Milenko Isakov
i potom ne mogu ništa više učiniti, nego ću vam kazati koga da se bojite:
bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onoga se bojte”
(Luka 12:4,5)
U prošle dve sedmice razgledali smo početne stihove 12.poglavlja Evanđelja po Luci. Videli smo da je Isus podučavao svoje učenike da se čuvaju licemerja i kako ne postoji ništa sakriveno što se neće otkriti i tajno što se neće doznati. Razumeli smo da je Božija volja da uvek živimo pred Njegovim licem, a ne pred očima drugih vernika.
Prošli put sam citirao Psalam 27 gde kaže: “Gospode je videlo moje! Koga da se bojim?” Ako je Gospod naše svetlo koje nas obasjava, zar ćemo onda živeti pred licem drugih ljudi? “Gospod je krepost života mojega. Koga da se strašim?” Bezumlje licemerja se sastoji u tom srahu od drugih ljudi i njihovih mišljenja. Psalam 56:4 kaže: “U Boga se uzdam, ne bojim se šta će mi učiniti telo!” Najgora stvar koju čovek može učiniti drugom čoveku jeste da ga usmrti. To je ujedno i maksimalno zlo koje čovek može naneti drugom čoveku. Međutim, Isus kaže da se ne bojimo toga. Smrt tela nije tragedija. Smrt duše je tragedija! Zato Isus kaže da se bojimo Boga koji ima vlast dušu baciti u pakao. Posebno zadivljujuća stvar jeste da Isus to govori svojim bliskim učenicima i siguran sam da to nisu prazne pretnje.
Kada je prorok Jona bio u lađi koja je išla za Tarsis, pošto je bežao od Boga koji ga je pozvao da ide u Nineviju da propoveda, nastala je velika bura i svi ljudi su prizivali svoje bogove. Tada je upravitelj lađe došao Joni i ukorio ga zbog njegovog spavanja i zapovedio mu da priziva svog Boga. Kada su ustanovili da je zbog Jone došla bura i kada su ga pitali ko je i odakle je, on im je rekao: “Ja sam Jevrej i bojim se Gospoda Boga nebeskog, koji je stvorio more i suvu zemlju!” (Jona 1:9). Jona je otvoreno posvedočio ljudima da se on boji Boga! To je divno svedočanstvo koje možemo deliti sa drugima.
Psalam 34:9 kaže: “Bojte se Boga sveti Njegovi, jer koji se Njega boje, njima nema oskudice.” Ovde Bog kaže da je strah Gospodnji suštinska stvar da bi čovek živeo životom punine u Njegovoj prisutnosti. Bojati se Boga znači ozbiljno shvatati ono što Bog govori. Možda se mnoge stvari neće uklapati u našu logiku i neće se složiti sa našim očekivanjima, ali imati strah Božiji znači uvek se podrediti Bogu, reći “da” Njemu, odavati Njemu svako priznanje i pravo. Svaki bogobojazan čovek ima ozbiljan pristup Reči Božijoj, odnosno tome što Bog govori.
Mojsije se nije bojao gnjeva Faraona koji je u to vreme bio najmoćniji čovek sveta, zato što se držao Onoga koji se ne vidi, kao da ga je video (Jevrejima 11:27). On je u određenom smislu rizikovao svoj život pošto se nije podredio faraonu. Međutim, Mojsije se više bojao Boga od faraona i u tome je bila njegova najveća sigurnost.
Jedan mučenik za Hrista je rekao: “Istina je da je život sladak, a smrt gorka, ali večni život je slađi i večna smrt je gorča!” To se u potpunosti slaže sa našim uvodnim stihovima: “Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onoga se bojte!” AMIN!