Čuvajte se licemerja

Uvodni stih kaže da su hiljade ljudi oko Isusa, a On se obraća baš svojim učenicima tim rečima. Ono što razumem iz toga jeste da oni koji su u najvećoj opasnosti da budu zahvaćeni tim farisejskim kvascem, licemerjem, jesu ljudi koji žele biti Isusovi učenici. To su oni koji žele da imaju posvećen život i to su oni koji imaju poznanje šta je dobro i ispravno pred Bogom.

Imao sam priliku da sretnem ljude nevernike koji uopšte ne pokušavaju da budu licemerni u vezi svog života. Ono što se stvarno nalazi u njihovim srcima ne skrivaju, nego se otvoreno tako ponašaju. Ne pokušavaju da se predstave boljima nego što jesu. Kod njih nema pretvaranja i upotrebe maske.

Gospod Isus je mnogo govorio protiv greha licemerja! Verujem da je potreba da i mi danas razmišljamo o tome i da se čuvamo kvasca farisejskog koji je licemerje. Zašto je Isus koristio reč kvasac? Znamo da mala količina kvasca ima uticaj na veliku količinu testa. Malo kvasca ukiseli celo testo. Ako postoji jedna sfera našeg života u kojoj smo licemerni, to ima tendenciju da se raširi i na druge oblasti našeg života.

Biti licemer znači biti glumac. Zbog toga imam strašnu averziju prema filmovima. Svaki glumac koji igra određenu ulogu u filmu nema veze sa stvarnošću tih situacija. On svojom glumom želi da predstavi neku osobu i to apsolutno nije deo njegovog života, niti je to on u stvarnosti. Isus kaže da je moguće u ovom stvarnom životu biti glumac, pretvarati se i predstavljati se pred drugima drugačije nego što je naša unutrašnja realnost.

Mi vernici imamo veliko iskušenje da budemo glumci, odnosno licemeri. Zašto? Upravo zbog toga što imamo određeno poznanje Božije volje. Imamo određeno poznanje šta znači biti hrišćanin i imamo određeno znanje po pitanju šta drugi vernici očekuju u našem ponašanju. Ako se u realnosti ne ponašamo u skladu sa očekivanjima drugih vernika, kada se nađemo u njihovom društvu odjednom počinjemo da glumimo upravo ono što su njihova očekivanja od nas, dok u suštini, naš život u tajnosti je nešto skroz drugačije, nešto što nije ni nalik na to.

Isus kaže da licemeri sva svoja dela čine da ih vide ljudi, što znači da je njihova motivacija da budu odobreni i priznati od drugih ljudi. To doprinosi da oni žive pred ljudima, a ne pred Božijim licem. Kada Isus govori o milostinji, molitvi i postu, On kaže da licemeri sve to rade da bi ih ljudi videli (Matej 5) i da bi od drugih ljudi bili priznati.

Međutim, Bog želi iskrenost, a ne licemerje. Bog želi iskrenu veru, a ne licemernu veru. Namera svih Božijih zapovesti jeste da ljudi dođu do ljubavi od čistog srca, dobre savesti i nelicemerne vere (1.Tim.1:5). Pavle se sećao te nelicemerne vere Timotijeve bake i majke i bio je uveren da je ista ta iskrena vera u Timotiju (2.Tim.1:5).

Šta je koren licemerja? Strah od drugih ljudi! Licemer ne živi pred Božijim licem, nego pred drugim ljudima, a to rezultira time da se prilagođava tuđim mišljenjima i stavovima, ugađajući drugim ljudima.

Gospode, obasjaj nas svojim svetlom i pomozi nam da odbacimo licemerje iz našeg života!