kuni se krivo (staviš ruku na Bibliju i kuneš se da govoriš istinu), a ja vam kažem: GOVORITE ISTINU UVEK!”
Dakle, to znači živeti istinu, kada se tvoj unutrašnji život slaže sa tvojim spoljašnjim životom. I želim reći svima vama u ime Isusa: “NE SMETE BITI ZADOVOLJNI DOKLE GOD VAŠ UNUTRAŠNJI ŽIVOT NE BUDE ODGOVARAO VAŠEM SPOLJAŠNJEM ŽIVOTU! I donesite tu odluku! BORBA JE držati se toga: “Gospode, nikada ne želim da dajem ljudima predstavu da sam duhovan, kada nisam duhovan.” Ne moraš da ispovedaš svoje grehe svima. Ne, ispovedaj svoje grehe jedino Bogu, ali nemoj živeti laž! Ne pokušavaj da stičeš tvoju reputaciju kroz glumljenje poniznosti. To je sve ‘gomila smeća’. Živi istinu!
E sada, da li znate da čak i prostitutke mogu živeti istinu? Da li znate šta to znači? To znači: “Ja sam prostitutka.” Unutrašnji život je potpuno isti kao spoljašnji život. To je početak. Znači, biti iskren. Naravno, ne smeš tu ostati, ali kada je žena koja je bila uhvaćena u preljubi rekla: “Da, to je to”, bilo joj je oprošteno.
Po čemu se se razlikovala dva razbojnika na krstu? Jedan je bio iskren i rekao je: “Da, ja sam ovo zaslužio. Ja sam kriminalac.” Isus je rekao: “Naravno, dođi u raj!” Drugi razbojnik je rekao: “Ja ovo nisam zaslužio. Skini me dole sa krsta!” “Ti ideš u pakao.”
Vidite, ogromna je razlika – voleti istinu o sebi i biti iskren u vezi toga, ili se pretvarati da je sve u redu. Razbojnik sa leve strane je otišao u pakao samo zato što se pretvarao da je ispravan. Ako se i ti pretvaras da si ispravan dospećeš u veoma ozbiljno stanje. Ne ispovedaj javno svoje grehe, ali nemoj se pretvarati!
Istina je došla kroz Isusa Hrista. Ona nije mogla da se živi u Starom Zavetu. Ali pošto većina Hrišćana živi pod Starim Zavetom, oni nemaju istinu u svom životu. Drugim rečima, njihov spoljašnji život je daleko bolji od unutrašnjeg života! I svi vi koji sedite ovde, ako je vaš spoljašni život daleko bolji od unutrašnjeg, vi još niste došli u istinu o kojoj govori Novi Zavet. Ali, možete doći! Možete doći iskrenošću! Iskrenost zahteva poniznost. I što si više duhovno dogurao u očima svojih bližnjih…na primer, ako si starešina, mnogo ti je teže da budeš iskren. Reći ću vam to! Zato što treba da glumiš da si jako duhovan pošto te drugi smatraju starešinom. Iz tog razloga je bilo mnogo licemera među starešinama čak i u prvom veku. Pet od sedam starešina iz Otkrivenja 2 i 3 bili su potpuni licemeri! Kako su postali takvi? Zato što su samo propovedali drugima, a nisu pazili na svoj život. Zbog toga mislim da je osobi koja tek od nedavno dolazi u crkvu mnogo lakše da voli istinu, pošto još ne želi da traži svoju reputaciju. Ona je tek ‘juče’ obraćena i kaže: “Bio sam grešnik i jednostavno sam došao u crkvu.” Ta osoba ne vidi potrebu da traži svoju reputaciju, pa je za nju vrlo lako da voli istinu. Ali, što duže ‘živiš’ u crkvi, mnogo su veće šanse da postaneš licemer. I kada postaneš starešina, postaješ veći licemer od svih ostalih, ukoliko se stalno ne boriš, boriš, boriš, boriš protiv laganja u svom duhu.
Blagodat je jako usko povezana sa ovom istinom u smislu da nije moguće živeti ovaj život bez nje! Tvoj unutrašnji život neće moći da se podudara sa spoljašnjim životom ako nemaš blagodat od Boga. Bez Božije blagodati nećeš biti sposoban da živiš istinu. Zato i piše: “Blagodat i istina došli su kroz Isusa Hrista.” Niko nije mogao imati blagodat u Starom Zavetu. U Starom Zavetu, unutrašnji život SVIH, uključujući Jovana Krstitelja (najvećeg od svih), nije bio tako dobar kao spoljašnji. Ali sada u Novom Zavetu mi imamo izvanrednu mogućnost da naš unutrašnji i spoljašnji život istovremeno raste. Dok rastemo ‘ovde’ tako rastemo i ‘ovde’. Jednako! To je najlakši način za duhovni rast. To je jedini put. Sve što je manje od toga jeste licemerstvo! Ako je tvoj spoljašnji život ‘ovde’ (više mesto), a unutrašnji samo ‘ovde’ (niže mesto), ti si licemer. Moraš se uzdići ‘dovde’ (na više mesto) i dopustiti da tada to raste zajedno. Nemoj nikada pokušavati da impresioniraš drugoga sa nečim u vezi sebe što nije istina.
Ponekad budem u kućama i pitam malu decu koja se tamo nađu: “Da li se svađate?” Šta mislite da kažu? “Da.” Ja znam to. Ne treba čak ni da ih pitam da li se svadjaju. Ja samo hoću da vidim da li su iskreni. I kažem vam, skoro sva ta deca mi odgovaraju: “Da”, i ja im kažem: “Postoji velika nada za tebe.” Roditelji su ti koji se pretvaraju da se ne svađaju. Deca su iskrena: “Da, svađamo se.” I tu postoji nada. Ko se pretvara, on je upravo taj koji ima najveće probleme. Zapamtite to u svojem hrišćanskom životu. Ne postoji ništa loše u tome da priznaš pad, ali kada se pretvaraš tada si u velikoj opasnosti zato što je Isus Hristos došao da donese istinu, a istina znači POTPUNO ODSUSTVO PRETVARANJA!
Nemojte sada da me pogrešno razumete. Ja ne kažem: “Idi i ispovedaj javno svoje grehe.” Sve što kažem jeste: “NE PRETVARAJ SE!” Nadam se da primetite razliku. Dakle, blagodat je neophodna da bismo živeli takvu vrstu istine.
Ja znam da su to bile krize koje sam imao u svom životu. Jedna kriza bila je u tada kada sam tražio SILU i pomazanje Svetog Duha, a druga kada sam tražio REALNOST! Tada sam rekao: “Bože, hoću da moj unutrašnji život bude potpuno isti kao spoljašnji život. Neću da se pretvaram, neću da se smejem i pretvaram da sam srećan, kada nisam srećan iznutra! Svakako, ne želim da druge ljude činim mizernima, i to je uredu, ali neću da se pretvaram da imam radost, kada je nemam! Hoću stalnu radost koja je unutrašnja, iako moja spoljašnja pojava ponekad izgleda sumorna, ali da unutrašnja radost nikada ne odlazi.” Dakle, bolje je da ljudi imaju niže mišljenje o nama pošto nas tako ocenjuju od spolja, a da naš unutrašnji život bude bolji, nego obrnuto, da ljudi imaju visoko mišljenje o nama, a da je naš unutrašnji život prilično pokvaren! Ljudska žudnja želi da stekne ljude koji imaju visoko mišljenje o njima, a njihov unutrašnji život je mnogo lošiji. To je put licemerstva! Mrzi to! Reci: “’Gospode, mnogo je bolje da ljudi imaju niže mišljenje o meni, a da moj unutrašnji život bude mnogo bolji.” Zato je Isus rekao: “Kada postiš, neka niko ne zna da postiš! Neka misle da ti nikada ne postiš, ali posti! Bog će videti! Kada se moliš, neka ljudi misle da se nikada ne moliš, ali moli se! Bog će videti i On će te nagraditi. Kada daješ novac za Gospodnje delo ili činiš nešto za Gospoda ili žrtvuješ nešto, neka to niko ne zna – neka misle da ti ništa ne žrtvuješ. Bog koji te vidi u tajnosti, On ćete nagraditi.” To je novozavetni standard i to nije moguće živeti bez blagodati.
Pogrešna definicija blagodati
Dakle, “blagodat i istina došli su kroz Isusa Hrista.” U Starom Zavetu ne postoji blagodat! E sada, mnogi, mnogi Hrišćani su verovali da je blagodat nezaslužena naklonost Boga. Čak i ‘Amlyfied Bible’ (jedan engleski prevod Biblije) koristi to objašnjenje koje je totalno pogrešno. Nije Biblija pogrešna, nego taj prevod. Sve biblijske škole uglavnom tako uče i ja se sećam da sam u jednoj crkvi u Americi govorio da blagodat NIJE nezaslužena naklonost Boga. I tada sam to objasnio, kao što ću i sada za koji trenutak. Neko mi je posle prišao i rekao: “Brate, ti si sa jednom rečenicom srušio ono što sve biblijske škole naučavaju.” Odgovorio sam mu: “U redu, ali vi treba da čujete istinu iz Božije Reči.”
Nezaslužena naklonost znači da sam dobio naklonost od Boga koju ne zaslužujem. Da li je to blagodat? Ako je to blagodat onda svih šest milijardi ljudi na zemlji primaju blagodat. Možete li mi navesti samo jednu osobu na svetu da dobija naklonost od Boga koju zaslužuje? Ne! Možete li mi navesti samo jednu osobu na svetu koja ne dobija nikakvu naklonost od Boga? Dobijaju zdravlje, dobijaju novac, dobijaju kuće da u njima žive, dobijaju sunce, dobijaju kišu, dobijaju naklonost od Boga i ne zaslužuju je. Tada svi oni dobijaju blagodat?! TO JE PREVARA! Blagodat NIJE nezaslužena naklonost od Boga! Ako gledate Bibliju, tamo postoje dva stiha koja nam posebno govore šta je blagodat i ja ću vam ih pokazati. Prvi stih je Jevrejima poslanica 4:16.
Kada ljudi ne proučavaju Bibliju tada se dobijaju sve te ‘uvrnute’ definicije koje postaju vrlo popularne, a koje se nikada ne mogu pronaći u Svetom Pismu. Jedna stvar koju sam odlučio pre 47 godina kada sam počeo da proučavam Bibliju bila je da neću verovati onome što me drugi uče (u vezi duhovnih stvari, u vezi hrišćanskih stvari) sve dok to ne pronađem u Bibliji. To me je sačuvalo od pogrešnih definicija, pogrešnih razumevanja Biblije i pogrešnih doktrina u svim tim godinama. To je ono što i sâm kažem ljudima: “Nemoj verovati svemu što ti govorim sve dok ti to ne pokažem iz Svetog Pisma.” O nečemu mogu otvoreno davati svoje mišljenje, ali kada dođemo do blagodati, tu nema mog mišljenja! Ne postoji nijedan stih u Bibliji koji kaže da blagodat jeste Božija nezaslužena naklonost. U ‘King James’ prevodu naći ćete stih gde kaže da je Noje našao blagodat u Boga, 1.Mojs.6. Ali, ako odeš do ‘NAST’ prevoda koji je mnogo precizniji, tamo kaže da je Noje našao naklonost u Božijim očima. Mnogi ljudi nalaze naklonost u Božijim očima, ali to nije blagodat. Blagodat je došla jedino kroz Isusa Hrista! Niko je nije imao u Starom Zavetu, čak ni Jovan Krstitelj. Duh blagodati je izliven na dan Pedesetnice kako bi ga ljudi posedovali iznutra. Tako u Jevrejima 4:16, u poslednjem delu stiha kaže da je blagodat nešto što nam pomaže u vreme naše potrebe. Zato se Sveti Duh naziva Pomoćnik. ‘King James’ prevod kaže ‘Utešitelj’, a ‘NAST’ prevod u Jovanu 14 kaže ‘Pomoćnik’. Isus kaže: “Ja ću umoliti Oca i poslaće vam drugoga ‘Pomoćnika’. Pomoćnik nam daje pomoć, ili drugim rečima – daje nam blagodat. Blagodat za čega? Za pomoć u vreme moje potrebe. I ovde govori o iskušenju, u stihu 15 – “Imamo poglavara svešteničkog koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno prestolu blagodati…” Dakle i mi imamo istu pomoć u vreme naše potrebe i ja ću vam reći koje je to vreme kada ste u potrebi. Onda kada imate iskušenje! Kada imaš iskušenje požude, iskušenje gnjeva, iskušenje gorčine, iskušenje ljubomore, iskušenje da živiš za sebe, iskušenje da činiš svoju volju, a ne da umireš sebi. Ti si u iskušenju, iskušenju, iskušenju. I da li znaš šta ti je potrebno? BLAGODAT, u vreme potrebe, a nećeš je dobiti dok ne dođeš prestolu blagodati i tražiš! “Nemate, jer ne ištete.” Tu kaže “da pristupimo SLOBODNO prestolu blagodati” gde primamo milost.
Milost i blagodat
Milost jeste oproštenje od naših prošlih greha. Milost i blagodat nisu isto! Mnogi Hrišćani misle da jesu. Milost ja starozavetna reč. U Starom Zavetu je bilo milosti u izobilju i oproštenja za prošle grehe. Blagodat je pomoć za buduće. Milost se odnosi na prošlost, blagodat se odnosi na budućnost. Milost je bila prisutna i u Starom Zavetu takođe, a blagodat je samo u Novom Zavetu. Blagodat jeste pomoć za pobedu nad mojom grešnom prirodom, a milost jeste oproštenje za grehe koje sam počinio u prošlosti svojom grešnom prirodom.
Isusu nikada nije trebala milost, jer nikada nije zgrešio. Da li Mu je trebala blagodat? Sigurno da jeste. Ljudi se šokiraju kada čuju. “Misliš da je Isusu trebala blagodat?” Dobro, ako misliš da je blagodat nezaslužena Božija naklonost, onda Isusu to svakako nije trebalo jer sve što je On primio od Boga bilo je zasluženo. Ali blagodat nije nezaslužena naklonost i ja ću vam pokazati iz Svetog Pisma kako je Isus od rođenja do smrti dobijao blagodat. Pošto ljudi ne čitaju pažljivo Bibliju, neuki su! Toliko su neuki da kada mi propovedamo iz Biblije oni misle da propovedamo pogrešnu nauku.
Jedna stvar koja mi se desila kada sam bio kršten Svetim Duhom bila je ‘nova Biblija’. Dobio sam novi Novi Zavet! Ne ‘novi’ u smislu da ga je neko drugi pisao. Bila je to ista Biblija koja je sada postala živa! Moje oči su se otvorile za puno stvari koje ranije nisam video.
Dakle, evo ga, dozvolite mi da vam pokažem pre svega Evanđelje po Luci 2. Kada je Isus bio rođen, jedna od prvih stvari koje su bile zapisane u vezi njega nakon što se rodio i bio donešen u hram, bilo je ovo: Luka 2:39 – “I kad svršiše (Josif i Marija) sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret i dete Isus…” Sada čitajte vrlo pažljivo, ovo je Božija Reč: “rastijaše i jačaše u duhu i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu”, što znači da je On bio pod blagodaću! Ako je blagodat NA meni to znači da sam ja POD blagodaću. Rimljanima 6:14 kaže da ako si POD blagodaću, greh neće vladati nad tobom. Zašto greh nije vladao nad Isusom? Zato što je bio pod blagodaću (Luka 2:40). Ovo je bilo dok je On bio dete.
Kroz ceo Njegov život…Hajde sada da vidimo vreme kada je umro. Jevrejima 2. Poruke koje nedostaju u Hrišćanstvu! Jevrejima 2:9 kaže: “A umaljenoga malim čim od anđela…” To je Isus! Način na koji je Isus učinjen manjim od anđela ogleda se u tome što je On umro, a anđeli ne umiru. Dakle, kada je Isus umro došao je do pozicije koja je niža od anđela, jer oni ne umiru. ”..Koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.” Kako je Isus mogao da dođe do te smrti? Božijom blagodaću! Šta je imao kao dete? Božiju blagodat! Dakle, blagodat je ono što je kroz ceo život pomagalo Isusu, od rođenja do smrti. Dakle, On nikada nije sagrešio! Nikada! Nijednom nije bio neposlušan Ocu! To je značenje Jevrejima 4:15 gde kaže da je On u svemu bio iskušan kao i mi, ali je bio bez greha. I ako to povežemo sa drugim stihom videćemo da je to zbog blagodati! Zato tu kaže: “Da pristupimo…” Sada i mi možemo da pristupimo zato što je On bio kao i mi. On je bio iskušan kao i mi, i On je pobedio blagodaću! Hajde da dođemo prestolu blagodati i kažemo: “O Gospode, moj Oče, daj mi istu blagodat koju si dao Isusu da bih pobedio greh!” Da li je Isus pobedio greh požude očiju? Svaki put! Da li je pobedio gnjev? Svaki put, osim kada je bio zabrinut za slavu Božiju gde nije bilo pitanje pobede. Tada je u hramu trebao da ima gnjev…itd. Ali, kada se nešto ticalo lično Njega, nikada se nije razgnjevio. Kada su ga ljudi vređali, nazivali raznim imenima ili bilo šta drugo, On se nije gnjevio – zato što je imao blagodat! On se nikada nije vređao.
‘Normalan’ hrišćanski život
Znate, ja sam zadivljen kako se toliko mnogo vernika vređa i gnjevi i smatraju da je to dozvoljeno: “O, mi možemo tako živeti.” Zašto? Zato što gledaju druge vernike oko sebe koji se gnjeve i vređaju, imaju požude i kažu: “To je normalno.” Mnogi mladi kažu: “Pa svi mladi rade sve te grozne stvari. Svi oni imaju požude, oni greše na toliko mnogo načina i zato smatram da sam normalan.” NISI ‘normalan’! Kao što su svi oni ‘nenormalni’, tako si i ti ‘nenormalan’!
Normalan hrišćanski život jeste onaj život koji je Isus živeo. I ako možeš reći: “To je Isus radio”, to jeste normalno, ali ako spustiš taj standard ‘normale’ do standarda svih tih poraženih Hrišćana oko sebe, onda je taj standard SVE što ćeš i imati. Ako trčiš trku gledajući sve te Hrišćane oko sebe bićeš poražen tokom celog svog života. Još kao mlad hrišćanin ja sam odlučio da ne gledam na sve te poražene Hrišćane oko sebe. Rekao sam u našoj skupštini: “Nemojte da gledate na sve te svetovne sestre oko sebe. Gledajte na Isusa! Nemojte se odevati onako kako se odevaju moderni svetovni ljudi oko vas. Nemojte ih kritikovati. To nije vaš posao. Nemojte ih osuđivati i nemojte ih kritikovati, ali nemojte ih ni imitirati!”
Gledaj na Isusa! To je put kojim ćeš držati sebe čistim od sveta. Ako ne budeš sledio Isusa bićeš ili svetovan ili onaj koji samo osuđuje i kritikuje druge. I jedno i drugo je pogrešno. Neki ljudi izbegnu svetovnost, ali postanu oni koji mnogo osuđuju druge. I reći ću vam jednu stvar, suditi i kritikovati druge je milion puta gore nego biti svetovan, a mnogi ljudi koji kritikuju i osuđuju druge nisu shvatili ovo! Kada vidiš nekoga ko je svetovan, pa kritikuješ i osuđuješ tu osobu, ti si milion puta gori od te osobe u Božijim očima! Ne znam da li vi to znate, ali u najmanju ruku danas ste saznali. Zbog toga kažem da ne želim da budem svetovan kao ta osoba i ne želim da osuđujem tu osobu. Ta osoba živi pred Bogom i nije moj posao da je sudim. Možda ta osoba nema svetla! Meni je Bog dao svetlo da ne budem takav. Neka Isus bude tvoj primer. To je normalan hrišćanski život! On je živeo Božijom blagodaću. I ja želim da živim Božijom blagodaću. Želim da pobedim iskušenja onako kako je Isus pobedio.
Zaharija 12:10
I tako vidimo ovde…pokazaću vam još jedan stih iz knjige proroka Zaharije 12. To je bilo proročanstvo u Starom Zavetu. Zaharija 12. To je bilo proročanstvo koje je govorilo o tome šta će Bog učiniti na dan Pedesetnice. Mi znamo da je na dan Pedesetnice Bog izlio svog Duha. I taj duh je ovde u Zahariji 12:10 nazvan… “I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava…” To je Duh koji čini da se molimo i da zavisimo od Boga za blagodat. ”…i pogledaće na mene…”
Dakle, kada je Duh blagodati izliven na nas, mi gledamo na Njega koga smo proboli našim grehom; i ja ću plakati! Neću gledati na druge svetovne Hrišćane i osuđivati ih, a neću ni imitirati druge Hrišćane i neću se suviše vezati za neke propovednike. Gledaću Isusa i biti vezan za Njega i plakaću zato što sam Ga ja probo! Zamisli ako bi tako živeo svoj hrišćanski život, ako bi odbijao da gledaš druge svetovne Hrišćane i ako bi odbijao da se suviše vežeš za nekog Božijeg čoveka i kažeš: “Gospode, želim da budem vezan za Tebe, želim gledati na Tebe koga sam probo svojim gresima i želim plakati.” Da li možeš da zamisliš kako bi izgledao tvoj život nakon šest meseci? Tvoj duhovni rast bi bio APSOLUTNO NEZAMISLIV! Zato đavo uvek želi da odvrati tvoj pogled od Isusa i učini da gledaš na ove osobe…pa proslediš svoje mišljenje o onim osobama…i osudiš ovu osobu i…UNIŠTIŠ SAMOG SEBE!
Moja draga braćo i sestre, molim vas radi Božije milosti, predajte tu naviku! Predajte je! Sve vi, starije sestre koje osuđujete druge, kada ćete prestati sa tom lošom navikom? Vi, starija braćo koja mislite da znate tako mnogo, kada ćete prestati sa tom navikom i gledati na Njega koga ste VI proboli?
Prava Božija blagodat
Da! Duh blagodati se izliva na takve ljude sve više, više i više. Čak i u ranim danima kada je apostol Petar pisao svoju poslanicu, on je iskoristio jedan izraz. 1.Petrova 5:12, u poslednjem delu stiha. On kaže: “Pišem vam ovo malo, svetujući i svedočeći da je ovo prava blagodat Božija u kojoj stojite.” E sada, kada treba da se koristi ta reč “prava”? Onda kada postoje falsifikati!
Ako vam dam ‘Indian Express’ novine, nema potrebe da vam kažem: “Ovo su prave ‘Indian Express’ novine” jer nikada nisam video falsifikat. Niko ne gubi vreme da bi falsifikovao novine. Ali, ako vam dam novčanicu od 100 ‘rupija’, mogu vam reći: “Ovo je originalna (‘prava’) novčanica od 100 ‘rupija’”, zato što ljudi prave falsifikate.
Dakle, u prvom veku, 35 godina nakon Pedesetnice, Petar je imao potrebu da kaže: “Ovo je prava Božija blagodat.” To znači da je čak i u to vreme postojala ‘lažna blagodat’. Dakle, lažna blagodat nije fenomen dvadesetog veka. Ona je postojala još u prvom veku i apostoli su trebali da se bore protiv toga i da objašnjavaju ljudima: “To nije Božija blagodat! Ovo je prava Božija blagodat.”
I Petar piše u ovoj poslanici: “Ovo je prava Blagodat Božija” kada vi postradate u telu i više ne grešite (4:1). PREOSTALO VREME ŽIVOTA KORISTITE TAKO ŠTO ČINITE VOLJU BOŽIJU! Ovo je zadivljujuce! To je prava blagodat Božija (1.Pet.4:1) KADA PRESTANEŠ GREŠITI i preostalo vreme života činiš volju Božiju! To je prava Božija blagodat, kada PRESTANEŠ GREŠITI i činiš volju Božiju u preostalom svom životu. To je prava Božija blagodat!
Sada uzmimo Judinu poslanicu. Hoću da vam pokažem nešto iz Judine poslanice koja je predzadnja knjiga Novog Zaveta. Vi znate da je Rimljanima poslanica odlična knjiga za objašnjavanje Evanđelja. Da li ste znali ovo? Da je Juda pisao ono što je prvobitno planirao da piše, mi bismo imali još jednu knjigu koja objašnjava Evanđelje, poput Rimljanima poslanice. Zato što je to bilo njegovo breme! Vidite, mi danas kažemo: “Zašto pisati još jednu knjigu kao što je Rimljanima poslanica?” Dobro, setite se da u tim danima nije bilo Biblije. Poslanica Rimljanima nije toliko mnogo cirkulisala da bi svako imao kopiju. Dakle, mnogi ljudi koji su bili povezani sa Judom nisu imali primerak Rimljanima poslanice. I on je imao breme govoreći: “Treba da objasnim ljudima šta je OPRAVDANJE, šta je SPASENJE!” On je imao veliko breme da objasni ovo. I dok je razmišljao da piše tu veliku i dugačku poslanicu na temu spasenja, Božiji Duh mu je šapnuo i rekao: “Ne! Hoću da pišeš o nečem drugom.” Juda o tome kaže u trećem stihu: “Ljubazni, starajući se jednako da vam pišem…” To znači da je on sabrao svoje misli i rekao: “Sada ću da pišem o tom opštem spasenju, ali iznenada sam osetio Svetim Duhom da je neophodno da vam pišem o nečem drugom.” ”..Moleći da se borite za pravednu veru koja je jedanput dana svetima. Jer se uvukoše neki bezbožni ljudi…”
To je izraz koji je nama danas vrlo potreban u crkvi. Kada jedan starešina nije dobar stražar, mnogi ljudi se neopaženo uvlače. Znate, kao zmije koje upuze ispod vrata! Postoji mali prostor između vrata i poda i zmija upuzi unutra. I ti se uspavaš i sledeće jutro ustaneš i vidiš je. “Kako je ova zmija dospela ovamo? Vrata su bila zatvorena!” Da, ali postojao je mali prostor između vrata i poda. Zmija nije ušla hodajući, ona je upuzila. I postoje ljudi u našim crkvama koji su se neopaženo uvukli i koji nisu svesrdni Isusovi učenici. Oni su došli zato što im je brat, sestra, neko od rodbine ili neko drugi tu. Zauzeli su svoja mesta i kažu: “Ovo je dobra crkva, imaju dobre izlete, imaju dobre obroke. Za vreme konferencija imaš tri dana po tri obroka – Samo dođi ovamo.” Oni nisu došli ovamo zato što žele da budu Isusovi učenici. O ne, oni su došli radi zabave. Oni nisu dosli zbog molitvenih sastanaka, nego zbog izleta. To su ljudi koji dolaze i neopaženo se uvlače zato što je starešina zaspao i nikako da otkrije da zmije puze po celoj kući. Budi veoma oprezan! Oni su se uvukli neopaženo! To se dešava. To se dešavalo u ono vreme i to se dešava danas. Ali apostoli su propovedali jako oštro! Oni su uvredil mnoge ljudi i tako ih odstranili, baš kao što je i Isus uvredio ljude i odstranio ih iz svog društva da bi ostali samo oni koji su želeli da žive za Boga.
I čitamo ovde, ti ljudi su određeni na osuđenje i oni idu u pakao. Jednog dana Bog će im suditi, a ako je crkva verna oni će biti razotkriveni! Ako crkva nije verna oni će godinama živeti u njoj misleći da je sa njima sve u redu. Jednog dana pred Hristovom sudijskom stolicom oni će otkriti da nisu bili čak ni obraćeni!
Znate, jedan od znakova koji potvrđuju da je Bog bio sa nama u svim ovim godinama jeste ovaj: Kada se ljudi uvuku (a postojale su i starešine koje su se tako uvukle, ili su nakon dolaska u crkvu postali takvi), Bog ih uklanja! Videli smo kako su različite starešine bile uklonjene i stavljene van crkve, pa su zauvek otišle! Videli smo braću koja su bila u crkvi 20 godina i koja su na kraju otišla jer ih je Bog razotkrio. Oni su varali mene, ali nisu mogli prevariti Boga.
Kao što sam govorio, znate one kontrolne punktove koji imaju rampu da auto ne može da prođe sve dok se ta rampa ne podigne. Uvek kažem da sam ja samo jedan kontrolni punkt, ali nisam savršen u rasuđivanju tako da podignem rampu i pustim brata da uđe. Ali on mora proći još jedan kontrolni punkt kojim Bog upravlja. I tamo ne možeš proći jer Njega ne možeš prevariti. I On te šalje nazad i ti bivaš izbačen iz crkve. Dakle, nemoj biti zadovoljan što si prevario mene i prošao moj kontrolni punkt. I još jedna stvar koju sam otkrio jeste ovo: što sam bliži Bogu, rastojanje između tih kontrolnih punktova postaje sve manje, manje, manje i manje. Dakle, iako sam ja nekoga propustio na mom kontrolnom punktu, vrlo brzo ‘drug’ bude razotkriven i vrati se natrag. Ali ako si jako daleko od Boga, možda će proći mnogo godina dok on ne dospe do onog kontrolnog punkta zato što sâm ti živiš jako daleko od Boga. Dakle, ako hodamo bliže Bogu, ti kontrolni punktovi postaju sve bliži i bliži, i ti ljudi koji se neopaženo uvuku budu brzo razotkriveni. Oni se možda uvrede ili naljute na tebe, slava Bogu! Neka se uvrede, neka se ljute. Nemoj gubiti vreme sa njima! Nemoj se gnjaviti se njima. Mi treba da se borimo u crkvi, da sačuvamo crkvu od svih tih ljudi koji se neopaženo uvlače, koji ne veruju u pobednički zivot, koji tamo uvređeno sede misleći o raznim sitnim stvarima u vezi drugih ljudi. Ja sam video ljude, ti ih poučiš, a oni idu okole i žale se drugima. Gde su takvi ljudi? Možda su bili u crkvi mnogo godina, ali oni su bezbožni i ja mislim čak i neobraćeni. Ali, oni su se neopaženo uvukli! Ili su jednom došli iskreno, ali su suviše skliznuli, zato što im je dobro krenulo! Video sam mnoge ljude koji su prosperirali finansijski i onda im je krenulo jako lose. Napredovali su finansijski, a nazadovali su duhovno. Video sam to kod mnogih ljudi. Budi oprezan kada finansijski prosperiraš, zato što se tada uglavnom duhovno nazaduje.
Božija blagodat – licenca za greh?!
I tako vidimo ovde da su se te izvesne osobe neopaženo uvukle. One su odavno bile određene na osuđenje. Bezbožne osobe koje pretvaraju blagodat Božiju u nečistotu i odriču se našeg jedinog Gospodara i Gospoda Isusa Hrista. Vidite, oni su pretvorili blagodat Božiju u licencu za činjenje greha! Da li ste čuli to? Pretvorili su blagodat Božiju u licencu za činjenje greha. Da li znate šta je licenca? Dobio si vozačku licencu (dozvolu). Kada dobiješ vozačku dozvolu to znači da možeš voziti auto. I mnogi ljudi misle da blagodat znači ovo: “Ah, sada imam licencu za činjenje greha! Sada nije važno ako činim greh zato što me krv Isusa Hrista čisti sve vreme! Sada sam u redu!” I ljudi koji su uzeli blagodat Božiju kao vozačku licencu – licencu za činjenje greha, njihov standard života ide ispod standarda života ljudi u Starom Zavetu koji nisu dobili tu licencu za činjenje greha!
Zapovesti, deset zapovesti su bile suviše stroge! Ako bi otišao da kupiš drva u subotu, bio bi ubijen! Ako bi bio uhvaćen u preljubi, bio bi kamenovan na smrt! Čoveče, ljudi su se bojali! I taj strah ih je čuvao od greha! ALI kako to da je sada STANDARD ŽIVOTA toliko mnogo vernika POTONUO ISPOD STANDARDA ŽIVOTA LJUDI IZ STAROG ZAVETA?! Razlog je sledeći: uzeli su blagodat Božiju kao licencu da čine greh. Da li je tako u tvom zivotu? Da li olako tretiraš greh, pa kažeš: “Oh, ja mogu uvek tražiti od Boga da mi oprosti. Krv Isusa Hrista će me uvek očistiti!” Onda si pretvorio blagodat Božiju u licencu za činjenje greha! Tako imaš manje straha Božijeg od svih tih starozavetnih ljudi koji su imali daleko veći strah Božiji nego što ti imaš. Dakle, želim da vam kažem u ime Isusa, UČITE IZ TOGA!
I Sveti Duh je naveo Judu da ne piše o Evanđelju o spasenju, kao Rimljanima poslanica, nego o nečem drugom što je mnogo ozbiljnije, a to je sledeće: “Ljudi pretvaraju blagodat Božiju u licencu za činjenje greha i ja želim da pišeš o tome.” Sveti Duh je nadahnuo Judu i on je o tome napisao. I tada je pisao tim ljudima govoreci: “Želim da vas upozorim, nemojte misliti da pošto ste jednom spaseni sve je u redu. Želim da vas upozorim, želim da vas podsetim (stih 5) da “Gospod izbavi narod iz zemlje Misirske” što jeste ilustracija spasenja, otkupljenje kroz krv Jagnjeta, krštenje u vodi (Crvenom Moru), krštenje u oblaku (krštenje Svetim Duhom) i nakon toga je uništio one koji nisu verovali. O čoveče, kako ovo uništava celu tu doktrinu ‘jednom spasen – zauvek spasen’! Ovde se radi o ljudima koji su izašli iz Egipta i onda bili uništeni zato što nisu verovali nakon izlaska; oni su skliznuli!
To je velika prevara, to učenje ‘jednom spasen – zauvek spasen’ koje pretvara blagodat Božiju u greh…ljudi mogu da žive kako im se sviđa i tada misle: “O, ja sam prihvatio Hrista tog i tog datuma i ja sam u redu.” Ne varaj se, moj brate i sestro! Želim da vas podsetim da su postojali ljudi koji su bili spaseni iz Egipta i Bog ih je uništio zato što kasnije nisu verovali. To je upravo ono što Juda kaže, zato što se danas teško može naći neko ko propoveda o tim stvarima, zato što to nije toliko popularno. Ako nećeš da budeš popularan, tvoje društvo se neće povećavati. Tvoje društvo će rastiti kada pretvoriš blagodat Božiju u licencu: “Hej ljudi, licence, licence! Evo ovde ima licence za svakoga! Licence za činjenje greha! Ah, Bog je dobar Bog! Samo radi što ti se sviđa, nema veze!” To su crkve koje se uvećavaju u broju. I to je tragedija današnjice.
Šta je blagodat?
Dakle, – šta onda jeste BLAGODAT? U Starom Zavetu ljudi su imali mnoge stvari, ali nisu mogli iskusiti blagodat. Dobro, dozbr /volite mi da vam na brzinu kažem nešto od toga što Novi Zavet govori o blagodati.
Pre svega, želim da napomenem Jevrejima 13:9. Blagodat nije nešto što bi trebali da razumevamo svojom glavom, nego nešto čime ćemo ojačati svoja srca. Dok me sada slušate, vi možete razumeti šta je blagodat, ali to ne rešava vaš problem i to nikada neće rešiti vaš problem. Možda ćete čak toliko dobro razumeti da ćete moći ići i propovedati nekom drugom o tome, ali Jevrejima 13:9 kaže: “Dobro je blagodaću utvrđivati srca.” Dakle, blagodat nije u primarnom smislu nešto što treba da razumem u svojoj glavi, nego nešto što će da utvrđuje moje srce – DA DRŽI ZATVORENA VRATA PROTIV ISKUŠENJA! I kada sve te požude dolaze i guraju vrata, blagodat ojačava srce i kaže: “Izvini, ne možeš ovamo ulaziti, kao što si ranije!” To je blagodat! Znate, iskušenje je požuda (želja) koja dolazi i kuca na vrata srca: “Hajde, razgnjevi se. Hajde, zaželi. Hajde, odgovori nazad. Hajde, radi ovo. Hajde, radi ono. Uvredi se. Imaj gorčinu”, a blagodat iznutra ojačava vrata i kaže: “NE! Nećeš ući u moje srce. Nećeš me naterati da kažem te reči. Nećeš me naterati da se bavim tim mislima. Nećeš me naterati da imam te stavove.” Blagodat ojačava srce! Ako nema blagodati vrata se otvaraju i ti padaš! Iz tog razloga mnogi vernici padaju, zato što blagodat ne ojačava njihova srca.
Prvi korak u blagodati jeste radovati se činjenici da nas je Bog prihvatio zato što su naši gresi oprošteni. Pronađimo Rimljanima poslanicu. Čitamo u Rimljanima 3:24 – “A opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom.” Dakle, to je prva stvar. Ne možeš početi dokle god tvoja cela prošlost ne bude zbrinuta. Tvoja prošlost, puna greha, puna zla i neposlušnosti prema Bogu ne samo da treba da bude oproštena, nego Bog treba da te proglasi pravednim! “Ti, sine moj, kćeri moja, jesi pravedna osoba, BLAGODAĆU! Ne zato što si zaslužio, nego zato što je moj Sin umro za tebe. Njegova pravednost je stavljena na tvoj račun, blagodaću! Blagodaću si opravdan!”
Ako ne počneš odavde imaćeš nestabilan temelj. Treba da budeš apsolutno presvedočen da ti je Bog kompletno oprostio i prihvatio te! Rimljanima 5:2 govori o istoj stvari: “Kroz kojega i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojom stojimo…” I u toj blagodati mi se hvalimo. Hvaliti se predstavlja više od radosti. To znači skakati od radosti zbog nadanja na slavu Božiju. Time želim da pitam da li tvoje spasenje čini da skačeš od radosti?! Ili slabašno kažeš: “Da, brate, ja verujem da sam opravdan”? Onda nisi razumeo ovo.
Ti, takav kriminalac koji treba da ide u pakao! Pa to je kao čovek koji je osuđen da bude smaknut i obešen, i umesto da bude obešen, postavljen je na mesto primijera države. Ne samo da je pušten iz zatvora nego je postao premijer države! Takve stvari se nikada ne dešavaju u svetu. To jedino Bog čini! Zamisli, trebao si biti obešen, a postao si princ u palati! Da li te ovo pomalo uzbuđuje? Mi treba da se HVALIMO zbog nade na Božiju slavu! Tada znaš da si stvarno opravdan. I moramo živeti u tom uživanju sve vreme. TO JE MOĆ KRVI HRISTOVE! Ja verujem da mnogi od nas vernika ne vrednuju i ne cene to što je krv Isusa Hrista dovršila za nas! OPRAVDAN, Rim.5:9, BESPLATNO! Kroz Njegovu krv! Mi se hvalimo! To je prva stvar koju blagodat čini.
Drugo, odatle prelazimo na drugi korak. Mnogi ljudi nisu došli do drugog koraka zato što nisu propisno prošli prvi korak! Moraš da se hvališ nadanjem slave Božije! “Bog mi je oprostio! Ja sam opravdan i prihvaćen! Ne moram više pokrivati svoje lice kada idem u Božije prisustvo! Anđeli trebaju tako da čine, ali ne i ja! Serafimi pokrivaju svoja lica kada idu pred Boga, ali ja razgovaram sa Njim licem u lice.” ZAŠTO?! – Zato što Hrist živi u meni! Ja sam u Hristu! Raduj se u tome! Nemoj dozvoliti da đavo ukrade tvoju hrabrost u tome, zbog toga što je Hrist učinio za tebe! U Rim.6:14 čitamo: “Greh neće ovladati vama.” To je sledeći korak. Kada je jednom moja prošlost zbrinuta blagodaću, sledeći korak jeste da greh neće vladati nadamnom zato što sam sada pod blagodaću, baš kao Isus. Nisam pod zakonom. Biti pod zakonom znači boriti se, boriti se, boriti se da bi držao zapovesti i nikada ne mogu da ih održim. Biti pod blagodaću znači da blagodat dolazi na mene i daje mi silu da ih držim. U pitanju je razlika između guranja auta ili ulaska u njih i pokretanje motora. Čak je i upravljanje olakšano pošto imaju servo volan. Da li možeš da zamisliš to? Jeste li čuli za servo volan? To je jedna od tih novih stvari u autu kada je dovoljno da samo “pipneš“ volan i auto skreće. Ranije smo trebali da se mučimo. To je zadivljujuće! To je blagodat! Servo volan i vrlo osetljiva pedala gasa gde mogu da podesim brzinu…umesto guranja auta kada treba da ga pomerim odavde tamo – treba da držim zapovesti. To znači živeti pod zakonom. A ovo je blagodat kada druga sila pokreće auto, a ne tvoja sila. Druga sila pokreće čak i volan i to nije tvoja sila! Blagodat! Ili, to je kao kada voziš skuter. Ne da guraš skuter! Druga sila koja se nalazi u motoru pokreće skuter! Sledeći put kada budeš vozio auto ili skuter, razmišljaj o blagodati. Takva je blagodat i tako treba da živiš hrišćanski život.
Mislim, pre dvesto godina kada ljudi nisu imali automobile ili skutere, ako biste im rekli da možemo da se krećemo brzinom od 100 m/h ili 150 km/h, ha, oni bi vam se smejali. Danas mi možemo, na putevima. Isto tako, mnogi Hrišćani ne veruju da blagodat može da učini da budeš ‘ispaljen’ u Božije prisustvo i oni kažu: “Ne, to nije moguće.” Oni žive kao što su ljudi živeli u 17-tom veku. Dakle, BLAGODAT! GREH NECE OVLADATI TOBOM! To je sledeća stvar. Prava Božija blagodat je u tome da greh neće vladati nad tobom, NEGO ĆEŠ TI VLADATI NAD GREHOM!
Treća stvar je 2.Kor.9:8. Blagodat nas čini dovoljnima u svakoj situaciji. Ne samo greh, ne samo iskušenja! 2.Kor.9:8 – “A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete za svako dobro delo.” Da li ste zapazili sedam superlativa u tom jednom stihu! To je najslavniji stih o blagodati u celoj Bibliji! Bog je sposoban da to učini! 1.(izobilna), 2.(svaka), 3.(svagda), 4.(svako dovoljstvo), 5.(sve), 6.(izobilujete), 7.(svako). Sedam puta superlativi u jednom stihu, u vezi blagodati. Za svaku tvoju potrebu – SVA DOVOLJNOST! I znate drugi dobro poznati stih iz 2.Kor.12:9 “Dosta ti je moja blagodat.” Nema te potrebe sa kojom se mogu suočiti u celom svom životu, za koju blagodat Božija nije dovoljna! Pavle je imao bolest koju nikada nije savladao, ali blagodat je bila dovoljna da mu pomogne da je nadvlada. Čak i ako nikada nije bio izlečen, bio je pobednik! Dakle, može postojati neki problem, neki stalan hendikep koji imamo, od kojeg nam Bog u svojoj velikoj mudrosti neće dozvoliti da se otarasimo, ali možeš i u tome biti pobednik! Možeš biti još veći pobednik nego ljudi koji nemaju takav hendikep! Blagodat može to učiniti. Blagodat može učiniti da hroma osoba bude veći pobednik od osobe koja redovno hoda na obe noge. Da! Blagodat je učinila da Fanny Crosby koja je bila potpuno slepa napiše hiljade pojanja i da upozna blagodat Božiju na način koji mnoge osobe (čija su oba oka otvorena) nikada nisu iskusila. Ljudi mogu biti hendikepirani, a blagodat ih može učiniti pobednicima! Postoje mnogi takvi slučajevi u istoriji! Blagodat je jako moćna! TOLIKO MOĆNA da može učiniti da slepa ili hroma osobu bude sto puta bolja od osobe koja može da vidi i hoda. To je sila blagodati! Dovoljna je za SVAKU potrebu u našem životu. SVA DOVOLJNOST! I zamislite, svi mi koji smo dobili oči, noge, uši, zamislite šta može blagodat učiniti za nas! ALI, mi treba da budemo slabi da bi nam Bog davao blagodat. I za nekoliko trenutaka ću reći nešto o tome.
Takođe želim da vam pokažem nešto u vezi sa ovim. U 2.Tim.2 Pavle kaže Timotiju: “Ti dakle sine moj jačaj u blagodati Isusa Hrista.” To znači: “Timotije, ako stvarno želiš da služiš Bogu, moraš biti dovoljan u svakoj situaciji.” Posebno svi mi koji služimo Gospodu na nekom odgovornom položaju. I ja vam kažem, služiti Gospodu nije lako! To je jedan od najtežih poslova – najteži mogući posao koji jedan čovek može imati. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država ima prilično lak zadatak u poređenju sa čovekom koji služi Gospodu. On napada teroriste, a mi napadamo đavola i demone. Ko je jači? Ima li ikakvog dvoumljenja u vezi toga ko je moćniji, demoni ili teroristi?
Sluga Božiji napada demone i đavola i on je dobio najteži zadatak od svih! I što si efektivniji kao Božiji sluga, to si veća meta za đavola! Za sigurno! On pokušava da te obori na svaki mogući način, ALI BLAGODAT JE DOVOLJNA! Mislim, ako blagodat ne bi bila dostupna, mi bismo odavno bili potpuno oboreni. Blagodat je dovoljna da nas unapred upozori u vezi Sotoninih trikova, da nas pripremi za svaki napad neprijatelja da ne bismo morali da padnemo.
Zašto vi čujete za tako mnogo Božijih slugu koje su iznenada, nakon trideset godina propovedanja, pale u greh, i to u seksualni greh. Kako je to moguće?! Zato što su zanemarili Božiju blagodat! Nisu razumeli blagodat Božiju! Božija blagodat je dovoljna za svaku potrebu. Možeš biti meta milion demona, blagodat Božija je dovoljna za to. Moraš verovati to! Ja verujem celim svojim srcem da je blagodat Božija dovoljna za sve što đavo pokušava da mi učini. Moraš imati tu veru! \avo ne može da me iskuša ničime, a da mi Božija blagodat ne pomogne da pobedim to iskušenje. \avo ne može postaviti nikoga protiv mene, a da mi Božija blagodat ne pomogne da pobedim. Ja ću moći da budem pobednik do dana kada Isus dođe, ali ne zbog samog sebe, nego Božijom blagodaću! Vrlo često Hrišćani kažu: “O, Božijom blagodaću sam to učinio.” Oni čak ni ne misle značaj toga što kažu. Blagodat je silna stvar, dovoljna za SVAKU potrebu! I blagodat može ojačati naša srca da živimo za Boga.
Dobro, broj četiri. Titu 2:11,12. Blagodat nas uči da se odreknemo samih sebe! Vidite Titu 2:11 – “Jer se pokaza blagodat Božija koja spasava sve ljude, učeći nas da se odrečemo bezbožnosti i želja ovoga sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svetu.” Kako je moguće da kažem NE trenutnoj svetskoj modi koju Hrišćani oko mene prate? Blagodat Božija! To je sve! Kako je moguće da ih takođe ne osuđujem? Blagodat Božija. Kada ti Božija blagodat dođe, ti ne slediš tu svetsku modu, ali i ne osuđuješ druge ljude koji je slede! Ako je ti sâm ne slediš, ali osuđuješ druge koji je slede, ti nisi zapravo dobio blagodat. To bi mogao biti legalizam. Ali, ako ih ne slediš i ne osuđuješ, ti si zaista dobio blagodat! Jesi li dobio to? Ili si dobio legalistički stav gde ti radiš nešto dobro, a osuđuješ sve druge koji pogrešno rade.
Da li vi znate da ja mogu gledati druge ljude koji rade neke stvari potpuno drugačije od mene i da ih ja uopšte ne osuđujem. Ja ne slavim Božić, ali ne osuđujem nikoga ko slavi. Mogu otići u kuću gde igraju oko božićne jelke i dobro, neka ih Bog blagoslovi! To je svetlo koje oni imaju. To rade za slavu Božju, u redu! Ja sâm ne treba to da činim. Nemam problema sa tim stvarima. Nije me briga ako je žena okićena zlatom, nije moj posao da je osuđujem. Ja sâm to neću činiti! Isto je takođe sa mnogim drugim stvarima. Ja nisam tu da osuđujem nikoga. Ako oni hoće tako da žive, to je njihova stvar. Ako hoće tako da potroše svoj novac, to je njihova stvar. Ako hoće tako da žive, to je njihova stvar. Neću da ih sledim, ali neću ni da ih osuđujem. To je ono što blagodat čini! I ako si ti stvarno dobio blagodat, to je upravo način kako ćeš i ti živeti. U suprotnom bićeš legalista do dana kad Isus dođe i bićeš mnogo iznenađen kada On dođe. Mislio si da si tako svet, a Gospod ti kaže da si bio gori od tih ljudi! I ti ćeš reći: “Gospode, ja bio gori od svih njih?!” “Naravno.” “Pa, kako?!” “Potrošio si svoj život osuđivajući ih. Ti si najveći legalista od svih.” Nemojte dozvoliti da budete tako iznenađeni kada Hristos dođe. Blagodat nas uči da se odreknemo bezbožnosti i želja ovog sveta i da živimo pošteno, pravedno i pobožno. Da živimo kao bogobojazna osoba. Božija blagodat nas čini bogobojaznima!
Broj pet – Kološanima 4:6. Blagodat Božija nas čini ljubaznima u našem govoru. Kološanima 4:6 kaže: “Reč vaša da biva svagda u blagodati.” To znači da blagodat treba da bude prisutna dok razgovoram sa drugima, da nisam grub prema ljudima. Isus je nekad bio strog u svom govoru, ali nije bio grub! Treba da razlikuješ šta znači biti strog i šta znači biti grub. Grubost je kada nekoga vređaš, kada ga slobodno poniziš. Strogost… Isus je bio vrlo strog! Najstroža osoba u svom govoru za koju sam čuo bio je Isus Hristos – zato što nas je voleo toliko mnogo! Ali On nikada nije bio grub. I mi ne smemo biti grubi prema našoj deci, ne smemo biti grubi prema nikome! Ne smeš biti grub prema svojoj ženi, ili mužu, prema nikome. Može postojati vreme kada smo strogi u našem govoru, ali neka naš govor bude uvek u blagodati. Mora postojati blagodat u načinu na koji govorimo. Blagodat o kojoj je tu reč “da znate kako vam svakome treba odgovarati.” I to nije standardni način! Kada je jedna osoba prišla Isusu, On joj je na jedan način govorio, a kada mu je druga osoba prišla, On joj je govorio na drugačiji način. Nama je potrebna blagodat da bismo znali na koji način treba da govorimo sa ovom osobom i kako ću da govorim sa onom osobom. Kako ću da govorim sa ovim licemerom, a kako ću govoriti sa ovim iskrenim učenikom koji je pao. Ogromna razlika! Treba mi blagodat da razaznam kako ću govoriti sa jednom osobom; kako ću govoriti sa drugom osobom; kako ću govoriti sa onim koji pokušava da se pretvara da hoće da postane Hrišćanin, a ustvari je religiozni fanatik koji je samo došao u crkvu pretvarajući se da je Hrišćanin, da bi upuzio i uništio crkvu; kako ću govoriti sa tom osobom; kako ću govoriti drugoj osobi koja je iskreni sledbenik koji pada, koji pokušava i bori se, bori se i boreći se sledi Gospoda; kako ću govoriti sa svakom osobom; kako ću govoriti detetu; kako ću govoriti svakoj osobi!
Broj šest. 2.Korinćanima 8:1–19. Ovde kaže o tome da nas blagodat čini velikodušnima sa našim novcem. 2.Kor. 8:9 – “Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite” i apostol nastavlja da govori o tome i dalje, u celoj glavi. Stih 1 – “Dajemo vam pak na znanje, braćo, blagodat Božiju koja je dana crkvama Makedonskima da u mnogome kušanju nevolja suvišak radosti njihove i puko siromaštvo njihovo izobilava u bogatstvu prostote njihove.” To znači da iako su bili siromašni oni su dali novac da bi pomogli siromašnim vernicima. Blagodat nas čini velikodušnima da bismo pomagali siromašnima. Blagodat nas oslobađa od naše čvrste povezanosti sa novcem i uči nas da dajemo! Ako si još vezan za novac i ako si škrtica – jedan aspekt Božije blagodati nisi iskusio. Ti možda primaš puno. Neki ljudi samo primaju, primaju, primaju, primaju, primaju – oni su najsiromašniji vernici od svih, a to ni ne shvataju. Najsiromašniji vernici od svih! Najbogatiji vernici koje sam sreo na licu zemlje jesu oni koji su velikodušni i koji su naučili da daju. Oni su blagosloveniji zato što se Reč Božija ispunjava: “Blaženije je davati nego uzimati.”
I poslednje, broj sedam jeste da nam blagodat pomaže da uvežbavamo specifičan dar u Hristovom telu. Rimljanima 12:6 kaže da “imamo različite darove po blagodati koja nam je dana…” Nekome proroštvo, nekome služba, nekome učenje, nekome tešenje, nekome da daje novac, nekome da bude upravitelj… Blagodat je ta koja nas uvežbava u posebnom daru. To je takođe blagodat. ‘Harizma’ od koje smo dobili reč ‘harizmatski’ jeste grčka reč koja znači ‘darovi blagodati’. ‘Haris’ znači dar, ‘Harizma’ znači ‘darovi blagodati’ od koje smo dobili reč ‘harizmatski’. Dakle, darovi koje mi je Bog dao kroz Njegovu blagodat da me osposobi da radim! Šta? Da ‘komuniciram’ blagodat drugim ljudima. Ja nikada ne bih bio sposoban da propovedam da mi Bog nije dao dar prorokovanja da bih bio sposoban da ‘komuniciram’ blagodat drugim ljudima. Ne samo da dajem ljudima pouke za njihovu glavu, nego da im ‘komuniciram’ blagodat. I želim da vam kažem, slušajte pažljivo: Blagodat je data svakome od nas! Svakome od nas! U različitoj meri, različite vrste darova. Treba ih uvežbavati!
Na kraju, znamo dobro poznati stih iz 1.Petrove 5:5 – “Bog poniženima daje blagodat.” Ako u svakoj situaciji poniziš sebe i kažeš: “Gospode, želim da idem ‘dole’. Ne želim da idem ‘gore’ u očima sveta ili u očima crkve. Želim da idem ‘dole’.” Ti ćeš naći Isusa tamo i naći ćeš blagodat. Znate, najveći cilj đavola jeste da učini da misliš visoko o sebi. Da misliš: “Ah, brate, vidi kako te sada Bog upotrebljava! Neki ljudi su te prezirali, a vidi kako te sada Bog upotrebljava.” Kako si lud, slušajući đavola! Upropašćen si! Kaži đavolu da ućuti i da ga nećeš slušati. Idi ‘dole’! I svaki dan i u sve godine, idi dublje i dublje ‘dole’ i Božija blagodat će biti izobilna na tebi! Nećeš morati da presvedočavaš nikoga da je Bog sa tobom i da te upotrebljava – oni će videti! Biće blagosloveni. I kada oni budu blagosloveni, budi oprezan da se ‘ne naduvaš‘. Idi i dalje ‘dole’.
Molitva
U redu, hajde da se pomolimo kratko.
Nebeski Oče, molimo se da ove reči potonu u naša srca i mi ćemo primiti šta Ti želiš da primimo – blagodat koja će ispuniti svaku potrebu u našem životu da bismo bili pobednici. Želimo da iskusimo istinsku Božiju blagodat i da je nikada ne upotrebljavamo kao licencu za greh. Molimo se u Isusovo ime. Amin.