Milenko Isakov
ni tajno što se neće doznati. Jer što u mraku rekoste, čuće se na videlu, i što na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima” (Luka 12:2,3)
Ušli smo u novu godinu, ali ćemo nastaviti sa onim o čemu smo prošli put razmišljali. Videli smo reči koje je Isus uputio svojim učenicima kada ih je upozorio da se čuvaju licemerja. Uvodni stihovi su nastavak Isusovog govora na tu temu. Sećate se da su licemeri ljudi koji od spolja prikazuju život koji nije realnost u njihovom srcu, niti u njihovoj tajnosti kada ih drugi ljudi ne posmatraju. Primarno zalaganje licemera sastoji se u tome da krije i taji svoje stvarno stanje pred drugim ljudima. Njegov cilj je da drugi ne saznaju o njegovom pravom stanju. Međutim, to je zaista vrhunac bezumlja! Licemer misli da je postigao svoj cilj ako je sakrio svoje stvarno stanje od nekoliko desetina ili stotinak ljudi iz svoje crkve, ali je zaboravio činjenicu da će njegov život biti javno otkriven pred milijardama i milijardama ljudi, anđela i svih nebeskih stanovnika, na Hristovom sudu u poslednji dan. Samo zamislite koje je bezumlje ‘spretno’ sakrivati svoje pravo stanje od sto ljudi, a na kraju biti razotkriven pred milijardama ljudi. Nema baš neke logike u tome, zar ne? Licemer prvenstveno vara sebe!
Isus kaže da nema ništa tajno što se neće doznati. Ništa! Naravno, ja ne želim da kažem da ne postoji privatna, tajna sfera našeg života. Biblija, na primer, kaže da je brak velika tajna i to je svakako sfera života koja treba da bude tajna koja ostaje među supružnicima. Međutim, ovde se radi o tome da u svom licemernom ponašanju ne možemo ništa sakriti od Boga pred čijim licem je sve golo i otkriveno (Jevr.4:13).
Srž licemerja je, dakle, da se sakrije pravo stanje u srcu! Zato Isus govori o nekim pričanjima u mraku (što je sakriveno od očiju drugih ljudi) i o šaputanju na tajnim mestima (u sobama), stih 3. Dakle, u pitanju su neke tajne radnje. Ljudi su posebno skloni ovim stvarima u odnosima sa svojim najbliskijim osobama. Slažem se da ćemo sa bračnim drugom deliti mnoge stvari koje nećemo podeliti ni sa kim. Razgovaraćemo o stvarima o kojima ni sa kim nećemo razgovarati. Međutim, ako se naši razgovori u braku zasnivaju na konstantnim opadanjima i lošim komentarima o drugim ljudima, onda su u pitanju zaista “pričanja u mraku” i “šaputanja u kletima”. Isus kaže da će jednog dana sve to tajno pričanje i šaputanje biti propovedano na krovovima. Bog će to objaviti! (1.Kor.4:5).
U stihu 4 Isus nastavlja da govori o tome kako Njegovi prijatelji ne treba da se boje onih koji ubijaju telo i zatim ništa više ne mogu da učine, nego da se boje Onoga koji pošto ubije telo, može i dušu da baci u pakao. Ovaj stih u prvi mah izgleda kao da nema neku posebnu vezu sa onim o čemu je Isus prethodno govorio. Međutim, to je praktično zaključak i rezime svega prethodno rečenog. Isus želi da kaže da je osnova ili koren licemernog života strah od drugih ljudi. To sam spomenuo i prošli put. Licemer ne živi pred Božijim licem. On se boji drugih ljudi i zbog toga ima potrebu da se pred njima ponaša na takav način da bi dobio njihovo odobrenje i priznanje. To je zaista mizerija od života!
Isus govori svojim prijateljima da se ne boje ljudi, nego Boga. Jedino Bog zaslužuje naše strahopoštovanje, obožavanje i klanjanje! U Psalmu 27 kaže: “Gospod je videlo moje i spasenje moje! Koga da se bojim?” Gospod je naša svetlost! Ima li smisla kriti nešto u mraku, ako je Gospod naša svetlost? On obasjava svaki licemeran delić našeg ponašanja. Bog je svetlost i u Njemu nema nikakve tame (1.Jov.1:5).
Draga braćo i sestre, želim Vam svima srećnu novu godinu u kojoj će Gospod biti zaista naša svetlost, naš strah, naša jedina ljubav, naše sve! Pred Njim je sve jasno, bez tajne i zagonetke. Živimo sa svesnošću da će jednog dana sve biti jasno i razotkriveno. Živimo pred Božijim licem, pred kojim je upravo sada sve jasno i otkriveno! Amin!